Novo u starom

BFI se nastavio u BDP autobiografskim solom čuvenog igrača, koreografa, a danas i direktora plesnog venecijanskog Festivala igre, Ismaela Ive (Sao Paulo, Berlin). NJegov performans Delirijum detinjstva (20. 4), na Malerove Pesme mrtvoj deci i afričko-brazilske ritmove, putovanje je u “bol i sećanje”, u nostalgično traganje za nadom. Uprkos svojim godinama i činjenici da je koreografija iz 1989, Ismael nam predočava, uz simboliku potrebe za najosnovnijim – hranom i vodom, da milioni dece umiru od gladi, i prikazuje nam svoje ogoljeno telo i dušu kao da ih prinosi na žrtvu onima koji bi mogli da poprave jedan nepravedni svet. Žizela (21. 4), u BDP, u izvođenju ansambla “Prettdž ugldž tanz” (Keln), koreografija reformatora klasike Amande Miler poznate po estetici “ružnog” u traganju za novim. Uprkos nekim duhovitim režijsko-koreografskim rešenjima, uz detronizaciju romantičnog stila i libreta zasnovanog na neostvarenim nadanjima seljančice koja sanja o princu, vizija Milerove nije sasvim opravdala očekivanja. Protagonistkinja Paola Kasarini kao Žizela nije uvek uspevala da održi nivo humora i persiflaže. Duhoviti seljački valcer i kraj baleta, sa poplavom cveća i umirućom Žizelom na rukama Alberta izjedanog grižom savesti (u veoma zanimljivim originalnim kostimima i dekoru, posebno u II činu), ipak nisu mogli da nadomeste izvesnu nespretnost ženskog ansambla, kao ni propust u libretističkim rešenjima.. Regionalni igrački program Kilijanov dar Balkanu, u “Madlenijanumu” (19. 4), sa pozvanim mladim ansamblima iz skoro svih balkanskih zemalja, sastojao se od odlomaka Kilijanovih baleta koje su sa polaznicima uvežbali Arleta van Boven i drugi vrsni baletmajstori NDT (Holandskog igračkog pozorišta), uz asistenciju naše M. Janković. Na Dan Izraela (24.4), Talija Paz (Tel Aviv, NJujork), savršena igračica koja podjednako vlada klasičnom i savremenom tehnikom, školovana u Izraelu, trenutno direktor Baleta Opere u Tel Avivu, oduševila je publiku iskrenošću i izvanrednom ekspresivnošću svakog dela tela. Kroz tri koreografije sasvim različitog stila (Magnolija, prefinjenog belgijskog i kanadskog koreografa Stajna Selisa, na IV Malerovu simfoniju; Habajata – “povratak kući” – Najdžela Černoka, predstavnika londonske škole savremene igre, danas direktora Grupe Najdžel Černok; i Qubav, originalnog, savremenog koreografa izraelske trupe Batševa Šaron Ejal), Talija Paz je prikazala nešto što se može izraziti jedino Remboovim rečima: To čudesno telo, sanjano oslobođenje... Kao solidan igrački ansambl klasičnog obrazovanja a savremenih stremljenja, Tulza balet iz Oklahome predstavio se u BDP sa tri baleta. Oduševljenje publike je kulminiralo u “prolećnom štimungu” (po rečima Marčela Anđelinija, direktora Tulza baleta) Devet Sinatrinih pesama znamenite koreografkinje Tvajle Tarp, poznate po kultnim filmovima (Kosa, Bele noći, Amadeus, Regtajm...). U sjajnoj interpretaciji parova, T. Tarp je načinom znalca dočarala duh, svežinu, sentiment i raznovrsne osobenosti mnogih Sinatrinih hitova. U Centru “Sava” BFI je svečano zatvorio znameniti Kulberg balet, koji je ultramodernim stilom i novim vizijama Birgit Kulberg i njenog sina Maca Eka sugerisao igračima jedan sasvim drukčiji pristup od klasičnog. Sjajno obrazovani igrači, predvođeni sadašnjim direktorom Kulberg baleta Johanom Ingerom i baletmajstorom Vanesom de Linjijer, prikazali su 28. 4. dva baleta. Aluminijum Maca Eka, na minimalističku muziku Yona Adamsa, savršena je duetna igra dva para i igra ansambla, netipična za Eka. Igrači eksponiraju ne samo umeće savremene igre već i otkrivanje novog u simbolici svakodnevice, tragajući za unutrašnjim tropizmima koji donose otpor, preokrete, ali i nostalgično saznanje o ljudskim odnosima. Drugi balet, Kao ako Johana Ingera, pomalo razvučen, izveli su sjajni igrači, koji savremenim plesnim jezikom i izrazom motivišu i opravdavaju intencije koreografa čija je osnovna ideja očigledno bila traganje za mogućim...