Crna guja napala Karlu

Nedavno je jedno istraživanje pokazalo da su Englezi svetski šampioni u ogovaranju. Kako običan narod, tako i serovi. I, evo, nije prošlo ni dva meseca od ovog istraživanja, a ser DŽefri Najs, engleski ugledni pravnik i plemić, osuo je drvlje i kamenje na Karlu del Ponte, optuživši je da je sakrila važna dokumenta, čime je pomogla Srbiji. Navodno, na Međunarodnom sudu u Hagu, koji je sudio povodom tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije (a Srbija je tužena da je kao država počinila genocid u Bosni i Hercegovini), Srbija ne bi izbegla presudu da Karla del Ponte nije sakrila glavne dokaze. “Ne laži, Najs” – procedila je Karla kroz zube, a onda izdala i zvanično saopštenje u kome se kaže da Tužilaštvo Haškog tribunala “najenergičnije odbacuje navode da je na bilo koji način uključeno u skrivanje dokumenata”. Zanimljivo je da je ser Najs ovo pismo, u kome optužuje Del Ponteovu (sve plemić do plemkinje), uputio zagrebačkom “Jutarnjem listu”, polazeći (slutimo) od pretpostavke da je to jedan od najuglednijih jutarnjih listova na kugli zemaljskoj. Bivši haški tužilac (zastupao optužnicu protiv Slobodana Miloševića, ali se ni na prvi na drugi pogled kao pravnik nije proslavio) u pismu koje objavljuje hrvatski “Jutarnji list” kaže da je Del Ponteova sa Beogradom postigla nagodbu koja nije imala nikakvu pravnu osnovu i koja je Beogradu poslužila da prikrije dokaze o umešanosti Jugoslavije u ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od Međunarodnog suda pravde (svi ovaj sud zovu sudom pravde, kao da postoji i sud nepravde; u Povelji Ujedinjenih nacija piše da je najviši sud ove organizacije Međunarodni sud u Hagu). Ali, kud svi Turci, tu i mali Mujo... Zašto je Najs reagovao baš ovih dana? Znate, kad na Zapadu nešto smisle, oni veruju da su otkrili još jednu Ameriku, ali sve je to toliko naivno i providno da čoveka uhvati ona Sartrova mučnina. Naravno, reč je o pritiscima, zbog Kosova i Metohije. Pre nekoliko dana Cobel, i on je zaradio nadimak pa je od danas za mnoge Srbe Cobe, onda se pojavio jedan članak u “NJujork tajmsu” u kome piše da se Srbija izvukla na Međunarodnom sudu u Hagu samo zahvaljujući tome što je, uz blagoslov Karle del Ponte, sakrila neka važna dokumenta o svojoj ulozi u bosanskom ratu. Zatim su baš jedne “ugledne” hrvatske novine dobile Najsovo pismo u kome on potvrđuje sve ono što “NJujork tajms” piše. Život je čudo. Kakva spontanost, moj bato, da čovek prosto posumnja. A onda na scenu stupa Haris Silajdžić, bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine, čovek koji je, posle saopštenja presude Međunarodnog suda u Hagu dao izjavu bosanskoj televiziji, ali je toliko utučeno delovao, kao da su mu sve lađe potonule i on sa njima zajedno, negde kod Filipina (10 860 metara dubine). Rekao je da je Međunarodni sud pogrešio, ali da je Srbija ipak proglašena krivom. Posle ovog Najsovog pisma, Silajdžić kaže da Bosna i Hercegovina može tražiti obnovu postupka protiv Srbije i Crne Gore. Ovo je već reklamni trik čoveka koji je svestan da je Bosna i Hercegovina na sudu izgubila i da Srbija nije osuđena za genocid. Tužba je, tačnije, bila upućena protiv Savezne Republike Jugoslavije, ali kako se ona raspala a njen pravni i jedini naslednik državnog kontinuiteta postala je Srbija, suđeno je Srbiji. Crna Gora, pošto se izdvojila, a ništa nije nasledila, nema sa ovom tužbom nikakve veze. To bi jedan “državnik” Harisovog kalibra morao da zna. On je, i to je zanimljivo, jedini čovek iz onih starih ratnih vremena (bio je desna ruka Alijina) koji je još na vlasti. Takvih nema ni u Beogradu, ni u Zagrebu. Stipu Mesića ne računamo, on je kameleon, bio je on i leva i desna Tuđmanova ruka, a onda se okrenuo na vreme protiv Tuđmana i sad je demokratski predsednik. “Ko umije, njemu dvije.” Nije Haris Silajdžić, kao muslimanski jastreb, omiljen više na Zapadu. On javno govori kako želi da ukine Republiku Srpsku. To na Zapadu ne vole da čuju, pošto u Bosni i Hercegovini danas vlada mir, a njegove reči jesu mahanje sabljom dimiskijom (to su sablje koje su u feudalno doba kovane u Damasku). NJemu premijer Republike Srpske Milorad Dodik otpozdravlja da vlada i partija koju vodi i da ljudi koje poznaje prihvataju Bosnu i Hercegovinu kao zajedničku državu samo dotle dok nije sporno postojanje Republike Srpske. A Haris bi ratovao. NJegova pretnja da Bosna i Hercegovina može tražiti obnovu postupka protiv “Srbije i Crne Gore” hvatanje je za slamku da se onima, koji su ga birali, kaže kako je on bio u pravu, ali da je, eto, zavera srpska i dogovor sa Karlom del Ponte, sprečio Međunarodni sud u Hagu da osudi Srbiju za genocid. Ali, ništa nije gotovo? Jeste gotovo. Protiv presude nije dozvoljena žalba, a na Hrvatskoj televiziji 1 to su, u utorak uveče, priznali i sami ugledni hrvatski pravnici i javni radnici (Puhovski, Nobilo, Rebić). Oni su se usudili i da javno kažu kako su, posle ove presude, šanse Hrvatske da dobije spor protiv Srbije koju je tužila za genocid – nikakve. Vukovar je, kažu, bio ratni zločin. Ali, ako je u Ovčari ubijeno dvesta ljudi (mi kažemo i dvadeset je mnogo), to je ratni zločin, ali nije genocid. Genocid je, prema usvojenim međunarodnim standardima, onaj magnum crimen kad se dokaže da je jedna država, sa svom svojom vojnom silom, planski krenula da istrebi jedan narod. Ako ga iseli sa svoje zemlje, bez velikih žrtava, to će biti etničko čišćenje, a kad se kaže genocid, to podrazumeva masovne, milionske žrtve. Bilo je u istoriji genocida, učinila ga je Hitlerova Nemačka, Hirohitov Japan, Pavelićeva Hrvatske. Nije tim zemljama suđeno, ili mi nismo odavde. Sve su ovo pritisci na Srbiju, i nisu neočekivani. Ser DŽefri Najs posetio je ovih dana Beograd! Ko se tome nadao. Pošto on više u Hagu nije ni kišna glista, a kamoli crna guja, njegovo pismo “Jutarnjem listu” nema značaja za Međunarodni sud u Hagu. Ono služi Silajdžiću da zamajava i sebe i svoje birače. Mnogo je više rekao u Beogradu, na konferenciji “Nasleđe suđenja Slobodanu Miloševiću”, koju je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji uz pomoć Fonda za otvoreno društvo, održanoj u “Aeroklubu” (nekada omiljeno mesto generala vazduhoplovstva Dušana Simovića i padobranca Miloša Crnjanskog). Prepričavamo. Ser DŽefri Najs, u svetlosivom odelu i roze-plavoj košulji, sa krupnim prugama, kao robijaške pidžame što ih imaju, kazao je – Haški tribunal jeste politički sud koji su stvorili političari u Ujedinjenim nacijama i da je postupak protiv Miloševića bio jedan problematičan postupak u kome je sud trebalo da utvrdi političku odgovornost pravim sredstvima. NJunderbar – rekao bi Cobe. “Ne postoji dokaz da je optuženi Milošević dao neko uputstvo, instrukciju ili da je potpisao neki papir ili naredbu da se izvrši neki zločin, ali da kad govorimo o takvom čoveku na položaju, onda to podrazumeva njegovu odgovornost za sve zlodela koja su učinjena.” U pravu ste, Ser, ništa ne podrazumeva. Bili ste dužni da neoborivim činjenicama dokažete njegovu krivicu, ali niste bili dorasli zadatku, ni vi ni haške sudije. Ponekad ste nas zasmejavali, kao naši parničari u opštinskom sudu, svojim znanjem. Mi vrlo dobro znamo ko je bio i šta je radio Slobodan Milošević, ali niste pustili da mu se ovde sudi, gde se sigurno ne bi tako lako nosio sa našim tužiocima, kao što je vas vukao za nos. Oni koji su Najsa doveli u Beograd, postoji opravdana sumnja, kraj konferencije umalo nisu dočekali u nesvesti. Politički sud, bez ijednog pravog dokaza...itd. Istoriju piše ko preživi, a ser Najs je svoj doprinos dao. Kako je sve ovo moglo da se desi? Pa mi znamo, nismo mutavi, haško tužilaštvo je u rukama Amerikanaca a sudije su više pod uticajem Britanije. I tu je sad negde pukla tikva. Amerikanci, kao veliki pragmatičari, verovatno su nešto muvali, dogovarali se u četiri oka, ovi Englezi terali su svoje, onako blago konzervativni, a onda je Najsu puklo pred očima (ko zna, možda ga je gruba Karla vukla, ponekad, i za uši, što je onako smotan), i sad je rešio da im se osveti. Ili je jednostavno pristao da igra centarfora za Evropsku uniju, jer nijedan ručak na svetu nije besplatan. Nas to ne zanima. Sva ova ogovaranja srozavaju ionako nizak nivo Tribunala, a Srbija, kad bi samo imala bar trojicu pametnih na vlasti, mogla bi iz ovoga da izvuče neku korist. Dvojica pametnih nekako će se i naći. Muka je sastaviti ceo tim.