Pretnje Dodiku

Sad u ulozi koja ne obavezuje na diplomatski rečnik, Medlin Olbrajt je prilikom prošlonedeljnog susreta sa Harisom Silajdžićem u Vašingtonu izgleda bila do kraja iskrena. Kazala je, bez ikakvih ograda i bez preteranog ulaženja u detalje stvarnih sukoba u BiH, kako njena zemlja ima jedinstvenu priliku da popravi svoj uticaj u islamskom svetu tako što će dati bezrezervnu podršku Bošnjacima u BiH. I tako je ogoljena bajkovita priča – demokratski standardi, reforme, efikasna BiH na putu u EU i slično – na osnovu koje je i upriličen susret Dodika i Silajdžića u Vašingtonu. Odlazak bosanskohercegovačkih prvaka u SAD danima je pripreman, kao đačka ekskuzija nakon koje će se štošta promeniti. Podeljeni mediji, podeljena javnost, ostrašćene štokakve organizacije, gromoglasna galama, poruke šta i kako onima tamo reći, bile su na ispraćaju. Na povratku, sve je samo malo gore. Prve čarke u SAD dogodile su se u Wujorku, na obeležavanju petnaestogodišnjice prijema BiH u UN. Dodik tu nije bio, ali su predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović i član tog tela Haris Silajdžić imali dve potpuno različite priče. Silajdžić je tražio napuštanje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Radmanović je morao odložiti već pripremljen prigodan govor i objasniti da se traže ustavne promene koje bi značile legalizaciju majorizacije. Tako se umesto uobičajenog protokolarnog svečanog skupa desio – skandal. Na toj matrici bilo je i trodnevno druženje Dodika i Silajdžića u Vašingtonu sa važnim ljudima američke administracije – Berns, Frid i drugi. Tri dana su trajali ti zvanični razgovori, a ponuđeni papir koji je trebalo da bude potpisan, bio je na fonu baš Olbrajtove izjave. Elem, Amerikanci su tražili da se razmotre tri stvari: brisanje imena Republika Srpska (jedna od ponuđenih alternativa je bila Republika Srba, Bošnjaka i Hrvata), zatim reforma policije i menjanje Ustava u delu entitetskog glasanja. Dodik je bio doveden u poziciju da se brani. O menjanju imena je odbio razgovor. Kad je reč o policiji, ponovio je ranije ustupke, a to je da se zakon donosi na nivou BiH, da se školovanje, forenzika i neke druge policijske delatnosti ujedine, ali je zahtevao da policija RS ostane jedinstvena organizaciona celina. Kod entitetskog glasanja je pokušao objasniti da je to još jedini ozbiljan ustavni mehanizam koji sprečava majorizaciju. Pokušao je i sa argumentacijom o 56 nadležnosti koje su mimo Dejtona prenesene na nivo BiH i da to nije donelo ništa ozbiljno. Silajdžić bez imalo senzibiliteta za strahove malobrojnijih naroda, tražio je novi koncept BiH koji podrazumeva centralizovanu i unitarnu državu umesto dejtonskih rešenja. Čak je i pripretio rečima kako će se “Bošnjaci okrenuti protiv Amerike ukoliko im se sad ne izađe u susret”. Da je stvar ovoga puta bila sasvim ozbiljna, svedoče i aktivnosti i Dodika i Silajdžića mimo oficijelnih razgovora. Bio je to i sudar i njihovih lobista (obojica te usluge već odavno plaćaju i koriste). Silajdžić je tako uz niz predavanja po raznim institutima imao i poseban sastanak sa ambasadorima islamskih zemalja u UN. Dodik se oglasio u tamošnjoj štampi autorskim tekstovima sa osnovnom porukom da Dejton treba očuvati, da ne treba dozvoliti majorizaciju. Dodik i Silajdžić su se vratili, potpisali ništa nisu, mada je Nikolas Berns to od njih očekivao. Ima spekulacija, to niko ne obelodanjuje, da je na taj najvažniji sastanak čak virnula Kondoliza Rajs, jer je “Amerikancima strašno važan rasplet političke krize u BiH”. Ostale su tamo angažovane lobističke grupe sa zadatkom da kreiraju raspoloženje administracije. Silajdžićevi će izgleda držati vrućom priču kako se “Bošnjaci mogu okrenuti protiv Amerike” i još pokušati da vrate ratni stereotip “jadni Bošnjaci, Srbi opet grubo zaustavljaju normalan razvoj demokratije...” Na drugoj strani, Dodikovi će se morati svojski potruditi da objasne koliko je opasno višenacionalnoj zemlji uništiti ustavne mehanizme za zaštitu malobrojnijih naroda (entitetsko glasanje i slično). Da lobisti ozbiljno rade, možda ilustruje i vest koju je plasirala američka agencija za strateške analize “Stratfor” (poznata u žargonu i kao rezervna CIA) u kojoj se kaže da će Zapad iskoristiti neku priliku i verovatno ubrzo Dodika smeniti i odstraniti iz političkog života. Vest su preneli svi ovdašnji, ali i mnogi vodeći svetski mediji. On sam javno deluje samouvereno, ali i zabrinuto. “Ne zbog svoje smene”, kaže, već zbog toga što očekuje da “ukoliko dođe do obesmišljavanja Republike Srpske, počeće proces odseljavanja Srba iz BiH”. Svi događaji su mu namestili da se od šefa najjače političke partije i premijera praktično pretvorio u nacionalnog vođu. I tu nije bez ozbiljnih problema. Mada po stilu deluje prilično grubo, po sadržaju je jedan od retkih koji pokušava da promoviše princip “jadni Srbi”, koji podrazumeva da se od najnovije ofanzive na RS treba braniti upornim objašnjavanjem kako su promenama Ustava ugroženi Srbi, jer preti preglasavanje. Većina drugih oko njega nepotrebno se junači proizvodeći utisak kao da treba braniti Bošnjake od nekakvih zahteva Srba. Vreme je za “babe narikače” kako bi nas čuli umesto kojekakvih junaka koji samo galame, sve češća su upozorenja u Banjoj Luci ovih dana.