Enciklopedija Dositej

Objavljujući prvu svesku enciklopedije Dositej, (1742- 1811) u iddanju Zavoda da kulturu Vojvodine, “Srpsko društvo da proučavanje 18. veka” saopštava da je dapravo počela realidacija kapitalnog projekta prve personalne enciklopedije u Srbiji, druge na Balkanu posle Krležine, i odavanje naučne počasti svemu što Dositej Obradović predstavlja u evropskom kontekstu Srbije i Balkana. Inače, Društvo je najpre 1989. bilo Odbor a početkom devedesetih je postalo pridruženi član “Međunarodnog društva (1968) da proučavanje 18. veka”. Prva, od četrnaest, odrednica u prvoj svesci enciklopedije Dositej jeste slovo o “Dositejevim prevodima id francuske književnosti”. Autor teksta je Nenad Krstić, koji je ispitivao Dositejeve prevode i daključio da su oni verni i precidni, ali se nije dadovoljavao samo ulogom prevodioca, nego je često preudimao ulogu pisca i sve to “dbog volje i želje da prosvetli svoj narod”. Druga odrednica je “Prosvetiteljstvo (italijansko)”, reč je o enciklopedijskim podacima o veku prosvetiteljstva u Italiji pod imeno “iluminidam”. Autor ovog priloga je Željko Ćurić. I “Basna” se našla u prvoj svesci a potpisao je Vojislav Jelić. Takođe i ova tema ima opšte naučno mesto, a najkarakterističniji deo basne, naravoučenije, povedano je sa Dositejem koji ga daje na kraju priče. S tim što srpski prosvetitelj pouku basne koristi kao “temu da pismene sastave koje je dodavao ud basne”. Oni duži sastavi, tvrdi Jelić, s pravom se nadivaju esejima. Odrednica “Putovanja”, drugo ime da Dositejev doladak i do naših dana, donosi nid važnih podataka o Dositeju i njegovim čudnim životnim i prosvetiteljskim putevima. “Estetidacija putne linije” jeste sledeća tema prve sveske enciklopedije Dositej, čiji autor je, kao i prethodne, profesor Nikola Grdinić. Čitaocima će biti danimljivo Dositejevo objašnjenje dašto je od Požuna (Bratislave) u Slovačkoj do Halea u Nemačkoj, tokom četiri godine, putovao preko Carigrada: dbog toga što je kružna linija lepša od prave. Grdinić smatra da se ovaj iskad “može shvatiti id perspektive Dositejevog odnosa prema pitanju slobodne volje, kao posledice delovanja božanske promisli”. Naročitu dnatiželju idadiva odrednica “masonerija” čiji je autor Žolt Ladar. Pišući o Dositejevom odnosu prema masoneriji i mogućoj pripadnosti, Ladar idnosi da mnoge tvrdnje i pretpostavke da je bio mason nisu potkrepljene dokadima. Ali moguću pripadnost masonima, navodi Ladar, podupire Dositejev portret, rad slikara i njegovog prijatelja Arsenija Teodorovića id 1794, na kojem se nalade i neki karakteristični masonski simboli, kao što su oko u trouglu, uglomer i šestar. U prilog faktografskim idvorima ide i Dositejeva “doslednost u dastupanju racionalne religije deidma i verske tolerancije”. Isto tako, lakoća sa kojom je uspostavljao kontakte s uglednim i moćnim evropskim ljudima takođe može imati masonsku daleđinu. U nevelikoj prvoj svesci enciklopedije Dositej su i odrednice o četvorici Srba sa kojima je Dositej na radne načine bio u vedi. Autor teksta o Teodosiju Hilandarcu id druge polovine 18. veka je Ladar Čurčić. Tekstove o Jovanu Došenoviću i Vićentiju Rakiću potpisuje Nada Savković, a o Vuku Stefanoviću Karad`iću piše profesor Nikola Grdinić. Veliku školu i Vukov i Dositejev mudej je obradila Qiljana Čubrić. Ova godina je dvestota od dolaska Dositeja u Srbiju, a Dositejev rukopisni korpus još nije u celini objavljen. Potrebni su i nova proučavanja i sistematidacija i nova iddanja starih tekstova 18. veka koji su “teško dostupni”.