Nema više krotkih Rusa

Amerikanci su, na poslednjem zasedanju NATO-a, uspeli da ubede evropske saveznike da prihvate njihov plan o instaliranju dela američkog antiraketnog sistema u Poljskoj i Češkoj. SAD nastoje da u svrsishodnost postavljanja takvog štita – navodno radi odbrane Amerike i dela Evrope od mogućih raketnih napada iz Irana – ubede i Rusiju. Ona ne veruje u priču o neophodnosti presretanja nekih opasnih iranskih projektila i tvrdi da će američke rakete zapravo imati za cilj da na nišanu drže ruski nuklearni arsenal. NATO je bio podeljen (Nemačka i Francuska su bile otvoreno protiv novih američkih raketa u Evropi, osobito bez saglasnosti Rusije), ali su Amerikanci uspeli da iznude konsenzus – ili, bolje reći, da spreče rascep – tako što su obećali još jedan antiraketni štit koji bi pokrivao Tursku, Grčku, Bugarsku, Rumuniju i Italiju. O raketama se razgovaralo i u Savetu NATO-Rusija. General Konstantin Totski, ruski ambasador u NATO-u, izjavio je posle sastanka: “Ne možemo lako da prihvatimo da se sada, prvi put od kraja hladnog rata, postavljaju prve strateške rakete. A i protiv toga smo da se takve odluke donose unilateralno”. De Hop Shefer je nastojao da smiri Ruse: “Ostalo je još mnogo toga o čemu treba da se razgovara, iako je Moskvi jasno predočeno da deset raketa presretača ne mogu i neće promeniti strateški odnos snaga, niti ugroziti Rusiju.” Posle toga ministar odbrane SAD Robert Gejts otputovao je u Moskvu da svom novom ruskom kolegi Anatoliju Serdjukovu iznese američke ponude o vojnoj saradnji koje bi trebalo da uvere Ruse da nema pretnji Rusiji. Isti zadatak će imati i Kondoliza Rajs, kada u maju poseti Moskvu. Ovo dvoje američkih ministara zapravo bi trebalo da pripreme teren za susret Buša i Putina, na leto na samitu Grupe industrijskih zemalja G8 – ne bi li se raketna tema skinula s dnevnog reda u američko-ruskom dijalogu. Američke ponude, iz tašni Gejtsa i Rajsove, obuhvataju izgradnju zajedničkog sistema antiraketne odbrane, saradnju u razvoju raketne tehnologije, razmenu obaveštajnih podataka o zajedničkim pretnjama, pristup ruskih inspekcija američkim bazama u Poljskoj i Češkoj. U ovom poslednjem slučaju SAD žele da otklone slutnje Rusa da bi postojeći projekt – od silosa sa deset raketa u Poljskoj i radarskog centra u Češkoj – mogao da se preobrati u veliki američki raketni arsenal na samom pragu Rusije. Američka štampa, pozivajući se na procene Pentagona, tvrdi da se radi o ponudi o dosad najvišem stepenu vojne saradnje između dve velesile. Koliko Rusi mogu ovim da budu smireni i odobrovoljeni? Oni su, pre svega, svesni da Amerikanci, kad govore o saradnji i partnerstvu, žele krotke Ruse iz Jeljcinovih vremena, kakvih više nema. Američku inicijativu sagledavaju u okviru svega onoga što Amerikanci, u određivanju međunarodne uloge Rusije, govore i rade i što su najavili da će raditi. Problem raketa Rusi ne vide samo sa vojnostrateškog stanovišta. Uvereni su da je problem duboko zašao u političku sferu i da se u tim okvirima jedino može i mora vrednovati. Najpre je predsednik Putin, u govoru na međunarodnoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu krajem februara, izjavio, kritikujući nadmeno ponašanje SAD u svetu, da postavljanje američkog antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj neminovno vodi obnovi trke u nuklearnom naoružanju. Potom je vicepremijer Sergej Ivanov, donedavno ministar odbrane, a odnedavno Putinov kandidat za predsednika Rusije, izrazio sumnju u svrsishodnost postavljanja raketa presretača protiv nepostojećih iranskih strateških projektila. Ne vidi ni svrhu rusko-američke saradnje oko nečega što ne postoji. Bio je direktan: američke rakete će biti okrenute protiv Rusa. Dodao je: “A kad god ojača štit, ojača i mač. To je večno nadmetanje u kome nikad neće biti pobednika.” Ruski analitičari su se sad setili – smeštajući rakete i američke ponude u političke okvire – da je isti Robert Gejts, kad je u Kongresu tražio povećanje vojnog budžeta, govorio o “nepredvidivoj situaciji u Rusiji, Kini, Iranu i Severnoj Koreji”, strpavši Rusiju u isti koš sa “osovinom zla”. Setili su se i ocene Kongresa o važnosti skorog prijema Ukrajine i Gruzije u NATO, zatim američkih priželjkivanja “narandžaste” revolucije u Rusiji, podmetanja klipova Rusiji da uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju, optužbi da Rusi koriste energente kao političko oružje i mnogo čega drugog. Posebno im smeta ocena iz nedavno objavljenog “Strateškog plana Stejt departmenta o spoljnoj politici” do 2012. godine, u kome se SAD zariču da će “pružati otpor negativnom ponašanju Rusije”. Ako više nema krotkih, očigledno da nema ni lakovernih Rusa. Na uveravanja da američke rakete ne ugrožavaju Rusiju, Rusi su zasad samo rekli: “Znamo za jadac!”