Vratimo batinu u raj

Okružni sud u Beogradu osudio je 9. maja 2007. Mališu Jeftovića i njegovu prijateljicu Anu Filipović na 40, odnosno 35 godina zatvora, zbog svirepog ubistva trogodišnje Katarine Janković, Anine ćerke, koju je optuženi, prethodno, u više navrata, seksualno zloupotrebljavao. U ubistvu i svemu ostalom, ubici je pomagala mama devojčice. Kako je stajalo u optužnici, ubica je odveo Katarinu u Zvezdarsku šumu, gde ju je tukao i silovao. Sutradan, devojčica je odvedena u bolnicu jer je, navodno, pala s kreveta. Zbog povreda, dete je umrlo. U čemu je sličnost između Mališe Jeftovića (33), opskurnog beogradskog nitkova, i Vudija Alena (72), velikog glumca i reditelja ali i poznatog njujorškog psihopate? Sličnost se sastoji u tome što su obojica seksualno zlostavljali svoje poćerke. Vudi Alen, proslavljeni američki pisac, reditelj, glumac i muzičar, pokazao je neumetnički deo svoje ličnosti 1992. godine, kad mu je nevenčana supruga Mia Farou, takođe poznata glumica, pronašla pornografske polaroid-fotografije koje je pravio tokom seksualne zloupotrebe njene usvojenice Sun-Ji. Usvojenica je bila 35 godina mlađa od svog poočima. Kad su vođeni svojim patološkim nagonima, hulje i obrazovani, bogati ljudi, malo se razlikuju. Na nesreću, posledice zlostavljanja sopstvene ili tuđe dece ostavljaju neizbrisive psihološke ožiljke. Najbolji primer za to su dva brata, tinejdžera, Amerikanci Lajli i Erik Menendez, koji su upali jedne večeri, 1989. godine, u spavaću sobu svojih roditelja, poznatih američkih milionera i hladnokrvno ih likvidirali hicima iz lovačke puške. Računali su da je došao kraj njihovim ponižavanjima, ekonomskoj zavisnosti i fizičkom maltretiranju. Kad su uhapšeni, priznali su pucnjavu i ubistvo. Javnost je bila šokirana. O događaju se malo govorilo, a ukoliko bi ga neko pomenuo, osećala se nelagoda kao da se krši neki zavet ćutanja. Oba dečaka su bila teško traumatizovana i u uverenju da će roditelji ubiti njih, tvrdili su advokati, dodajući da je ubijeni otac fizički, seksualno i emocionalno godinama zlostavljao oba momka, još od ranog detinjstva. To je bilo tačno. Međutim, javnost je bila podeljena. Konzervativna Amerika nije dozvoljavala ni teoretsku mogućnost takvih događanja u američkoj porodici. Liberalni deo istog društva grozio se prikrivanja istine o seksualnom zloupotrebljavanju dece, što u suštini nije bilo ništa novo, ali je oduvek pominjano kao nešto što se događa samo u najnižim društvenim slojevima i, naravno, u nekim drugim siromašnim zemljama, daleko od Amerike. Na suđenju obnovljenom 1996. godine, braća Menendez osuđena su, pod velikim pritiskom društva, na doživotnu robiju. Na ovoj strani, u južnoj Srbiji, četrnaestogodišnji Z.Z. ubio je 2000. godine dedinim pištoljem svog oca dok je ovaj čistio štalu. Tokom istrage i kasnije, na suđenju, ispostavilo se da je dečak zverski zlostavljan još od svoje druge godine, a naročito u godini u kojoj je počinio ubistvo, jer očev ponos nije mogao podneti sinovljevu slabost noćnog piškenja u krevetu. Na sudu je kratko razmotreno mišljenje veštaka-psihologa o postojanju patološke konstelacije u ličnosti pubertetlije, ali njegovom permanentnom i dugogodišnjem zlostavljanju nije dat značaj kakav bi verovatno imao danas. U svetu postoji više od 90 registrovanih, dobro dokumentovanih i procesuiranih slučajeva patricida i matricida, tj. ubistava roditelja koja su počinili tinejdžeri zlostavljani u ranom detinjstvu. Zlostavljano dete tako postaje ubica iz osvete jer nije u stanju da kontroliše svoje nezrele emocije. Ne može se reći da se ljudi, od Dikensa pa naovamo, nisu izmenili. Ali, koliko? Ne previše, ukoliko se izuzmu zabrane upotrebe dečjeg rada po rudnicima, fabrikama i nekim manufakturama. Uostalom, društvo za prevenciju surovosti nad životinjama (Wujork), osnovano je pre društva za prevenciju surovosti nad decom. Oduvek se znalo da neki roditelji i staraoci tuku decu, ali pošto narodna mudrost govori da je batina iz raja izašla, to se kažnjavanje dece oduvek smatralo delom vaspitanja. Međutim, tokom 1940. godine, američki radiolog, doktor Yim Kefi, zapazio je da se mnoga kažnjavana deca kasnije odlikuju posebnom rendgenskom slikom, tj. prelomima kostiju i krvarenjem između moždanih ovojnica. U 1962. godini, dr Henri Kemp skovao je izraz “battered child sdžndrome – sindrom zlostavljanog deteta”. U ovoj dekadi, koju su UN posvetile borbi za prava deteta, fizičko i seksualno zlostavljanje zapravo je uzelo maha, te je Evropska unija nedavno izdala preporuku bolnicama i ambulantnim ekipama o obaveznom posedovanju tzv. rape kit-a koji omogućava prikupljanje pljuvačke, semene tečnosti, površinskih ćelija kože, dlačica i drugog biološkog materijala, koji mogu, uz pomoć analize DNK, pomoći u identifikaciji nasilnika. Sposobnost činjenja zla nikome nije strana, jer je deo suštine ljudske prirode. Na kraju krajeva, zlo je neizbežni deo naše kulturne tradicije: Kad se pogleda Stari zavet, uzmimo samo 3. i 5. knjigu Mojsijevu, vidi se nepojmljiva surovost, a zbog svojih dela, mnogi od starozavetnih careva i proroka danas bi završili u Hagu. Doktor Faust, koji nam je istorijski bliži, prodao je dušu đavolu, a naš savremenik, superkompjuter Hal iz filma “2001: odiseja u svemiru”, odlična je metafora ljudskog zla, zavisti i želje za osvetom. Ličnosti iz stvarnog života, Vudi Alen i beogradski mačo Mališa Jeftović, demonstrirali su svaki svoju jadnu muškost nad maloletnim devojčicama. Zbog takvih će se, pored sigurnih kuća za bespomoćne žene i odraslu decu, morati osnivati i sigurna obdaništa i dečji vrtići. Eto, sve se brzo menja, osim ljudske prirode.