Muška veštica

Nećete mi verovati, ali osetio sam kada je, pre neko veče, drmnulo na Solomonskim ostrvima. Jer, jedno sam sa Zemljom, jedan je kosmički bol raspoređen među živim bićima i planetama. I, sve više verujem kada me, recimo, zaboli zub da negde u svojoj utrobi Zemlja preuzme moj bol i kuka. Elem, kada je drmnulo u Pacifiku, potreslo je i moju Gročansku. Izađem pred zoru na terasu, mesec je sablasno sijao iznad CZ-a, a dole, na Arkanovom fudbalskom terenu, ponoćne vile igrale su na male goliće i prizivale srpske Obiliće... A onda su ujutru javili za cunami. O, nebesa, zašto me svaka nesreća na sebe namami!? Vidim, bre, tako u snu, kada na Zemlju krene i kiša meteora, kad fijukne pored planete i čujem taj kosmički fijuk, ureže mi se u mozak, u gluvo doba noći i ne moram da slušam jutarnje vesti, znam da će reći da su nas promašili meteori. A Ahtisari? Da li će nas on pogoditi ili će o ledinu ošinuti i u paramparčad se raspršiti... Kažem vam, zaista: nije me sramota da priznam veštičarsko poreklo po majci, a bogami i po ocu. Nosim, dakle, to u krvi. Prorokujem, bacam na ljude, uglavnom, belu magiju. A kada me baš naljute, eee, onda im pošaljem i malo crne magije. Ali, pazim da ne preteram. Hoću reći, crnu magiju upotrebljavam, uglavnom, preventivno, u pedagoške svrhe, i nikad sa teškim, smrtnim ishodom. I tajne službe, da su pametne, mogle bi da me koriste. Jer, znam šta se sprema Bleru, a šta Bušu. Znam, bre, i godinu i datum kada će onaj meteorit zveknuti u Zemlju i doneti nam smak sveta. Nego, zeznuo sam se oko Novaka Đokovića. Nisam video da će do ovog Vimbldona ući u deset najboljih igrača na svetu. Ali, šta ćeš! I Nostradamus nije sve pogodio. Jednostavno, desi se nešto nepredviđeno i gore, na nebu. Kvrc, kvrcne nešto, neki kurcšlus na dalekovodu, neka smetnja na kosmičkom internetu. Zezne te, moj bajo, neki kosmički virus i ne predvidiš da će Nole onako da zgazi Mareja, a posle i Kanasa. Desi se to! Osetiš zemljotres na Solomonskim ostrvima, osetiš i cunami, a ne vidiš Noletov Majami. Nego, moje veštičarenje ne svodi se samo na prorokovanje. Bavim se i opsenarstvom. Jer, evo, mogu da sedim u beržeri u Gročanskoj, a da me vide kako šetam u Knez Mihailovoj. A neki su me, brale, videli da hodam i Dunavom, od Nebojšine kule ka Ratnom ostrvu, a ja za to vreme pisao Aristotelu, sve sedeći na terasi u mom ligenštulu. I zašto vam sve ovo pričam? Zato što se, bre, pročulo da sam muška veštica. Nedelja. Dižem tegove, spremam mišiće za Adu, za plivanje. Kad, tiruli, tiruli. Zovu iz međunarodnog udruženja “VIKA”. I cvrkuće, valjda, pijarka: “Da li biste došli na pravu veštičarsku seansu u jednoj vili na Dedinju?” Tu počnem da se branim: Nisam vam ja ozbiljna veštica. “Nemojte da ste skromni!” Tu počnem, šatro, da mucam: Pa, ...uglavnom, radim... lakše saobraćajne nesreće, radim na pucanju komšijskih bojlera, a proizvodim uspešno i kvarove na beloj tehnici “čedistima”, ali i “demokratskom bloku”. A lomim i noge, ušinjujem vratove, šlogove, uglavnom, izbegavam... Tu me veštica sa morbidnog prekida: “Nemojte tako! Mi znamo da vi radite i ozbiljnije stvari. Znamo, na primer, da pozajmljujete, četvrtkom, svoje telo Leonardu da Vinčiju kako bi mogao ponovo da siđe među ljude, da obiđe svoj rodni zavičaj, svoju Vinču na Dunavu.” Ovde se, baš, sebnem: Otkud zna za Leonarda, majku joj pijarsku!? Jer, pozajmljivao sam telo Leonardu. Ali, onda su sa njim počeli da stižu i neki, meni nepoznati vanzemaljci, pa sam im uskratio gostoprimstvo. Ne znaš, bre, ko su, odakle su, za koga rade?! Šta ako su neki kosmički globalisti, mrski okupatori?! Nego, da skratim: odbijem poziv za veštičarsku seansu. Uostalom, imali smo zakazano kod moje tetke Borke Vučić. Šta? Sad kao niste znali da mi je Borka tetka? A da li ste čuli da je strina radikalu Aleksandru Vučiću!? Velika, velika smo mi porodica i imaće muke sa nama međunarodna zajednica. Mislim na Međunarodnu zajednicu muških veštica. Klizim “saksom” po Dedinju, uvek teško nađemo tetkinu ulicu, Borkinu kuću. A dedinjske vile puste, pusta i dvorišta, bašte. Nigde, bre, živog čoveka kao da se sve to plaši snajpera, kidnapera. Ili se sva ta bratija odmara negde na Kajmanskim ostrvima. Dok i tamo na Kajmanima ne ljuljne neki cunami i sve to podavi. Daće, daće i to dobri srpski bog. A ako ne da bog, daće, odradiće dobre srpske veštice. Olja polako vozi, pazi da se na Dedinju ne izgubimo. Jer, nisu to naši tereni, nismo mi tu suvereni. Tu Jung sa zadnjeg sedišta počne da zanoveta: “Da li si razmišljao šta, etimološki, znači reč VEŠTICA?” Nisam, kažem. “Pa, reč veštica ti dolazi od reči VEŠTA, pa su ti odatle i VESTALKE. I da li znaš da se na starom keltskom jeziku veštica kaže VIKA! A ta vika ti, opet, dolazi od srpske reči VIČNA.” Ovde se štrecnem. Setim se da me zvala pijarka iz međunarodne organizacije “Vika” na veštičarsku seansu! Da nije i Jung iz “Vike”? Da nije i on veštac? Gledam ga u retrovizoru, a on pućka lulu, šatro, ne primećuje da ga skeniram. Stižemo pred Borkinu kuću a tetka Borka radi, telefonira, parlament sastavlja, rastavlja: jedni hoće ovu studentkinju prava, Milenu Milošević, a radikali Tomu Nikolića. Mi smo se, pak, odlučili za kineski restoran preko puta TV “Pinka”. Tetka plaća. Pijemo tikveški “merlo”, jak a pitak. A onda Tetka, iznenada, kaže: “Ako se odlučim da pišem memoare, ti ćeš da ih sređuješ.” Uh, al bi to bilo uzbudljivo štivo! Uh, uh, uh! Rastanemo se od Tetke, pa ajd, na Sportski centar Banjicu, kod Jelene Genčić na kaficu. Ona, Jelena, otkrila je Noleta na Kopaoniku, pre četrnaest godina. I kada mi je ispričala veštinu kojom ga je otkrila, shvatim da je i Jelena veštica ali teniska. Tu se setim da je i meni teniska učiteljica bila, da me teniskoj veštini učila. Naravno, posle moje pokojne druge Mire Ružić. A kada bolje razmislim, mene su samo žene beloj teniskoj veštini učile. Maja Đukić-Todorović, pa Sonja Požeg, pa Jasna i Vesna Stefanović, Ivana Ratković... Dobro, sparingovao sam i mom rođi iz Švice dok nije ojačao. Te noći kada se Noletov Majami zbio, mirno sam usnio. A u snu mi je moja Crna tiho šaputala: “Znaš li da je i Olimpijada, mati Aleksandrova, hramovna veštica bila i da se sa prvosveštenikom u hramu spojila i mušku vešticu rodila? Hoću da ti kažem da je ideja o bezgrešnom bogočoveku sa Aleksandrom rođena.”