Opšte mesto

Dosledna sebi, i nadalje privržena dramama s političkom tematikom, Tatjana Mandić–Rigonat je prenela na pozornicu komad “Hitler i Hitler” Konstantina Kostjenka, četrdesetogodišnjeg ruskog pisca o kome do sada nismo ništa znali, koji se, kako vidimo, ogleda i u dramskoj književnosti. Wegov komad je sastavljen od šest pozorišnih tabloa, od šest prizora iz Hitlerovog privatnog života, u kojima se sukcesivno pojavljuju jedan za drugim njegov berberin, kuvar, fotograf, krojač i lekar, kao i jedna žena, koja bi mu mogla biti i ljubavnica i majka. S formalnog, ali i sadržinskog stanovišta, to je groteska s elementima bučne, zabavne lakrdije, u kojoj se ismeva nemački diktator, koji je, uz sadejstvo i mnogih drugih faktora, prouzrokovao u prošlom veku najveću katastrofu u evropskoj istoriji. S druge strane, ta groteska ne predstavlja ništa više od još jednog opšteg mesta u obimnom korpusu antihitlerovske literature, jer nam na shematičan, klišeima opterećen, pa često i banalan način predočava odavno usvojenu istinu o Hitleru, o odnosu svemoćnog gospodara i njegovih obespravljenih podanika. Ali, umetničku delotvornost ruskog komada umanjuje i šablonski dramaturški postupak, koji se monotono ponavlja iz scene u scenu. One sve odreda počinju Hitlerovim monologom, koji otkriva vezu između njegovih frustracija i ideologije koji zastupa, da bi se, pošto na kratko steknu kvazidijalošku formu, završile monološkim iskazom jednog od članova posluge, koji, međutim, ne osvetljava diktatorovu ličnost iz novog, dopunjujućeg ugla. Tu onda više ne pomaže ništa, ni uzorna saradnja Tatjane Mandić–Rigonat s glumcem Goranom Jevtićem, čiji je Hitler bar spolja dobro oblikovan, ni zanimljivo scenografsko rešenje Aleksandra Denića, obeleženo rehabilitacijom uloge amblema u dekoru, ni dramatična zvučna kulisa, uspeo spoj Vagnerove muzike i muzike iz filma “Rozmarina beba”, koja u pozadini evocira duh i patos jedne zastrašujuće epohe. Jednostavno, jedino preostaje da žalimo što su i darovita rediteljka, i pozorište s nesumnjivim ugledom, uzalud potrošili i novac, i vreme, i dragocenu energiju da bi prikazali baš komad “Hitler i Hitler”, koji je takav kakav jeste.