Bekstvo iz Frederiksunda

Priča ipak nije baš toliko spektakularna kao što je prvobitno objavljeno. Nije bio blokiran policijski konvoj na putu za zatvor Frederiksund kod Kopenhagena, jer nikakvog konvoja nije ni bilo, nije bilo kiše metaka pošto nijedan metak nije ni ispaljen. Najzad, nije povređeno 11 danskih policajaca “u najbrutalnijem sukobu u istoriji Danske”. Tačna je samo osnovna informacija: iz zatvora Frederiksund kod Kopenhagena 31. marta otet je – preciznije, izbavljen – Crnogorac Draško Vuković (29) iz Berana, po zanimanju nezaposleni profesor. Šta bi u školi predavao da je na vreme pronašao posao u struci, nije poznato; Vuković je u danski zatvor dospeo 13. februara, pošto je u njegovom automobilu i stanu pronađeno ukupno 38 kilograma kokaina. Oslobođen je, pišu danski mediji, tako što je njegov nepoznati pomagač pokucao na vrata zatvora; zlosrećni stražar, ne sluteći zlo, otvara vrata i dobija pesnicu u glavu. Uzgred budi rečeno, zatvorski stražari vikendom – bila je subota – ne nose oružje. Vuković i pomagači beže. Prethodno, pomagači su po parkingu ispred policijske stanice rasuli eksere, ekseri izbušili gume na policijskim automobilima kada su se dali u poteru... Kao u jeftinom holivudskom filmu. Na stranu komični detalji. Vukovićevo bekstvo je i te kako vredno pažnje; vredno zbog velike količine kokaina s kojim je uhapšen (u prodaji na veliko koštao bi preko dva miliona evra), ali i zbog organizacije i preuzetog rizika da bi Draško Vuković bio oslobođen. I jedno i drugo svedoče da je nezaposleni profesor iz Berana član ozbiljno organizovane grupe koja barata krupnim ulozima. Grupa, prema saznanjima NIN-a, ima pipke koji se pružaju od Avganistana na istoku do Skandinavije na zapadu. Članovi grupe slove za prilično opasne, čak i za kriterijume posla kojim se bave. Sam Draško Vuković dosad nije bio naročito poznat medijima; u crnim hronikama pojavio se nakratko, prošlog novembra, kada mu je u centru Berana, ispred tamošnjeg suda, eksplodirao džip “grand čiroki”. Suvišno je i napominjati da dosad nije otkriveno ko je i zbog čega podmetnuo bombu. Vuković, posednik falsifikovanog hrvatskog pasoša koji mu je olakšavao putovanje po Evropi, kažu izvori NIN-a iz policije, važan je član ove beransko-rožajske kriminalne grupe, ali ne i njen šef, zadužen za šverc droge u Skandinaviju. Po svoj prilici, oslobođen je iz zatvora zbog predostrožnosti – da se ne bi raspričao pred danskim policajcima. Operativne informacije ovdašnjih istražnih organa, kako NIN saznaje, označavaju Safeta Kalića iz Rožaja kao šefa ove grupe. Dugogodišnji je poslovni saradnik Dušana Spasojevića i Qubiše Buhe Čumeta, vođa zemunskog i surčinskog kriminalnog klana; početkom maja 2003. godine srpska policija optužila ga je saopštenjem za javnost da je glavni narko-diler u tadašnjoj SCG. Rožaje je, navodno, napustio nekoliko dana uoči ubistva premijera Zorana Đinđića, a srpski istražni organi za njim su nešto kasnije raspisali i poternicu. On je, međutim, utočište našao na Kosovu, kod Ekrema Luke i Nasera Keljmendija; obojica su, kako je NIN nedavno pisao, članovi kriminalne organizacije Ramuša Haradinaja, angažovani i u švercovanju heroina. Iz Srbije su, podsećanja radi, u to vreme stizale optužbe da su Safetu Kaliću u begu na Kosovo pomogli funkcioneri crnogorske policije i državne bezbednosti. Safet Kalić, saznaje NIN, ima direktne kontakte u Avganistanu i Turskoj, odakle i dobavlja heroin koji preko Albanije, Kosova i Crne Gore prebacuje dalje ka zapadnoj Evropi. Ovim krakom šverca, inače, prebacuju se velike količine heroina (od po stotinu i više kilograma); drugi krak ide preko Bugarske i uglavnom je reč o manjim pošiljkama, do nekoliko desetina kilograma. Među gostima na Kalićevoj svadbi 2000. godine bili su i Zoran Lazović, visoki funkcioner crnogorskog DB-a (sada je načelnik Sedme uprave Agencije za nacionalnu bezbjednost), te Qubiša Mijatović, šef obezbeđenja Mila Đukanovića. Uz njih i “brojne ličnosti iz javnog i političkog života Beograda i Novog Sada”, kao i Qubiša Buha Čume. Wegovim helikopterom je u Rožaje doletela i hrvatska pevačica Severina, kojoj je za desetak otpevanih pesmica plaćeno 30 000 maraka. I inače, Safet Kalić u Rožajama – gde se niko naglas ne pita kako je za kratko vreme stekao milionsko bogatstvo – važi za čoveka široke ruke, skoro dobrotvora. Finansirao je izgradnju i džamije i crkve u ovom mestu. Spomenuti Zoran Lazović smatra se za jednog od glavnih zaštitnika Safeta Kalića, a dovođen je u vezu sa još jednim poznatim imenom, bliskim grupi kojoj pripada i oslobođeni Draško Vuković – sa Vukom Vulevićem, sumnjičenim za organizaciju ubistva direktora podgoričkog “Dana” Duška Jovanovića. Osim toga, porodica ubijenog policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića optuživala je funkcionera DB-a Lazovića i za umešanost u ovu likvidaciju. Kako NIN saznaje, sumnja se da heroin nabavljen u Aziji, Safet Kalić preko svog čoveka u Beogradu, Beranca Ž. G., prebacuje u skandinavske zemlje, u čemu glavnu ulogu ima upravo nezaposleni profesor Draško Vuković. Primalac robe je V. S., zadužen za distribuciju heroina krajnjim korisnicima u Danskoj i Švedskoj. Zaplena 38 kilograma kokaina kod Vukovića kada je ovaj uhapšen pokazuje, međutim, da je grupa ostvarila kontakte i sa južnoameričkim narko-kartelima. Takav se zaključak uklapa u saznanja o kojima smo već pisali, da je kokain u zemlje EU počeo da se doprema uhodanim heroinskim putevima, preko novih balkanskih državica u kojima nije sasvim jednostavno povući granicu između vladajućih struktura i organizovanih kriminalaca. Uostalom, da nije tako, organizovanog kriminala ne bi ni bilo.