Arhiva

Čekalice ili usedelice

Dragan Bujošević | 20. septembar 2023 | 01:00
Vojislav Koštunica ume da čeka. To umeće mu se nekada isplatilo, nekada nije. Uspeo je da postane i predsednik SRJ i premijer Srbije, ali otišla je Crna Gora, a Kosovo... Boris Tadić je takođe rešio da čeka. Ali je u utorak, ipak, učinio jedan javan potez. Da li je to mala nervoza zbog ostavke Leona Kojena ili taktičko preuzimanje inicijative u pregovorima o sastavljanju vlade ili pokušaj da se izbori što bolja pozicija u javnom mnjenju – biće bitno jedino ako dođe do novih izbora. Dušan Petrović, čovek od Tadićevog najvećeg poverenja u utorak je obznanio nove-stare stavove Demokratske stranke. Ponuda izgleda ovako. Ako je Koštunica premijer, demokrate moraju da imaju većinu u vladi i mesta ministara policije, odbrane, spoljnih poslova i finansija. Ako je premijer Božidar Đelić ta stranka će tražiti da ima polovinu ministarstava u vladi, Dragan Jočić može da ostane šef policije, Mlađan Dinkić ministar finansija. Pojavljivanje Petrovića je najbolji dokaz da su pregovori opet u ćorsokaku i da je prošlonedeljni optimizam bio – ishitren. A prošle nedelje su mediji izveštavali da je sporno još samo ministarstvo odbrane odnosno opstanak generala Zdravka Ponoša na mestu načelnika Generalštaba. Sedmica je okončana optimističkim tumačenjem izjave Dragana Đilasa beogradskog šefa DS da Srbija što pre treba da dobije vladu. Čemu optimizam, pa političari govore da je vlada neophodna od novembra kada su raspisani izbori, kojima je – po volji upravo političara – prethodila nikad duža predizborna kampanja. Da bi se razumelo pojavljivanje Petrovića u javnosti sa novim – starim predlogom demokrata, valja se vratiti korak unazad. Kada su se Tadić i Koštunica prvi put posle izbora sastali da razgovaraju o novoj vladi (23. mart; izbori održani 21. januara), neko je iz premijerovog kabineta požurio da dojavi medijima da je pao dogovor da će stari premijer biti i novi premijer. Iz predsednikovog kabineta je ta vest demantovana tvrdnjom da nije bilo sastanka na kome je Koštunici dat mandat da sastavi novu vladu. Iz premijerovog kabineta je veoma namerno “iscurelo” u javnost kako se – u to ime – popila i čaša vina. Izvor iz predsednikovog kabineta se ne seća da je bilo vina, i napominje da predsednik ne pije. Šta god da se desilo tog dana između Koštunice i Tadića izvesno je da predsednik nije mogao tek tako da kaže tehničkom premijeru “Evo ti mandat, radi šta hoćeš“. On je naprosto morao da i u tom trenutku izgleda biračima DS kao pobednik. Dakle, morao je da kaže “Ako si ti, Vojo, premijer, onda DS dobija...”. Možda na tom sastanku predsednik nije bio dovoljno jasan, ili ga je dojavljivanje Koštuničinog kabineta medijima nateralo da bude jasniji, pa je već sledećeg jutra – da bi se razjasnile sve nedoumice – otpravio svog glasnika do zgrade Vlade Srbije i predao listu zahteva DS. NIN je tražio da objavi kopiju tog papira, ali je nije dobio. U zamenu rečeno mu je da – ako je Koštunica premijer – demokrate traže da imaju potpredsednika vlade zaduženog za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije i ministre finansija, energetike, saobraćaja, trgovine i turizma, poljoprivrede, policije, odbrane, spoljne politike, socijalne politike, ljudskih prava, životne sredine, sporta i prosvete. Takav spisak ministarstava možda bi naterao nekog od oko 360 000 glasača koji su rekli da neće ponovo glasati za DS ako Koštunica bude novi premijer da ipak promene mišljenje. Koštunica na tu ponudu nije odgovarao. Navodno su o ponudi razgovarali Miodrag Rakić i Aleksandar Nikitović, šefovi kabineta Tadića i Koštunice. Mnogo više se razgovaralo preko novina, koje su obe strane koristile za proturanje svojih informacija, dezinformacija, želja, ponuda... Nešto je u svemu tome bilo i tačno, naročito da su za DSS izuzetno sporni bili general Zdravko Ponoš na mestu načelnika Generalštaba i Vuk Jeremić na mestu ministra spoljnih poslova. U prošli petak poslovično dobro obavešteni izvor je rekao NIN-u: „Koštunica i Tadić u ponedeljak promovišu vladu. Šutanovcu – policija, Jočiću – odbrana. Ponošu korpa za mesec dana”. Izvor iz kabineta predsednika je prokomentarisao: “Ne treba žuriti. Naš je problem što ni DSS ne shvata da nećemo dati Ponoša ni za živu glavu”. I tako smo se vratili na početak ove nedelje u kojoj su neki mediji predviđali konačan dogovor o vladi. U ponedeljak je visoki funkcioner DS je rekao NIN-u „strpite se do sutra, znaćemo mnogo više nego danas”. Iz kabineta premijera su rekli: „Gospodin Nikitović je na putu, a ostavio je mobilni telefon u kabinetu. Nažalost, neće moći da razgovara sa vama u utorak ili sredu, neće biti u Beogradu.” U utorak je prvo pukla vest da Leon Kojen daje ostavku na mesto savetnika predsednika Srbije i na mesto koordinatora pregovaračkog tima za Kosmet. Ma koliko taj razlaz Kojena i Tadića bio učtiv i politički apsolutno korektan, on je naneo udarac DS u pregovorima o vladi. Kojen je biranim rečima obavestio javnost da neće više biti savetnik predsednika jer su mimo njegovog znanja drugi članovi Tadićevog tima vodili razgovore o Kosmetu sa austrijskim kancelarom Alfredom Guzenbauerom. Kojenova ostavka izazvala je cinične komentare medija da u timu predsednika leva ruka ne zna šta radi desna ruka, ponovo je oživela nikad argumentovana prebacivanja da Tadić mekše od Koštunice tumači dogovorenu politiku prema Kosmetu, a pod sumnju je stavljen Vuk Jeremić za koga se tvrdilo da je razgovarao sa Guzenbauerom. (Pogledaj okvir!) Kada je u utorak vest o Kojenovoj ostavci već obišla sve redakcije, Dušan Petrović je pokušao da javnost podseti na stavove DS o vladi. Pokušao, prosto zato što su mediji tu izjavu jedva i zabeležili. Na naslovnim stranama novina i u redovima elektronskih medija bila je Kojenova ostavka. U utorak uveče oko 21 a visoki funkcioner DS koji je savetovao da se „strpimo do utorka” je rekao: „Čini mi se da smo sada dalje od dogovora nego ikada. A čujem i da Koštunica nudi vladu radikalima. Nikolić odbija, Vučić prihvata”. Sreda je, naravno, pametnija od utorka. Postalo je jasno da DS, makar za širu javnost, uvodi u igru novu ponudu: Đelić premijer, Jočiću policija, Dinkiću – finansije. Pre nje za javnost je jasno postojala samo ponuda „Ako je Koštunica premijer, nama većina ministarstava i upravljanje ekonomijom i bezbednošću”. Lukavstvo te ponude je u pokušaju da se Dinkić prevuče na stranu DS i da se podstakne ambicija Jočića, koji je u političkoj javnosti viđen kao naslednik Vojislava Koštunice na čelu DSS. Establišmentu DSS se tako pod nos gura pitanje da li je za vas bolje da imate premijera i nekoliko manje značajnih ministarstava ili da nemate premijera, a dobijete više ministarstava od kojih su neka među najvažnijima. Problem je DS što ovu njegovu ponudu neće čuti ni Jočić, ni Dinkić, ni javnost Srbije. Wenu znatiželju neće zagolicati ni sumnjičenje funkcionera DS o razgovorima Koštunice sa radikalima. Doduše, jedan ministar je krajem prošle nedelje rekao NIN-u: „Ma, Koštunica je sve dogovorio sa radikalima. Ima 'žuti' samo da se preneraze”. Kada mu je ponuđeno da bude citiran, ministar je odlučno rekao „Ne! Nikako!”. Aleksandru Vučiću, generalnom sekretaru Srpske radikalne stranke ne smeta citiranje, kaže: „To su takve gluposti da ne mogu ni reč o njima da kažem”. Sa njim bi lako mogli da se slože stranci koji su ovih dana razgovarali sa Koštunicom, jer ih je premijer uveravao da ne misli da pravi vladu sa radikalima. Vučić je ono o gluposti saopštio NIN-u u sredu ujutro. Tada je izvor iz kabineta predsednika Srbije rekao „Ove nedelje nije bilo razgovora o vladi”. Dakle, Tadić i Koštunica su nastavili da kockarski ispipavaju čvrstinu živaca jedan drugoma, valjda sigurni da će Srbija preživeti na veštačkim plućima – neustavnom i nezakonitom budžetu, bez skupštine koja je već morala da radi i sa vladom koja ne može da dokaže svoj legalitet i legitimitet. U sredu ujutro funkcioner DS je rekao NIN-u da će se Tadić, Koštunica i Dinkić videti do kraja nedelje. Rekao, ali nije želeo da bude citiran ili zato što zna da širi lažne nade ili zato što se plaši mušičavosti lidera takozvanog demokratskog bloka? Ipak, i pored sve njihove hirovitosti, nada građana najveće uporište Srbije u bolji život, u ovom trenutku, ima u sujeti rečenih lidera. Ta sujeta oseća strah od poraza na novim izborima. Na tom strahu zasnovano je uverenje da će Srbija, ipak, do 15. maja dobiti kakvu-takvu vladu.