Balkanski indeks sreće

Prvih deset država na rang-listi umrežavanja su nordijske zemlje, dok je osam iz severne Evrope. To, naravno, nije slučajnost. Te nordijske zemlje su i u samom vrhu liste nacionalnog dohotka po glavi stanovnika u Evropi. Poslednjih godina u svetski vrednosni sistem uvodi se i “kumulativna sreća naroda” kao novi BND–sreće i tu su nordijske zemlje u vrhu. Za razumevanje njihove pozicije prema indeksu umrežavanja poučna su dva primera iz oblasti ICT koji se odnose na Švedsku i Finsku. Nordijski primeri: Moćan segment uslužne industrije tih zemalja predstavljaju kompanije koje se bave osiguranjem i finansijskim uslugama. Te kompanije zadiru u kompleksno tkivo organizovanog poslovanja ljudi i kompanija a istovremeno su rasadnik visokoorganizovanih resursa poslovnog procesa. One su u svoje poslovno tkivo utkale i intelektualni kapital. Primer takve kompanije je švedska Skandia koja je među prvima počela da otkriva i primenjuje znanje kao strateški prioritet. Skandia je osiguravajuća kompanija, osnovana je 1955. u Švedskoj. Danas ima 10.000 zaposlenih, a deo ove kompanije koji se bavi osiguranjem i finansijskim servisom doživeo je procvat kroz proces stvaranja i strategije korišćenja znanja. Ovaj proces je započet 1991. godine. Konkurentna snaga kompanije je u intenzivnom znanju a manje na tradicionalnoj knjigovodstvenoj imovini kao što su zgrade, oprema i inventar. Skandia je 1996. godine, osnovala Centar budućnosti koji je uključio safari znanja, igre znanja i kafe znanja. Za ove treninge za spoljne posetioce i umrežavanje unutar Skandia kompanije razvijen je softverski paket Unic (Univerzal Netvorkin of Intelektuall Capital). Ili primer proizvođača mobilnih telefona Nokia u Finskoj. To je primer kako lokalna kompanija može da se pretvori u vodeću globalnu industriju. Godine 1998. ta finska kompanija prestigla je Motorolu i postala najveći proizvođač mobilnih telefona u svetu. Imala je prodaju od 41 milion jedinica od ukupno 163 miliona prodatih telefona. Kompanija stvara 10 % bruto društvenog proizvoda Finske, ali to se nije desilo iznenada. Godinu dana posle prvog Belovog telefona 1876. godine, Finci su koristili telefone. Razlog treba tražiti u usamljenosti ljudi koji su živeli na velikom prostoru. Finska telefonska kompanija nije bila monopolska, tako da se već 1930. godine 850 privatnih telefonskih kompanija bori za opstanak. Godine 1980. Finska je sa Danskom, Norveškom i Švedskom formirala Nordic Mobile Telefone Group. Kasnije, sedamdesetih Nokia kupuje nekoliko telefonskih kompanija i već 1982. proizvodi prvi portalni telefon težak više od 10 kilograma. Na čelu ove kompanije dolazi Jorma Olila koja je rukovodila delom mobilne telefonije i usmerava Nokiju prema mobilnoj telefoniji.. Sada se Nokia nalazi na 140 tržišta u svetu što je gotovo kao Mek Donalds. Polovina zaposlenih (oko 22.000) i većina starijih menadžera su iz Finske. Ali, Olila da bi ohrabrila globalističku dimenziju uvodi engleski jezik kao zvanični i to da menadžeri jedno vreme provode u inostranstvu. Više od polovine aktivnosti u istraživanju i razvoju odvija se u inostranstvu. Ova iscrpna priča saopštena je da se uoče elementi kvaliteta tehnološke igre kako bi se na tabeli našeg indeksa zauzelo drugo (Švedska) ili četvrto mesto (Finska), kao i da se malo razgrne tajna nordijskog uspeha u ovoj “disciplini”. “Zaslužen plasman” bazira se na nekim elementima sopstvenog iskustva. Autor ovih radova, davne 1959. godine, prolazeći kroz još uvek porušenu Nemačku, putujući za Finsku ušao je u Dansku gde su ga sačekale na granici četiri zastave na jarbolima na mestu gde se proveravaju vize. Posle toga kroz Dansku, Švedsku, Finsku i Norvešku pasoš mu više nije trebao. Radio sam u metalnom kompeksu Wartcila gde se govorio finski i švedski, a dosta je njih znalo i engleski. Finska je bila siromašna zemlja koja je plaćala za učešće na strani Hitlerove Nemačke, za razliku od Danske i Norveške koje su Nemci okupirali, dok je Švedska bila neutralna. Bez obzira na različite sudbine ove nordijske zemlje su predstavljale naučno tehnološko-industrijski integrisan prostor održivog razvoja koji je u mnogim oblastima obezbeđivao svetski primat. Balkanski indeks sreĆe: Balkanski prostor je kroz tadašnju državu Jugoslaviju imao sličnu perspektivu da se nije odigrao tektonski nacionalno-ideološki poremećaj u Evropi koji je izazvao erupciju razaranja. Kada su krajem osamdesetih godina Skandia i Nokia započele hod ka tehnološkom vrhu, u Srbiji je automobilska industrija bila respektabilna grana. Auto je svojom pojavom menjao svet tako je i “Zastava kompanija” iz Kragujevca menjala Srbiju, što je zaustavljeno katastrofalnim urušavanjem 1989. godine. Tada je bilo očigledno da nestajanje znanja tehnologije i industrije kroz stalne sukobe vodi i do urušavanja spolja i unutra i same univerzitetske sredine. Uvid u stanje daju uporedne tabele delova ovog razorenog prostora sa okruženjem u tri parametra: indeks umreženosti, nacionalni dohodak po glavi stanovnika i indeks sreće stanovništva. Navedena tabela dovoljno jasno govori o nivou razvijenosti pojedinih delova Južne i Jugoistočne Evrope kroz izabrane vrednosne parametre. Zaostajanje Srbije je, pored širokog spektra nesreća generisanih spolja i iznutra koje su je zadesile u poslednje dve decenije, i što nije prepoznala da su univerziteti i ukupan obrazovni sistem jedna od glavnih uloga u ekonomskom sistemu tako što u razvoju generišu endogenetske tehnološke promene. Značaj obnove univerziteta su shvatile sve zemlje koje su programirale održivi razvoj. Tako je još nemački kancelar Gerhard Šreder 2004. godine rekao da nemačka Centralna banka treba da proda veliki deo rezervi zlata i da investira u nemačke univerzitete. Francuska Centralna banka je brzo sledila njen primer. Vlada Velike Britanije je ponudila veliki ugovor u domenu razvoja bio-tehnologije. U Singapuru, koji zauzima treće mesto na ponuđenoj indeksnoj listi, obrazovanje je “državna religija”. U Indiji i Kini univerzitetski sistemi obrazuju inženjere i doktore nauka dramatično ubrzano do tačke kada će njihovi univerziteti uspešno da se takmiče sa studentima sveta. Godine 2005. indijski predsednik vlade je formirao Komisiju za znanje od osam članova koja će da predloži ideje za radikalne reforme. Slično je hrvatski predsednik vlade izjavio da je prvi projekat razvoja Hrvatske stvaranje “zemlje znanja”. Srbija je na slepom koloseku svog razvoja industrije znanja kroz decenijsku nesreću u organizovanom razvoju obrazovanja, a posebno visokog obrazovanja brojnih dolazećih mladih naraštaja. Zato jedan deo te populacije napušta zemlju. Naročito to rade studenti koji studiraju inženjerstvo jer ne mogu da se pomire sa stanjem uništene industrije i sa stavom Vlade koja im nudi, ako nemaju posla, “da peru ulice”. Vlada nije došla do nivoa da stimuliše banke i biznis lidere da se uključe u programe razvoja visokog školstva, iako većina zemalja Evrope ima to kao prioritet za svoj održivi razvoj. Na kraju ove analitičke igre da navedemo još dva primera iz statistike EU koji se odnose na Internet korisnike. Jedan primer se odnosi na učestalost upotrebe, a drugi na mesto upotrebe Interneta. Upotreba Interneta u EU iznosi 53 % , a u Sloveniji 45 %. Korišćenje Interneta svakog dana u EU je 23 % , dok je u Sloveniji 13 %. Po mestu korišćenja u EU kompjuter kod kuće koristi 71 % populacije, dok u Sloveniji 60 %; na radnom mestu u EU to je 43 %, a u Sloveniji 47 %. U školi korišćenje kompjutera u EU iznosi 19 %, dok u Sloveniji 29 % i Portugaliji 24 %. Ove dve zemlje imaju ubrzani održivi razvoj u poslednjih 10 i više godina. U razorenoj industriji Srbije postoje i sačuvana mikro-ostrva visokog međunarodnog prestiža u oblasti ICT i proizvodnje. Ovom prilikom navode se dve kompanije koje su uspele da savladaju tešku prošlost i sada beleže ubrzani održivi razvoj. Jedna od tih kompanija je “Informatika” iz Beograda, koja je formirana 1976. godine. Wen generalni direktor je ovako objasnio poslovni kredo kompanije: “U ovoj priči mi ne želimo da insistiramo na najboljem kvalitetu, iskustvu, veličini, ekspertnosti... Mi želimo da predstavimo činjenice. Vama (korisnicima) ostavljamo da sami zaključite. Prva premisa kompanije je da “Informatika” ne prodaje kompjutere. Kompanija daje alate za rešavanje problema. “Informatika” je sistem koji vrši integraciju ICT kroz uključenje računarske aplikacije računara, računarskih komunikacionih sistema i mreže. “Informatika” je kompanija koja ima kroz partnerstvo razgranatu saradnju sa vodećim kompanijama u svetu, kao što su Dell, Micorosoft, Unisis, Cisco, Sdžmantec, CA (Computer Associates), Allied Telesis. Stalna vrednosna inovativna poslovna politika otvara joj prostor za dalju ekspanziju. Drugi primer je Metalac Holding iz Gornjeg Milanovca osnovan 1959. godine. Metalac je prepoznatljiv u zemlji i svetu po posuđu. Međutim, Metalac Holding je počeo kao tradicionalna proizvodno orijentisana kompanija da bi prerasla u marketinški orijentisanu kompaniju. Generalni direktor kompanije ističe da: “Stručno osposobljavanje i sticanje specijalističkih znanja i veština bili su i sada su jedan od najvažnijih zadataka. Skoro podjednako smo se trudili da što više neophodnih znanja o našim proizvodima prenesemo i partnerima koji su naša najvažnija veza sa krajnjim korisnicima”. Metalac je uspeo da uvede e–poslovanje unutar kompanije kao i da ostvari komunikaciju kroz sopstveni veb-sajt. Inače kompanija je ostvarila prihod na nivou od više od 40 miliona evra od čega je gotovo 10 % profit. Na kraju da istaknemo da znanje koje je u osnovi nemerljiva kategorija putuje oko zemaljske kugle i najvećim delom brzo je dostupno ljudima, nasuprot kapitalu. A životni standard zemlje raste u vremenu zato što se znanje širi i proizvodne funkcije unapređuju kroz vrednosne inovacije. Srbija treba da se vrati ovoj paradigmi koja doprinosi ubrzanom održivom razvoju. Naš je predlog da se donese nacionalni program za zaustavljanje moralnog i intelektualnog propadanja Srbije. Vladimir R. Milačić (Autor je profesor Univerziteta u Beogradu i pisac knjige “Industrija znanja”)