Najslavniji kum na svetu

U oktobru 1502. moreplovac i putopisac Amerigo Vespuči (rođen 1454, umro 1512. godine) vratio se sa jedne od četiri ekspedicije po Kolumbovoj “Indiji” na kojima je sudelovao u službi portugalske krune. To je bio jedini njegov put u te krajeve koji nije bio skopčan sa nepredviđenim događajima i opasnostima. Ubrzo po njegovom povratku po Evropi su počeli da kruže neoficijelni listovi – leci štampani na latinskom pod nazivom Mundus Novus s potpisom Vespuči koji su potom prevedeni na nekoliko evropskih jezika i bili prodavani samostalno ili u zbirci starijih putopisa. Imali su neverovatan uspeh kod čitalaca jer “do tada malo poznati Vespuči je bio prvi moreplovac koji je znao dobro da pripoveda”. A pripovedao je o “zemlji obećanoj”, drveću koje nudi obilje ukusnih plodova, vodi prepunoj riba... LJudi crvenkaste boje kože tamo žive u potpunoj bezazlenosti i goli, a o slobodnoj čulnosti žena autor bi mogao ispričati mnoštvo pikantnih dogodovština, ali... Ukratko, “ako igde postoji raj na Zemlji, ne može biti nikud drugde nego tamo”. U svemu tome, međutim, najbitnije je nešto drugo. On tu ne govori ni o Indiji, ni o Aziji, nego, što se vidi već iz naslova, o “Novom svetu”, odnosno novom kontinentu. Na tome ovaj strasni putnik i pisac nije stao. Upravo kada je Kolumbo polazio natrag sa svoje četvrte i poslednje ekspedicije u “istočnoj Aziji”, 1504. godine, svetlo dana je ugledao autorizovani spis od 16 stranica naslovljen “List Ameriga Vespučija o ostrvima otkrivenim na četiri putovanja”. Napisan je u Lisabonu ali je, najpre, izašao na njegovom maternjem talijanskom jeziku, u rodnoj Firenci. Bio je u maniru tog vremena napisan kao pismo upućeno Amerigovom vršnjaku i školskom drugu, firentinskom vojskovođi Pieru Soderiniju. (Uzgred budi rečeno, to je bio onaj čovek koji je od Mikelanđela, u ime Firence, naručio kip Davida.) Literarno sveže i zanimljivo, kratko ali efektno, ovo štivo je ubrzo prevedeno na latinski, jezik učenih, i tako stiglo do svih obrazovanih ljudi u Evropi, među njima i do mladog nemačkog kartografa Martina Valdsemilera (rođen, prema enciklopedijama, oko 1470, a umro oko 1520. godine). Taj sveštenik upravo se spremao da izda neku vrstu uvoda u klasičnu Ptolomejevu “Kosmografiju”, ali dopunjenu novim nalazima i saznanjima. “Cosmographie Introductio” (Uvod u kosmografiju, tj. u “sliku sveta”) ima 103 stranice i štampan je u mestašcu Sent Die u severoistočnoj Francuskoj, gde je Valdsemiler službovao kao sveštenik. U uvodu se, između ostalog kaže: “Dosad su svi ti kontinenti (Evropa, Azija, Afrika) bili podrobno istraženi, a Amerigo Vespuči je otkrio i četvrti kontinent (kako će u tekstu biti opisano). Pošto su i Evropa i Azija nazvane prema ženama, smatram da bi bilo pravedno nazvati taj deo sveta Amerige, odnosno zemlja Amerigova ili Amerika, po Amerigu, veoma sposobnom čoveku koji ju je otkrio.” Knjiga-atlas izazvala je ogromno interesovanje tako da je iste godine štampana ponovo. Ukupno je prodato oko hiljadu primeraka, a sam je autor pominjao da je postala “poznata u celom svetu”. Kada je kasnije Valdsemiler saznao da Amerigo ipak nije otkrio “Novi svet”, ispustio je iz svih narednih mapa naziv Amerika. Ali duh je bio ispušten iz boce i natrag se nije mogao vratiti... Naziv, koji je prvobitno označavao južniji deo kontinenta, flamanski kartograf Gerhard Merkator je upotrebio za celi kontinent i tako zapečatio krštenje “Novog sveta”. I tako je dobri Amerigo, uprkos Kolumbu, a potom i Valdsemileru, bez svoje volje dao ime američkom kontinentu i postao jedan od najslavnijih eponima (imenodavac – čovek po kome se zove neka značajnija pojava, merna jedinica, geografski pojam...) u istoriji.