Basara šara

Bilo bi mnogo da se Basara proglasio samo provajderom na relaciji Nebo – Zemlja. Ali, tumačenjem signala koji nam stižu odozgo, otkrio je i da nas prisluškuje i otvara našu poštu, što nije baš za pohvalu. Cijenim Basaru pisca, a i kolumnistu. Cijenim njegov napor da podstakne svakog od nas na razmišljanje i sustizanje savremenosti. Očito mu to, sudeći po tekstovima u NIN-u, i nije teško. Ipak je on postmodernista, a mi, moramo priznati, kaskamo za savremenošću. Ali, u toj lakoći se očito preigrao. Dešava se to nama često: pojavi se neko, obično mlad, nov, a hrabar i pametan. Upijaš njegove riječi i ponadaš se: evo nove snage! I onda – kvrc! Kaže nešto što apsolutno ne stoji. Ili neku od onih istina o kojim se ne govori. Ili nešto što on nije smio izgovoriti. Tako je jedan naš bivši gradonačelnik kao ambasador rekao da ga ne interesuje šta o njegovom načinu rada misli njegova vlada, tako je jedan naš bivši ministar inostranih poslova otišao u neku međunarodnu grupu koja opravdava odvajanje Kosmeta od Srbije. A bili su i pametni i hrabri i mnogo obećavali. Nama obećavali. Pretpostavljam da Basari i nije stalo gdje ga bilo ko svrstava, pa bilo to i među pametne i hrabre. I siguran sam da on nije od onih koji bilo šta obećavaju. Ali i čitaoci imaju pravo na svoj sud. Cvijetin Mihajlović, Subotica