Rat rodbinskih klanova

Rahat Alijev, zet predsednika Kazahstana i donedavno ambasador te zemlje u Austriji, optužen je za organizaciju banditske grupe koja je otimala nekretnine, zemljište i kompanije. Ovih dana uhapšen je u Beču pošto ga je tast najpre opozvao kako bi ga lišio diplomatskog imuniteta. Samo dan kasnije pušten je uz kauciju od milion dolara. Rahat Alijev i predsednikova najstarija kći Dariga Nazarbajeva spadaju među najuticajnije ljude u Kazahstanu, vlasnici su više kompanija kao i moćnog medijskog holdinga. Imaju svoj TV kanal i najtiražniji list u zemlji – “Karavan”. Nedavno su njihov TV kanal i list zatvoreni na tri meseca kako ne bi mogli da preko njih napadaju pravosudne organe. Povod za raspisivanje međunarodne poternice je optužba za organizovanje otmice članova uprave “Nurbanke”, čiji je suvlasnik sam Alijev. U toj otmici učestvovali su specijalci tamošnje policije. Tom prilikom dva specijalca-otmičara bila su uhapšena. Oni su kasnije ispričali da su krenuli u akciju po narudžbini klana Alijevih. Zet predsednika Nursultana Nazarbajeva imenovan je 9. februara ove godine za ambasadora u Austriji i za predstavnika države u međunarodnim organizacijama koje se nalaze u Beču. Smenjen je krajem maja, pošto je optužen za otmicu, za njim je raspisana međunarodna poternica, a iz Kazahstana je u Beč otputovala specijalna grupa islednika uključujući i člana kazahstanskog Interpola. Alijev je na ovaj način po ko zna koji put doveden u vezu sa skandalima na vrhu kazahstanske političke elite. Poslednji skandal bio je u vezi sa ubistvom opozicionog političara Altinbeka Sarsenbajeva, za koje je Alijev, preko svojih medija, optužio kao saučesnika predsednika senata Nurtaja Abikajeva, sadašnjeg ambasadora Kazahstana u Rusiji. Do konflikta u “Nurbanci”, koja u bogatom Kazahstanu spada među deset najjačih, a čiji je najveći akcionar Rahat Alijev, došlo je pošto je Alijev na vanrednom zasedanju akcionara postavio svog 22-godišnjeg sina Nuralija za člana uprave. Posle mesec dana iznenada su iščezla dva člana uprave koja su se protivila tom postavljenju. Nurali Alijev postao je zamenik predsednika “Nurbanke”. Iako nema sumnje da je Alijev uhapšen zbog kriminala, mnogo je značajnija politička pozadina “slučaja”. Reč je, zapravo, o još jednom obračunu kazahstanskih klanova čija borba za vlast predstavlja ogromnu pretnju stabilnosti države. Poznato je da je Nursultan Nazarbajev ne jednom govorio o neophodnosti učvršćivanja stabilnosti države. Na prvi pogled neobično, s obzirom na to da je Kazahstan država u kojoj ekonomija napreduje godišnje za 9-10 odsto, gde se blagostanje stanovništva iz dana u dan povećava, a politička opozicija je veoma slaba. Reči predsednikove kćeri Darige (udate za Alijeva), da opasnost za državu predstavlja klanovsko-birokratski sistem koji je stvoren u državi, objašnjavaju situaciju. Predsednik je svojim izjavama slao upozorenja upravo onim klanovima koji su podelili privredu Kazahstana, a sada se trude da istisnu konkurente kako bi u epohi posle Nazarbajeva prigrabili svu vlast. Prema glasinama koje se šire u “dobro obaveštenim krugovima” u Kazahstanu, Rahat Alijev je hteo da požuri tasta da što pre ode sa vlasti i praktično mu ustupi položaj predsednika. U Kazahstanu postoji nekoliko klanova koji su u stalnom međusobnom konfliktu, a kao vrhovni arbitar tradicionalno se pojavljuje predsednik. Trenutno se vodi rat između dva najmoćnija klana. Jedan je klan porodice najstarije predsednikove kćeri Darige i njenog muža Rahata Alijeva. Dariga je vrlo aktivan politički radnik, poslanik, osnivač “Asara”, jedne od najvećih partija u državi. Donedavno se smatrala očevom desnom rukom i najverovatnijim njegovim naslednikom. Ona poseduje ogromnu ekonomsku imperiju u čijem su sastavu “Nurbanka”, televizijski kanali “Habar” i KTK, dnevne novine “Karavan” i informativna agencija “Kazahstan tudej”. Drugi klan skoncentrisan je oko porodice srednje predsednikove kćeri Dinare i njenog muža Timura. Oni su vlasnici jedne moćne banke i niza drugih ekonomskih giganata. Taj klan podržava i veoma uticajan gradonačelnik Alma Ate, kao i niz drugih grupa. Oni trenutno pokušavaju da dokažu da je upravo Alijev organizator ubistva bivšeg gradonačelnika Alma Ate i opozicionog lidera Altinbeka Sarsenbajeva. Predsednik Kazahstana ima još jednu ćerku, najmlađu, koja se zove Alija. Ona je svojevremeno bila u braku sa sinom predsednika Kirgizije Akajeva. Posle razvoda, Alija, koja se školovala u inostranstvu, radila je na radiju “Evropa plus”, bila pomoćnik direktora banke, potom ekspert u administraciji predsednika. Pre nekoliko godina udala se za bogatog ruskog biznismena i, koliko je poznato, politika je ne zanima. Ipak, ukoliko zatreba, veruje se da će pomoći srednjoj sestri Dinari s kojom je bliža. Kazahstanski politički analitičari smatraju da je predsednik Kazahstana zaključio da njegov zet predstavlja opasnost za stabilnost unutar političkih elita, a dodatno ga je iznervirala i izjava zeta da izmene Ustava koje daju mogućnost da sadašnji predsednik ostane na vlasti duže od predviđenog roka, ne odgovaraju demokratskim principima i onemogućavaju Kazahstan da postane predsednik OEBS-a. Veruje se da se na taj način Alijev pripremao za 2012. godinu kada je, da nije bilo izmene Ustava, Nazarbajev trebalo da se povuče. Nursultan Nazarbajev jedan je od najmoćnijih lidera jedne od postsovjetskih republika. Nije malo onih koji i danas smatraju da bi SSSR bio sačuvan da je na čelo države (kao što se očekivalo) došao Nazarbajev. Posle raspada Sovjetskog Saveza postao je predsednik Kazahstana i od njega stvorio ekonomski veoma jaku državu. Sačuvao je dobre odnose sa Rusijom, koja i danas svoje rakete lansira iz kazahstanskog Bajkonura. Veoma je iskusan, mudar, ima ogroman autoritet i u zemlji i u svetu, tako da je sasvim sigurno da koraci koje je preduzeo protiv zeta nisu preduzeti iz straha za sopstvenu poziciju već pre svega zbog budućnosti zemlje. U tom cilju on je nedavno i proširio ingerencije parlamenta i ojačao ulogu partija u formiranju vlade. Korak po korak radi na tome da u momentu kada se bude povukao sa vlasti, sva moć ne bude u rukama jednog čoveka. U zemlji sa azijskim mentalitetom, koja se posle perioda sovjetske vlasti vratila klanovskom načinu života kao da tih 70 godina uopšte nije postojalo, to se može postići jedino ako se ciljano i dosledno smanjuje moć klanova a stvarno odlučivanje prenese na legitimne organe vlasti. I to, ma kako paradoksalno zvučalo, može da uradi samo jak i svemoćan vladar kakav je danas Nursultan Nazarbajev. A što se tiče Alijeva, malo je verovatno da će biti osuđen. Tako bar govore dosadašnja iskustva brojnih činovnika na visokom položaju koji su sa ogromnim novcem uspevali da pobegnu u inostranstvo. Bez obzira na to što su za njima obično raspisivane međunarodne poternice, niko nije vraćen da bi mu se sudilo. A Alijev je već sada svoje hapšenje proglasio političkim i zatražio politički azil. Ukoliko ga dobije, proglasiće se opozicionarom i krenuti u još jednu borbu za vlast. Ovog puta ne samo protiv konkurentskog klana, nego i protiv svog moćnog tasta. Očevi i prebogata deca Iako su, po ustavu, sve postsovjetske države republike, njima, zapravo, ili bolje reći njihovim bogatstvima, vladaju carevi. I to nisu legitimni predsednici – oni po ugledu na svoje evropske kolege žive “normalno”, već njihova deca koja su pravi prinčevi i princeze. U jednoj od tih država došlo je i do presedana nemogućeg u evropskim demokratijama – posle smrti Gajdara Alijeva 2003. godine u Azerbejdžanu je na mesto predsednika države došao njegov sin Ilham. Drugih takvih primera za sada nema, ali se neretko čuje da će, na primer, Lukašenka u Belorusiji naslediti njegov sin Aleksandar, koji se na svim javnim mestima ne odvaja od oca i “školuje se” u njegovoj administraciji. Predsednička deca studiraju u inostranstvu na skupim univerzitetima i kad se vrate u zemlju, zauzimaju dobra mesta u državnim firmama. Neretko, za vrlo kratko vreme, bilo kao zaposleni u predsedničkim administracijama, bilo na neki volšeban način, postaju vlasnici svega i svačega. Tako u Kirgiziji sin Kurmanbeka Bakijeva radi kao zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost, zadužen je za borbu protiv terorizma, a mlađi, Maksim, bavi se biznisom. Iako je do “revolucije lala” u Kirgiziji došlo upravo pod parolom “dole klanovi”, za kratko vreme biznis Maksima Bakijeva potčinio je sebi sve dohodovne strukture u državi. Pored toga, mlađi predsednikov sin bio je zadužen i za prodaju imovine svrgnutog predsednika Akajeva. Tako su najraskošniji iz kolekcije automobila bivšeg predsednika pripali Maratu i Maksimu Bakijevu. Bahato ponašanje, karakteristično za sve novokomponovane bogataše, nije strano ni predsedničkoj deci. Tako je sin ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka, Andrej, poznat po besnoj vožnji skupih automobila (ima jedini BMW m-6 u Ukrajini, koji košta oko 150.000 evra), po telefonu od platine koji vredi 25.000 dolara, po tome što u restoranima naručuje šampanjac od hiljadu dolara i, po rečima svog oca, sam zarađuje sav taj novac. Ime Andreja Juščenka pojavljuje se često u kriminalnim hronikama Ukrajine – saslušavan je zbog dizanja u vazduh automobila jednog libanskog biznismena, vlasnika časopisa u kome je pisano o bahatom ponašanju Juščenka Juniora. Andrej je optuživan i za pokušaj ubistva okružnog tužioca Aleksandra Kuzovkina, ali su sve optužbe povučene. I ćerka ukrajinskog predsednika Vitalina obožava skupe automobile, pa joj je nedavno otac omogućio da “mercedes” koji košta 215.000 dolara kupi za samo 10.000. Predsednik Uzbekistana Islam Karimov ima sina koji se bavi biznisom, ali je mnogo poznatija ćerka Gulnara, koja se proslavila brakorazvodnom parnicom sa državljaninom SAD, poreklom iz Avganistana, Mansurom Mansudijem, s kojim se sudila zbog dece i imovine. Posle razvoda javnost je saznala da je Gulnara vlasnica brojnih noćnih klubova i restorana, turističkih agencija, fabrike cementa i mobilne mreže. Prema dokumentima, po kojima su bivši supružnici delili imovinu, Gulnari je ostalo: dragocenosti u vrednosti od 4,5 miliona dolara, računi u bankama u Ženevi i Dubaiju sa 11 miliona dolara, trgovinski kompleks vredan 10 miliona i noćni klubovi koji vrede četiri miliona. Gulnara je najbogatija od sve dece predsednika bivših sovjetskih republika. Tvrdi se da je svoj novac pošteno i sama zaradila. Posle završenog fakulteta u Uzbekistanu upisala se na postdiplomske studije na Harvardu i završila ih za godinu, umesto za dve. U Wujorku je završila kurs za dizajnera juvelirskih proizvoda. Radeći sa nakitom stekla je svoje ogromno bogatstvo. Doktor je nauka, ima 33 godine, diplomatsko iskustvo, živi u Uzbekistanu, upravlja Centrom za politička istraživanja, ima crni pojas u karateu, piše pesme i peva na estradi pod imenom Guguša (tako joj je otac tepao u detinjstvu). Lola, mlađa ćerka Karimova, na čelu je Federacije umetničke gimnastike Uzbekistana i predsednik Upravnog odbora nevladine organizacije za zaštitu prava dece. Voli raskošne automobile koji vrede više od 400.000 dolara, i takmiči se sa sestrom u otvaranju elitnih restorana, butika, modnih časopisa... Da izuzeci samo potvrđuju pravilo, govori i primer iz Jermenije – dvoje dece predsednika Roberta Kočarjana studiraju u Jerevanu, a najstariji sin, pošto je završio fakultet, radi u banci. Godišnje odmore provode u Jermeniji, ne voze skupa kola, ne čine ništa čime bi iritirali javnost.