Pogledaj dom svoj, Marti

Po svemu sudeći zla kob nad Kosmetom i srpskim narodom nadvila se posle više puta odlaganog izveštaja finske forenzičarke dr Helene Rante u kojem se marta 1999. Srbe optužilo za masakr nad 40 albanskih civila u Račku. Sedam dana posle obelodanjivanja tog izveštaja (24. marta 1999) započelo je tromesečno bombardovanje SRJ. Finale započetog posla pripalo je njenom zemljaku gospodinu Ahtisariju. Wegov zaključak da nema boljeg rešenja od „nadgledane nezavisnosti” bio bi donekle razumljiv, ne i prihvatljiv, da nekim slučajem potiče od čoveka koji ne poznaje evropsku istoriju. Ali gospodin Ahtisari kao Finac pouzdano zna za Helsinšku povelju iz 1975. godine i rešenje sličnog problema iz prošlosti svoje zemlje. Naime, finska provincija Aland, nastanjena Šveđanima, bila je 20-ih godina prošlog veka poprište etničkih i političkih tenzija i sukoba. Referendum u vidu ankete za odvajanje od Finske potpisalo je 96,2 odsto građana, ali je centralna vlast rezultat ignorisala. Kao posledica rasplamsao se švedski nacionalizam, a sa druge strane antišvedsko raspoloženje dovelo je do otvorenih sukoba. Kako bi izbegla eskalaciju i nasilno otcepljenje provincije, centralna vlast je pokušala sa ponudom autonomije. Međutim, problem je dospeo pred Ligu naroda koja 1921. donosi odluku da Alandska ostrva ostaju u sastavu Finske sa statusom nezavisne provincije, što u prvom redu podrazumeva demilitarizaciju i garantovanu neutralnost ostrva, sa glavnim gradom, samostalnim političkim sistemom, parlamentom, vladom, predsednikom, ustavom, policijom, zdravstvom, poštom (od 1993. štampa sopstvene markice), zastavom, grbom, himnom, lokalnim državljanstvom koje se stiče nakon pet godina neprekidnog boravka i odličnim vladanjem švedskim jezikom. Bez lokalnog državljanstva niko ne može da kupi nekretnine ili započne privrednu delatnost na ostrvu. Alanđani pored izbora za svoj parlament učestvuju na opštim izborima u zemlji, za Evropski parlament i u direktnim izborima za predsednika Finske. Centralna vlast bavi se spoljnom politikom, sudstvom, porezom i carinom dok ostalo, kao samouprava, ekonomija, socijalna pitanja itd. pripada vladi Alanda. Možda bi rešenje etničkog konflikta iz otadžbine dvoje fatalnih Finaca – koje uspešno funkcioniše skoro 100 godina – kombinovano s mogućnošću skorog pristupa Evropskoj uniji, moglo da posluži kao osnova za pronalaženje prihvatljivog rešenja kojim bi Srbi ostali u Srbiji, a Albanci bili svoji na svome. Miodrag Kreculj, predsednik Foruma srpske dijaspore, Minhen, Nemačka