Kad Rusi kupuju

Dok se za ručkom na skupu G8 (odnosno, G7 plus Rusija) Putin i Buš budu dogovarali o sudbini, odnosno statusu Kosmeta, u Beogradu bi trebalo da boravi delegacija ruskog energetskog giganta Gazproma, koja će sa vicepremijerom Božidarom Đelićem i ministrom energetike Aleksandrom Popovićem razgovarati o privatizaciji Naftne industrije Srbije AD, dovršetku podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, izgradnji gasovoda od Dimitrovgrada do Niša, kao i o projektu gradnje gasovoda “Plavi potok” od Niša do hrvatske granice, ali i o izgradnji termoelektrana koje će kao energent sagorevati gas. Tako je bilo najavljivano, i sa srpske i sa ruske strane, a u vreme pisanja ovog teksta čulo se da bi visoka poseta mogla biti otkazana jer je predsednik Gazproma Aleksej Miler bolestan. Ovi tehnički razlozi, naravno, ne anuliraju interes Gazproma, kao ni ostalih ruskih firmi da ulažu u Srbiju. Spisak njihovih afiniteta je podugačak a posle Beopetrola, koji je 2003. godine prodat Lukoilu, od značajnijih ulaganja vredi pomenuti tek proletos realizovanu kupovinu Putnika od strane ruskog Metropola. Ruske firme su zainteresovane za kupovinu Aerodroma “Nikola Tesla” Beograd, JAT Airnjadzs-a, Prve petoletke iz Trstenika, Agrobanke, a ako je verovati Đelićevim očekivanjima ima izgleda da se pojave i na ponovnom tenderu za privatizaciju RTB Bora. Đelić je najavio i dolazak prve ruske banke u Srbiju jer je NBS kvalifikovala Banku Moskve za ulazak na srpsko finansijsko tržište, bilo preko grinfild licence ili kupovinom neke od preostalih državnih banaka. Kako reče, biće to “pod potpuno ravnopravnim i transparentnim uslovima”. „Rusija je zainteresovana za srpsku energetiku i grinfild investicije u bankarski sektor. Ozbiljne ruske kompanije zainteresovane su za privatizaciju Naftne industrije Srbije AD. Ali, neosnovane su spekulacije da ruske kompanije očekuju protekciju u privatizaciji srpskih firmi zbog podrške Moskve Beogradu pri rešavanju statusa Kosova”, rekao je nedavno Aleksandar Aleksejev, ambasador Ruske Federacije u Beogradu reagujući na predstojeću prodaju NIS AD i spekulacije u srpskoj javnosti da je Srbija ponudila ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da se ruski kapital favorizuje pri prodaji NIS AD, dok bi zauzvrat Rusija podržala Beograd kada se bude rešavao status Kosova. „Ruski investitori su tokom 2006. godine uložili oko 40 miliona dolara. Rusija je zainteresovana za ulaganje u gotovo sve sektore srpske privrede. Rusija je zainteresovana i za grinfild investicije, posebno u bankarskom sektoru. Moskovska banka će uskoro otvoriti predstavništvo u Srbiji. Odustajanjem od kupovine Agrobanke Moskovska banka nije izgubila interes za srpsko tržište”, rekao je Aleksejev i dodao da je turističku kompaniju Putnik takođe kupila ruska firma. Sporazum o regulisanju klirinškog duga bivšeg Sovjetskog Saveza (SSSR) Srbiji u iznosu od 288,6 miliona dolara potpisali su 27. aprila u Beogradu Milan Parivodić, tadašnji koordinator Ministarstva finansija Srbije i Sergej Storčak, pomoćnik ministra finansija Ruske Federacije. Istovremeno je potpisan i protokol o usaglašavanju spiska robe i usluga radi izmirivanja dugova Ruske Federacije prema Srbiji. Sporazum predviđa namirenje dugova tako što će Rusija finansirati rekonstrukciju Hidrocentrale Đerdap 1 sa 105,5 miliona dolara i otpisati deo srpskog duga za gas nastalog između 1994. i 2000. godine, u iznosu od 188 miliona dolara. Srbija, inače, Gazpromu duguje oko 249 miliona dolara. “Dug Srbije Gazpromu moguće je rešiti jednim delom prebijanjem, a mnogo većim delom davanjem akcija određenih preduzeća ruskoj strani, ili kroz neke druge investicione projekte za koje je ruski partner zainteresovan, kao što je, na primer, podzemno skladište u Banatskom Dvoru i gasifikacija srednjeg i južnog dela Srbije”, rekao je Parivodić. Već tada se u Beogradu nezvanično mogao čuti komentar da bi predmet trampe mogle biti i akcije NIS AD. Ovih dana, baš uoči sastanka G8 i najavljenog dolaska delegacije Gazproma, Đelić je najavio da će “Vlada Srbije pomoći razvoj Beogradske berze i tržišta kapitala kroz inicijalne javne ponude akcija nekih od najvećih javnih preduzeća, pre svih NIS-a, a potom Telekoma i EPS-a”. Treba, ipak, reći da ruska Duma još nije parafirala ugovor o regulisanju klirinškog duga. Mada se na prvi pogled čini da je najveći interes Rusa da preuzmu primat u gasnom i naftnom sektoru Srbije, ne sede skrštenih ruku ni u ostalim ruskim firmama. Aleksandar Kanišev, zamenik generalnog direktora ruskog Aeroflota je ovih dana sa Prvog međunarodnog transportnog foruma u Sočiju poručio da su zainteresovani za kupovinu što većeg broja akcija JAT Airnjadzs-a (u nezvaničnim izjavama pominje se 75 odsto), da bi Aeroflot mogao da investira sto miliona dolara u širenje Jatove flote i da izdvoji još 350 miliona dolara za druge potrebe. Da su u Aeroflotu proučili dobro šta dobijaju ulaskom u Jat, vidi se iz komentara Kaniševa da njihovi “planovi restrukturiranja srpske kompanije obuhvataju uglavnom avione za kratke letove”. U Sočiju je bio i Velimir Ilić, u čijoj nadležnosti je sada Ministarstvo infrastrukture Vlade Srbije. Ilić je u ime Vlade Srbije potpisao Memorandum o međusobnom razumevanju sa predstavnicima Ruske Federacije. Dokumentom su utvrđene smernice za saradnju dve vlade u oblasti saobraćaja i odlučeno da se formira Savet koji će činiti zamenici resornih ministara Srbije i Rusije. Na Forumu u Sočiju bio je i Nebojša Starčević, generalni direktor Jat Ervejza, koji je sa kolegom iz Aeroflota takođe potpisao Memorandum o razumevanju. Konkretno, tim dokumentom je predviđeno “širenje zajedničkih operacionih i komercijalnih delatnosti na međunarodnom tržištu aviosaobraćaja i razvoj zajedničkih projekata” a Aeroflot je napismeno potvrdio zainteresovanost da učestvuje u privatizaciji Jata. Starčević tvrdi da će budućnost Jata biti rešena u narednih šest do osam meseci. U Sočiju je bilo reči i o tome da je ruski aerodrom Šeremetjevo zainteresovan za privatizaciju beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla”. Mihail Vasilenko, generalni direktor aerodroma Šeremetjevo ističe da mu je poznato kako su mnoge strane kompanije zainteresovane za kupovinu akcija beogradskog Aerodroma, “koji je u vlasništvu države i kroz koji je prošle godine prošlo 2,5 miliona putnika”. Velimir Ilić tvrdi da su iz aerodroma Šeremetjevo zainteresovani da u beogradskoj vazdušnoj luci izgrade veliki kargo centar, koji je trebalo da uradi američka kompanija Dajnkorp, pre nego što je odustala od celog posla. Zanimljivo je, međutim, da na Aerodromu Beograd tvrde da nisu učestvovali ni u kakvim pregovorima. Ministarska se, ipak, ne poriče a Ilić tvrdi da će ruska delegacija ponovo posetiti Aerodrom, kako bi se utvrdile mogućnosti za ovakav projekat i da bi vrlo brzo trebalo da se znaju rezultati. Nebojša Nedeljković, generalni direktor JP Aerodrom “Nikola Tesla” Beograd Čekamo novu podelu karata „U celoj Evropi su, uslovno rečeno, podeljene interesne sfere i zna se koji je aerodrom za šta zadužen. Recimo, u centralnoj Evropi dominira bečki. U ovom delu Evrope prosperirao je aerodrom u Budimpešti, pre svega zbog ratova na teritoriji bivše SFRJ. Do 1990. beogradski aerodrom imao je skoro 40.000 tona kargo prometa, a sada ima desetak hiljada. Sav transfer robe i biznis koji je išao putem SFRJ, preselio se u Mađarsku, jer se prva otvorila prema EU. Međutim, 'karte' u ovom delu Evrope još nisu definitivno podeljene”, kaže Nebojša Nedeljković, generalni direktor JP Aerodrom „Nikola Tesla” Beograd. Kako komentarišete i ocenjujete zainteresovanost potencijalnih strateških partnera za privatizaciju Aerodroma „Nikola Tesla” Beograd? Zainteresovanost i izuzetna pažnja koja se ovih dana poklanja privatizaciji JP Aerodrom „Nikola Tesla” Beograd, predstavljaju još jedan dokaz da rukovodstvo ovog javnog preduzeća u poslednje tri godine uspešno i dobro radi. Interesovanje stranaca pokazuje da su oni prepoznali vrednost beogradskog aerodroma i njegovu tendenciju da postane regionalni lider u ovom delu Evrope. Podaci o broju putnika i avio-operacija, finansijski rezultati i svi ostali pokazatelji ukazuju na stalan rast produktivnosti u poslovanju. Samo u prva tri meseca ove godine broj putnika uvećan je za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Kao prirodna posledica ovakvog načina rada i ovakvih rezultata, došla je i zainteresovanost stranih kompanija za naš aerodrom. - Da li je tim povodom neko kontaktirao JP Aerodrom „Nikola Tesla” Beograd? - Neformalno, Aerodrom „Nikola Tesla” Beograd kontaktirale su brojne kompanije, sa severnoameričkog kontinenta, Evrope, iz Rusije, sa Dalekog istoka. Konačnu odluku o privatizaciji Aerodroma „Nikola Tesla” Beograd doneće Vlada Republike Srbije, osnivač i vlasnik. Beogradski aerodrom će, kao i uvek do sada, u potpunosti poštovati i sprovesti sve odluke koje budu donete od strane osnivača i vlasnika. U javnosti se pominju ruske kompanije, da li biste radije videli neku drugu kompaniju kao partnera, sa Zapada? - Zna se kolika je vrednost i potencijal Aerodroma „Nikola Tesla” Beograd, i u skladu sa tim tražiće se partner koji će ne samo unaprediti poslovanje aerodroma, već i dovesti nove poslovne partnere, poboljšati funkcionisanje naše najveće vazdušne luke, povećati broj putnika i avio-operacija, podržati stalnu modernizaciju i unapređivati dalje sve segmente rada. I ovom prilikom bih podsetio javnost da su JP Aerodrom „Nikola Tesla” Beograd i JP „JAT Airnjadzs” dva odvojena preduzeća i da će o eventualnoj privatizaciji obe ove firme konačne odluke doneti Vlada Republike Srbije. Sigurni smo da ćemo imati međunarodni konkurs na koji će svi koji budu želeli moći da se prijave i daju svoje ponude. Konačnu odluku o izboru najboljeg ponuđača doneće Vlada Srbije, koja je osnivač i vlasnik Aerodroma. I, to će sasvim sigurno biti najbolja ponuda za dalji razvitak Aerodroma i podizanje vrednosti našeg tržišta. Da li ima još zainteresovanih osim ruskih kompanija? - Za saradnju sa Aerodromom „Nikola Tesla” Beograd konstantno ima zainteresovanih partnera, pošto su uspešnost u poslovanju, efikasnost i produktivnost ovog javnog preduzeća odličan „mamac” za potencijalne saradnike. Da li je JP Aerodromu „Nikola Tesla” Beograd poznata ponuda ruskih kompanija ili bilo koga drugog? - O ponudi ruskih kompanija JP Aerodrom „Nikola Tesla” Beograd nema informacije. Šta beogradski aerodrom očekuje od inopartnera povodom proširenja kapaciteta ili izgradnje novih sadržaja na Aerodromu? - Očekuje se poboljšanje i bolje funkcionisanje Aerodroma, veći broj putnika, veći broj aviokompanija, značajna sredstva koja bi bila uložena u modernizaciju i opremanje Aerodroma. U budućnosti JP Aerodrom „Nikola Tesla” Beograd okrenut je razvoju i širenju aerodromskog kompleksa – stvaranje „grada – aerodroma”, sačinjenog od kargo i logističkog centra, hotela, biznis centra, podzemne garaže i poslovne zgrade. Očekujemo da inostrani partneri podrže ovu našu viziju. Naša ideja je da beogradski aerodrom, koji je do sada sam investirao u svoje projekte, privuče strane ulagače sa kojima će zajedno razvijati našu najveću vazdušnu luku. Nije nam cilj da investiramo u neki objekat kao što je, na primer, hotel i onda da ga vodimo, pošto želimo da taj posao, koji nije naša osnovna delatnost, prepustimo profesionalcima. Želimo da raspišemo međunarodni konkurs na kome će ljudi predstaviti svoje predloge investicija sa ključnom naznakom u njihovoj ponudi: šta je u tome najveća dobrobit za Aerodrom.