DŽepni rat Vašingtona

Krenuvši, januara ove godine u Keniju, prevodilac za arapski i svahili jezik Kamilja Mohamedi-Tuveni (42) nije slutila da će njen službeni put iz Emirata u Najrobi biti “košmar od početka do kraja” – kako je Tuveni, govoreći reporteru AP telefonom iz Dubaija, kasnije opisala ilegalno hapšenje i dva i po meseca protivpravnog zatvora u Somaliji i Etiopiji, gde su je ispitivali agenti SAD. Reč je o “antiterorističkom” preduzetništvu pojedinih afričkih vlada i Vašingtona, u kojem je zbog diskrecije teško razabrati međusobne uloge. Jasno je samo da je na teritoriji nekoliko zemalja na “rogu” Afrike u toku veliki lov na “sumnjive”, čije se žrtve dopremaju do nekog od zatvora u Etiopiji, gde ih ispituju CIA, FBI i drugi američki učesnici rata “protiv terora”. Kamilja Tuveni je držana deset dana u Somaliji, u zatvoru u kojem je sa još dvadeset žena i dece noćivala na kamenom podu. Odatle je nekim vojnim avionom prebačena u Etiopiju, gde je dala otiske, fotografisana i, pošto isleđivanje nije potvrdilo sumnju pri hapšenju – oslobođena bez daljeg objašnjenja. Mnogi, posle nekog sličnog iskušenja, nastoje da se izgube u masi i ostanu anonimni. Tuveni je, međutim, stupila u kontakt s medijima i saopštila incident. Neimenovani američki izvori potvrdili su vojnoobaveštajnu saradnju sa Afrikancima. Ipak, SAD peru ruke pred pravno ilegalnom dimenzijom svog poduhvata. Navodno, agentura SAD nema ulogu u hapšenjima, transportu i deportaciji “sumnjivih” iz zemlje u zemlju. To je, tobože, isključivo stvar afričkih vlada, a američke agencije samo učestvuje u ispitivanju uhapšenih, koristeći u ovom slučaju predusretljivost vlasti u Etiopiji. Humanitarne grupe, advokati i pojedini diplomati procenili su da su dosad obrađene “stotine zatvorenika”, prebačenih u Etiopiju iz Kenije i Somalije. Među njima bilo je čak i pojedinih građana Kanade, Švedske i Francuske, a uhapšen je i priveden i jedan američki državljanin, musliman. Svi “sumnjivi”, dopremani su u jedan od tri zatvora u Etiopiji, u Adis Abebi, u jednoj vazduhoplovnoj bazi van prestonice ili u logor u Ogadenskoj pustinji, uz samu somalijsku granicu. Preko te granice, u Somaliji, već više od pola godine se produžava rat, u kojem Vašington, isturivši ispred sebe invazione trupe Etiopije, nastoji da savlada somalijske Islamske sudove – trenutno potisnutu “narodnu vlast” te zemlje, s naglašeno verskim obeležjem. Sudovi su zapravo muslimanska milicija, obrazovana spontano, kao izraz očajanja bespomoćnih mogadiških trgovaca, zanatlija i drugih žrtava unutrašnje anarhije, posle mnogo godina nasilja brojnih razularenih bandi koje terorišu živalj. Popularni su. U Mogadišu su zaveli red i povratili bezbednost ulica, ali zbog privrženosti šerijatskom pravu, Vašington je procenio da su somalijske kadije u stvari “infrastruktura Al kaide”. Time je jedan skoro usputni, “džepni rat” SAD počet prošle godine i u Africi, kao još jedan krizni nusprodukt fronta Amerike, razvijenog između Avganistana i Bliskog istoka. Bez dovoljno jakog saveznika protiv svog novog protivnika u samoj Somaliji, Vašington je protiv Sudova obučio, opremio i angažovao Etiopiju – višegodišnjeg hrišćanskog rivala te muslimanske zemlje u ratu za Ogaden. Pomognuti od SAD, Etiopljani su decembra 2006. napali avijacijom i trupama i, uoči Nove godine, umarširali u Mogadiš. Tobože, u funkciji pomoći legalno izabranim vlastima Somalije, izbeglim negde u unutrašnjost. U pomoći Adis Abebi da se naoruža za rat, SAD su pogazile sopstveni embargo uveden protiv Severne Koreje. U Vašingtonu, Etiopljanima je krišom odobreno da kod Pjongjanga kupe i uvezu rezervne delove za svoje sovjetske tenkove. To je već drugi sličan slučaj u regionu. Pre pet godina, na sličnu intervenciju Bušove administracije, jedan španski ratni brod propustio je lađu s tovarom protivavionskih raketa iz Severne Koreje za Jemen. U vreme napada Etiopije SAD su organizovale pomorsku blokadu Somalije, ali i same su napadale odabrane žive ciljeve, pokušavajući uništenje traženih saradnika Al kaide iz vazduha. Trijumf povratka proetiopske i proameričke somalijske vlade u Mogadiš (posle punih deset godina izbeglištva) trajao je prilično kratko. Krajem marta 2007. sukobi u prestonici su obnovljeni vatrom iz tenkova, artiljerije i minobacača, vrativši na scenu neke od najgroznijih ranije viđenih prizora. Ubivši nekoliko vladinih i dvojicu etiopskih vojnika, “islamisti” su povlačili tela tih nesrećnika gradskim ulicama, zapalili ih, a onda je nastupila rulja, koja je unakažene i nagorele ljudske ostatke šutirala i zasula kamenicama. Polako ali sigurno, u rat Etiopljana i Somalijaca uvlači se i muslimanska Eritreja, angažujući se protiv Adis Abebe, uz ostalo i ubacivanjem u Somaliju dobrovoljaca. Etiopija i Eritreja su već vodile krvav rat, sa 70 hiljada žrtava, i njihov granični spor nije rešen. Kenija, treći sused na severoistoku Afrike, sarađuje s Vašingtonom i pruža usluge američkoj agenturi, sa regionalnim štabom u DŽibutiju, kraj Adenskih vrata. Ohrabren saznanjem da ni izdaleka nije sam, pokret Islamskih sudova obećava da će pokrenuti gerilski rat “po uzoru na Irak” – udarajući i po Amerikancima i po njihovim afričkim prijateljima. Uključujući i Ugandu, jedinu zemlju iz Afrike koja se prihvatila mirovne misije. Somalijski Sudovi tvrde da se “mirovne snage” ne ponašaju neutralno.