Predstava vam nije skinuta

Pre dve nedelje, tačnije 5. aprila, objavili smo pismo glumice Dobrile Stojnić pod naslovom Direktor te tuži, direktor ti sudi, u kojem prvakinja Narodnog pozorišta Drame u Beogradu optužuje direktora Bitef festivala i Bitef teatra, reditelja Nikitu Milivojevića, da je sa repertoara Bitef teatra skinuo predstavu Carta de amor jer se “ne uklapa u njegovu repertoarsku koncepciju”. Želeli smo tada da dobijemo i odgovor reditelja Milivojevića, ali je on bio na putu. Po povratku, reditelj Nikita Milivojević je na optužbe koje su u pismu NIN-u njemu upućene, odgovorio: Poštovana gđo Stojnić, Upravo sam doputovao iz Istanbula (imao sam premijeru u Nacionalnom teatru, što sigurno znate), zbog čega nisam stigao ranije da odgovorim na Vaše pismo u NIN-u, te to činim sa malim zakašnjenjem. U holu aerodroma, izlazeći, pošto sam uzeo prtljag, bio sam svedok neverovatnog prizora: taksista se potukao sa jednim putnikom! Uvek tužan zbog te slike otimačine koja dočeka nesrećnog gosta čim stigne u Beograd, ali nažalost već naviknut, ipak sam bio zapanjen prizorom koji sam video... Kada sam stigao kući, sačekao me je Vaš tekst u NIN-u. I da sam hteo, nisam mogao a da ne osetim vezu između ova dva različita, ali u suštini ista čina nasilja. Nažalost, i na ovo “intelektualno” nasilje, koje godinama vidim na stranicama najraznovrsnijih novina (većinu sam upravo zbog toga prestao da čitam), i na to sam već navikao, na sve smo već navikli! Neprestano se pitam kako, na koji način reagovati? Ponekad mi se čini da treba odmahnuti rukom, i ne gubiti vreme, međutim sve više mislim da to nije rešenje. Prilično mi je mučno što moram da se upuštam u ovo dopisivanje s Vama (što prvi put u životu činim), ali kada ste Vi već izabrali to, šta da se radi ... Kada bi Vas neko upitao za dokaz da je Vaša predstava skinuta sa repertoara Bitefa, i da sam ja to učinio (kada biste nekim slučajem morali to na sudu dokazati, recimo), šta biste rekli? Da li sam Vam ja to rekao bilo kada? Ili bilo kome drugom... Da li Vam je bilo ko iz Bitefa to rekao... Da li smo na tu temu uopšte nekada razgovarali!? Kada sam Vas i kako obavestio da se “Vaša predstava ne uklapa u repertoarski koncept i da izbacite Vaš dekor”? Ako predstava nije bila na repertoaru prošlog meseca, pa ni drugih nije bilo! Siguran sam da znate da je Bitef teatar ove sezone prešao da igra svoje premijere u takozvanom blok-sistemu, bar dve nedelje istu predstavu svake večeri, što ostavlja manje termina za druge predstave. Pitam se onda šta Vam treba da pišete takve gluposti? To je jednostavno ružno. Uostalom, zar nije jednostavnije okrenuti telefon, poslati poruku, napisati e-mail? Dok Vam ovo pišem upravo sam dobio poruku da treba da napravim probu za predstavu “Tesla” u Madlenijanumu, koja nije išla od januara meseca! Nije mi palo na pamet da pišem nekakva pisma (a ni bilo kom glumcu iz predstave), zovem novinare, da se pozivam na nagrade, jednostavno to je smešno... Pored mog “zamrznutog mesta”, u Vašem Narodnom pozorištu, koje tako ironično spominjete u Vašem tekstu, nažalost postoje i mnogi “zamrznuti”, izvanredni glumci koji godinama ništa ne igraju, jer ne žele da se ponižavaju i mole za uloge koje im po talentu pripadaju, pa ipak oni ne pišu pisma po novinama! Znam glumce koji su se jednostavno okrenuli i otišli, dostojanstveno, bez buke (gđa Vera Čukić, sa kojom ste čak igrali u jednoj predstavi)... Vi takve pauze, koliko mi je poznato, niste osetili. Nemam ništa protiv, čestitam Vašoj višegodišnjoj snalažljivosti, ali pošto ste Vi mene pitali, da i ja Vas onda pitam: Dokle!? Dokle uvek vama koji galamite, telefonirate, urgirate, pretite... grabite i otimate, dokle više da je uvek vama malo!? O Vašoj nagradi u Nikšiću i ostalim glupostima koje spominjete u vezi sa tim, bolje da ne razgovaramo... Uopšte, o nagradama je neukusno pričati (ili možda da ja nabrojim sve svoje nagrade i poredim ih sa Vašim, i onda da Vas pitam da li je normalno da me već godinama niko ne poziva iz Narodnog pozorišta da režiram). Bitef je još uvek mlad teatar (tek odnedavno punoletan), ja sam tu tek dve godine, dajte nam malo vremena (vidite i sami koliko je godina Vama trebalo da dobijete “specijalnu povelju” na Festivalu u Nikšiću!)... Kao i svi osamnaestogodišnjaci, i Bitef je u poslednje dve sezone željan pre svega da putuje: ove godine prvi put bićemo na Venecijanskom bijenalu... Svoje premijere imali smo na Festivalu u Delfima, u Holandiji, Nemačkoj, Beču, Danskoj... Nove koprodukcije pravimo u Švedskoj, Istanbulu (ali šta je sve to prema “specijalnoj povelji” u Nikšiću !?). Kao veoma dobro informisana osoba o svemu što se dešava u našim pozorištima (na sceni i oko nje), siguran sam da znate vrlo dobro da Bitefu trenutno ide bolje nego godinama unazad, da su predstave pune, rasprodate... ali to Vam ne odgovara (mogli bismo čak da pogodimo i zašto). Međutim, u jednom ste ipak u pravu: treba pisati, praviti buku, gužvu... sazivati razne konferencije za novinare, sve to treba raditi, što više – to bolje! Bolje je jako lupati nego tačno udarati! To je siguran recept da dobijate ono što želite, a sve više izgleda i jedini način da uspete! Da sam pravio gužvu, nabrajao sve nagrade, gradove, zemlje i pozorišta gde sam radio, možda ne bih danas morao s Vama ovako da gubim vreme, niti bih imao “zamrznuto mesto reditelja u Narodnom pozorištu”. Mada bi to ipak trebalo da je sramota Narodnog pozorišta, i Vaša, kada tu sramnu činjenicu na taj način komentarišete. Dakle, Vaša predstava nije skinuta sa repertoara, o tome čak niko nije ni razmišljao.