Granata

Granata je pala na našu i svetsku svetinju, manastir Visoke Dečane. To bolno podseća na mart 2004. godine kad je u jednom danu stradalo najviše kosovskih pravoslavnih svetinja u istoriji tog vekovima trusnog područja. Bio je to povod da Unesko, najviša svetska instanca za kulturu, pored nauke i obrazovanja, priključi Dečanima još tri jedinstvena manastira sa Kosova na listu svetske baštine: Pećku patrijaršiju, Bogorodicu Qevišku i Gračanicu, i to još na spisak ugrožene baštine. Dakle, sa svešću da je reč o svetskim vrednostima i uz brigu da je ona još i ugrožena. Srbija ovih dana insistira na svetskom planu za pojačano obezbeđenje drevnih spomenika. Teroristi, po definiciji iracionalni i nedostupni razlozima, smatraju da, pred sudbinske i dalekosežne odluke u Savetu bezbednosti, njihov čin ubrzava rešenje kome su oni naklonjeni. Na svetskoj zajednici je da im pokaže ili čak dokaže do njihovi metodi u stvari rade u korist njihove štete, a naročito većinskog življa na Kosovu. Ko bi rekao da razorna granata i nar ili mogranj, koji se zove u mnogim svetskim jezicima nešto kao granat, ima isto etimološko poreklo! Tajna zajedničkog korena je što se za ova oba okrugla objekta vezuje pojam zrna. Eksplozijom granate stvara se bojno zrnevlje, a u plodu nara, pored ukusnog soka, postoji mnogo zrnevlja. Zrno se na latinskom kaže granum, a zrnce granulum. Ta latinska reč je dala celu porodicu reči, pored granate i granata, granat, granula, granulat, granulom, granularan, granulirati, granulacija, granatiranje i možda još poneka. Granati, vrsta dragog kamenja, nemaju veze sa zrnevljem, već sa naranyastom bojom kore nara, kad su u pitanju spesartin i grosular. A reč koje smo se setili u neveselom kontekstu njene etimološke posestrime, najlepše zvuči u Šantićevoj pesmi “Jedna suza”, koja počinje ovim stihovima: Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te - U tvojoj bašti ja te vidjeh juče Gdje bereš krupne raspukle granate. A završavaju se ovako: Vaj, vjetar huji ... a ja mislim na te, I sve te gledam, kroz suze što liju. Gdje bereš slatke, raspukle granate. Posle ovih stihova još strašnije zvuči hladni opis artiljerijske municije iz naslova u Vojnom leksikonu (Beograd, 1981): “Granata je namenjena za uništavanje žive sile, manje otpornih tehničkih sredstava, drveno-zemljanih utvrđenja i raznih građevinskih i komunikacionih objekata na koje granata deluje parčadima rasprsnute košuljice i udarnim talasom eksplozije.”