Arhiva

Mi smo dobitnici

Ivana Janković | 20. septembar 2023 | 01:00
Idila između SRS-a i DSS-a trajala je svega pet dana. Toliko je Tomislav Nikolić predsedavao parlamentom, pre nego što je zahtevana njegova smena. Radikali su iskoristili priliku da održe predavanje iz demokratije svojim nesuđenim partnerima – Nikolić se sam povukao, a uprkos verbalnim obračunima, ipak su omogućili formiranje vlade i sebi upisali dodatne političke poene. Da li se vi osećate kao gubitnici ili kao dobitnici? - U ovoj neprijatnoj situaciji u političkom smislu najviše ćemo dobiti mi, a oni izgubiti. Naš rejting već raste, jer smo pokazali kako se ponaša ozbiljna politička stranka. Mada ni mi nismo dobitnici, jer mislim da je, u stvari, Srbija izgubila. Znam kakva nam prljava igra predstoji. Od toga da ćemo sledeće godine morati da primimo predstavnika Kosova na pesmi Evrovizije, do toga da će reći “morate da se ponašate konstruktivno u vezi sa Kosovom, u skladu sa situacijom na terenu”, što znači ne formalno ali suštinsko priznavanje nezavisnosti. To će biti veliko otrežnjenje Srbije. Mogu da garantujem da ova vlada neće imati pun mandat. Postoje dve stranke, koje su ipak jake, ne smeju da se utope i postanu iste jer će jedni da nestanu, a drugi da izgube. Ne vidim kako će da izvedu ostanak na sceni bez pravljenja ozbiljnih razlika između njih, a kad počnu da insistiraju na razlikama, onda će da se napravi pukotina koja će sve više da se širi. Kako je uopšte došlo do dogovora sa DSS-om, da li je to bila iznenadna ponuda ili je u prethodna tri meseca bilo nekih signala, susreta? - Bilo je signala. Desetak dana pre nego što je Nikolić izabran na mesto predsednika Skupštine bilo je nekoliko susreta sa DSS-om, nekima sam i ja prisustvovao. Rečeno je da tu teško može da bude vlade, da su šanse minimalne, da je važno da država funkcioniše, naročito zbog Kosova i da li smo spremni da preuzmemo to mesto. Toma je rekao: “Ako formirate vladu, daću ostavku”, ali oni su skočili: “Ne, ni za živu glavu ne smeš da budeš smenjen, niko iz DSS-a neće tražiti ostavku, moraš da ostaneš.” Kako su im pregovori sve više zapadali u ćorsokak, tako smo i mi počeli da razmatramo tu mogućnost. I odlučili ste da prihvatite, uprkos tome što je Vojislav Šešelj pre nekoliko meseci rekao da ni slučajno ne sarađujete sa DSS-om. Da li se on sada saglasio? - Nikolić je bio kod njega i saglasio se da je to sada potrebno Srbiji. To nije bila koalicija nego dogovor oko parlamenta u trenutku kada je zemlja upadala u krizu. Sve je urađeno u dogovoru sa Šešeljem i on je pristao jer je smatrao da je veoma loše za zemlju da ne funkcioniše institucija kakva je Skupština. On je izuzetno snažan čovek i bez obzira na to što je i sam u teškoj situaciji, shvata šta je važno za Srbiju. Računa da Srbija mora da ima Skupštinu, jer su veoma veliki pritisci spolja i da je važno da se Skupština drži tako da ne dozvoli da se stekne pravna osnova za otimanje Kosova i Metohije. Naravno, prihvatili smo, računajući da će se držati dogovora i da neće biti smenjen. Tomislav Nikolić je rekao da vi niste naivni, nego pošteni, ali da li ste i pored poštenja mogli pretpostaviti da još uvek ima mogućnosti da se oformi vlada ili ste očekivali nove izbore? - Mi smo očekivali nove izbore, ali smo smatrali da za to vreme treba da radi Skupština. Ako nas optužujete za naivnost, moguće je da ste u pravu, ali ja mislim da je poštovanje dogovora elementarna stvar. Ali usledilo je iznenađenje. Pored svega što sam do sada prošao u politici, šokiran sam time da se posle nekoliko dana pojave u Nikolićevom kabinetu i kažu: “Sve si u pravu, ali hajde podnesi ostavku!” Sve sam prošao, ali ovako nešto u roku tri dana, još nisam. Obično se to uvije u neke oblande, nešto se izmisli, nađe se neki način... Sreća je da je i Dačić prisustvovao, inače niko živ ne bi poverovao; rekli bi opet da su radikali izmislili. Čim su napravili dogovor, Šešelj je tačno znao sve ono što će se posle dogoditi i u jednom trenutku mi je rekao: “Šta je, Vučiću, nije valjda da si iznenađen?” “Pa, nisam, ali i jesam”... Pošto ste već, u trenutku kada se činilo da nećemo imati vladu, pristali da pomognete da Skupština funkcioniše, zašto je bilo potrebno spominjanje vanrednog stanja, ruske provincije? - Čim je počela ta hajka oko Nikolićevih izjava, znali smo da su se dogovorili. Prvo, on nije rekao da treba da se uvede vanredno stanje; on je govorio o ustavnim mogućnostima i o onom što može da se dogodi, a onda je to izvučeno kao da se on za to zalaže. A kada je govorio o Rusiji, rekao je da bi najviše voleo da imamo suverenitet, da to iznad svega poštuje, ali bi voleo veći stepen integracije sa tim zemljama, nego sa onim koje nam otimaju Kosovo i Metohiju. Ali nije to bilo u pitanju, on je sa mnogo takta i tolerancije vodio Skupštinu, DSS čak nije imao primedbi, a onda su morali da nađu nešto oko čega će da napadaju i počela je kampanja. Vi ste ipak iskusna stranka; zar niste znali da je samo spominjanje vanrednog stanja u tom trenutku uznemiravajuće? - Bez ikakve sumnje smo znali šta će biti čim smo shvatili da hoće da smene Nikolića. Da to nisu hteli, onda bi svim tim pričama o izjavama, berzama i ostalom bio kraj, za dva dana bi se sve zaboravilo. To bi čovek izdržao ma koliko da mu je neprijatno, a onda bi se stvari stavile na svoje mesto. Ali DSS to nije želeo, kada je počela ta medijska kampanja, shvatili smo da su se dogovorili, ali čak nam ni tada nije palo na pamet da će tražiti ostavku; mislili smo da će to biti samo njihov medijski pritisak. Mi smo navikli na napade, čuli smo svašta o sebi i da sam ja magarac i ubica i Toma da je ubijao po Antinu... I na kraju ništa, možete o radikalima da govorite kao o psima, to je prosto dozvoljeno. Mislili smo da je to njihov način da se ne ukaljaju, da ga ne napadaju direktno oni, nego da bude medijski rat i da on onda sam ode, ali nismo očekivali takvu promenu mišljenja. Oni znaju da su izgubili kredibilitet u razgovoru sa bilo kim, to svi znaju na političkoj sceni Srbije... U politici je možda sve moguće, ali nikada više neće moći da razgovaraju sa nama. Treba još jednom da nas prevare pa da biramo most sa kog ćemo da skačemo. Da li možete da zamislite kako bi izgledali naši razgovori i za deset godina? Jedina tema bi bila ovo, apsolutno su svu vrstu poverenja i kredibiliteta izgubili.