Saglasje o Kosovu

Velikom većinom glasova (322 prema 108) Trajan Basesku je u Parlamentu suspendovan na funkciji predsednika Rumunije. Konačnu odluku doneće, shodno zakonu, već zakazani referendum za 20. maj ove godine. Votergejtski scenario se tako polako doseljava i u Evropu. Posle kontroverznog slučaja uklanjanja litvanskog predsednika Rolandasa Paksasa iz aprila 2004. godine, ove godine su se u Rumuniji rivalske i opozicione snage odlučile na pokretanje procedure udaljavanja sa vlasti šefa države. Mada je u Bukureštu, prema ustavnoj proceduri, odmah ustoličen privremeni predsednik (dosadašnji predsednik Donjeg doma Parlamenta Nikolaja Vakaroju), suspendovani Basesku se ne predaje i poručuje da će se već za mesec dana vratiti. Uprkos prethodnoj najavi da će odmah po suspenziji podneti ostavku i omogućiti prevremene predsedničke izbore, Trajan Basesku se odlučio za brzu referendumsku regulativu u nadi da može odbraniti svoju predsedničku funkciju. To, međutim, neće biti lako. Nesporni visok rejting Baseskua u građanstvu može ozbiljnije biti narušen kako obelodanjivanjem njegovih “neustavnih mešetarenja”, tako i snagom stranaka i partija koje su u parlamentu glatko izglasale njegovu suspenziju. Mada je ovim dostignuta kulminacija deprimirajućih sukoba koji traju na političkom vrhu zemlje, rasplet nije došao do kraja. U narednim nedeljama obračuni će se svakako nastaviti, a time i podele u društvu. Netrpeljivost i rivalstvo među centrima moći u Rumuniji karakterisao je odnos predsednika prema parlamentu, a posebno između dveju palata, one predsedničke (Kotročeni) i one premijerske (Viktorija). Može se reći da je to trajalo maltene od samog početka. Ambiciozni Basesku, često nepredvidiv u potezima, nastojao je da se “u sve meša” i da o svemu odlučuje, bez mnogo obzira na ovlašćenja. Divergentnost viđenja i ponašanja između Baseskua i premijera Taričeanua bili su česti i neprijatni. Omalovažavanje parlamenta iskoristila je snažna opoziciona Socijaldemokratska partija da pokrene proceduru suspenzije, a posebna komisija iznela je 19 tačaka optužbe predsednika zbog neustavnog vladanja. Ustavni sud, koji je konsultovan, utvrdio je prekršaje, ali ih nije sam okvalifikovao dovoljnim za suspenziju, pa je odluku prepustio parlamentu. Međutim, čini se da je odsudan korak u rušenju Baseskua učinio sam premijer Taričeanu formiranjem manjinske vlade bez Baseskuovih demokrata, a uz podršku opozicione Socijaldemokratske partije. Sam razlaz postao je nepremostiv otkrivanjem afere oko hapšenja rumunskih radnika u Iraku, o čemu – kako je naknadno ustanovljeno – ministar spoljnih poslova Ungureanu, inače blizak predsedniku Baseskuu, nije obavestio i premijera, već samo šefa države. Time su otkriveni i drugi slučajevi zaobilaženja premijera u obaveštavanju pa je Ungureanu morao da ode, a kriza vlade je kulminirala. Posmatrači u Rumuniji su, imajući u vidu i delikatno i kompleksno pitanje povratka rumunskih jedinica iz Iraka, zapazili da je i spoljna politika postala područje borbe za vlast. U takvom sklopu stvari pažnju privlači i stav zvaničnog Bukurešta prema Kosovu. Ono što je predsednik Basesku obrazložio pre nekoliko meseci u Beogradu (“rešenje samo pregovorima, kompromisno i bez nametanja”) ostalo je na snazi. Čulo se, međutim, da takav stav zvuči divergentno u odnosu na ključnu Baseskuovu promociju “osovine sa Vašingtonom i Londonom”, kojom je započeo svoj mandat pre dve godine. Mediji, a i javnost, shvataju zvanični odnos Bukurešta prema Kosovu kao opredeljenje shodno vitalnim interesima zemlje i politike u pogledu Moldavije odnosno Pridnjestrovlja, ali i kao predupređivanje mogućih separatističkih iznenađenja u samoj Rumuniji. Rumunski poslanici imaju prilaz vidljivo bliži srpskom, dakle u konkretnom slučaju i ruskom stanovništvu, nego interesima i zalaganjima svojih glavnih saveznika. To je realnost, a sličnost gledišta sa Moskvom ocenjuje se kao “opasan presedan nesklada”, čemu analitičar George Damjan pridodaje ocenu da “priče o nekoj izdvojenosti kosovskog slučaja ne mogu mnogo da ubede”. Bilo kakva forma nezavisnosti za Kosovo stoga, pre ili kasnije, vidi se kao pokretač talasa revandikacija i separacija u regionu i širom Evrope. Potvrdu takve bojazni vide i u nedavnom glasanju u Evropskom parlamentu. Sadašnji razvoj i obračuni na političkoj sceni Rumunije samo četiri meseca nakon prijema ove zemlje u članstvo Evropske unije, ozbiljno se analiziraju i u Briselu i u Vašingtonu. Brisel je već izrazio zabrinutost za dalji tok reformi i preuzetih obaveza, posebno u pravosuđu i na suzbijanju korupcije. Procenjuje se koliko će i kakav biti zastoj i posledice, u kom smislu je premijer Taričeanu u razgovoru sa sekretarom Barosom obećao da će Rumunija nastaviti zacrtani kurs. Američki analitički centar u Stratforu procenjuje da je Basesku i dalje najpopularniji političar, a da bi premijer Taričeanu mogao sprečiti njegovo novo kandidovanje samo zakonskom klauzulom zabrane nove kandidature za suspendovanje u trajanju od pet godina. Politička kriza, čini se, tek se zahuktava...