PUTIN I BUŠ: “Kabala samit” u SAD

Reč je o uređajima koji “čuju i vide” Bliski istok, Kinu, južnu Aziju, Indiju i veći deo Afrike. Sve u pojasu od šest hiljada kilometara od Azerbejdžana, koji je postsovjetski naslednik i vlasnik Kabale. Kabala je deo šireg prstena ruskih radarskih radio-lokacionih osmatračnica, posvećenih tzv. ranom otkrivanju interkontinentalnih balističkih aktivnosti. Zajedno, one zatvaraju krug potpune “pokrivenosti” prostora prema Rusiji, dostavljajući centru interkontinentalne raketne odbrane podatak o vremenu, mestu i trenutnoj poziciji svakog lansiranog projektila na kugli zemaljskoj. U vreme američke invazije na Irak 2003. Rusi su u Kabali imali, na primer, pred sobom “sliku” dejstva iračke protivavionske odbrane. Međutim, i aktivnosti američkih “letećih stanica” za upozorenja i kontrolu “avaks” – propuštajući informacije snagama Sadama Huseina (navode pojedini američki izvori). Stanica u Azerbejdžanu “posmatra” južnu hemisferu. Izgrađena je 1985. Ali, s obzirom na to da je na tlu nove, naftom bogate osamostaljene države, službeni naslednici sovjetskog nuklearnog arsenala Rusi, morali su da pregovaraju kako bi objekat uzeli u zakup. Poslednji ugovor o njegovom korišćenju sklopljen je 2002. i ističe za pet godina, 2012. Kakva će ubuduće, posle 2012, biti sudbina ruskog zakupa Kabale, videćemo. Predsednik Azerbejdžana Alijev vodi zemlju sve bliže saradnji s NATO-om, trudeći se da protičuće vreme učvrsti već i sada uočljivo odstojanje i političku rezervisanost njegovih vlasti prema Moskvi. Pojedinost da se u Krasnodarskom kraju, u Rusiji, gradi “rezervni položaj”, na geografski manje zgodnoj poziciji, svakako je signal raspleta koji se očekuje u toj doglednoj budućnosti. Ipak, do 2012. “kirajdžije” Kabale (Gabale) jesu Rusi. Kremlj. Upravo Kremlju valja pripisati u zaslugu to što je ime azerbejdžanske osmatračnice tokom minulih nedelja dospelo u “svu” svetsku štampu – Putinovim predlogom Bušu da se SAD pridruže Rusiji u zajedničkoj eksploataciji Kabale. Predlog Rusa “pao je na sto” kao iz nebesa. Neočekivano, (7. maja) u Hajligendamu, tokom zasedanja “osam velikih” pod domaćinstvom Nemačke, u konfuznoj atmosferi Bušove rešenosti da se protivraketne rakete SAD ipak nameste na položaju u Poljskoj – i Putinove potvrde da će se, u takvom slučaju, i rusko nuklearno oružje naciljati prema metama... u Evropi. Ove godine, samit G8 je, učinilo se, jedno kratko zaustavljanje na velikoj nizbrdici dobrih odnosa Amerike i Rusije i Evrope i Rusije. U odnosima sa EU, za kraće od godinu dana, propala su već dva pokušaja da se obnovi desetogodišnji ugovor o saradnji EU i Rusije. “Blok odbijanja” su Poljska i Baltik (Litvanija, Letonija, Estonija). “Antiruski ksenofobi”, opisaće ih, s prilično potcenjivanja njihove stvarne političke moći, Putinov čovek za EU Jastržembski. U odnosima sa SAD već godinu dana se ne prevladava kriza provocirana odlukom Vašingtona da u Poljskoj namesti antibalističke projektile, braneći zemlje NATO-a “od napada raketama iz Irana”. O susretu Buša i Putina, i Evropljana i Putina, naspram kulise takvih okolnosti, u štampi se nagađalo sve najgore, uz krajnje neracionalnu upotrebu izraza “hladni rat”. Ipak, umesto “hladnog rata”, Rusija je pozvala SAD da se priključe u korišćenju pogodnosti Kabale – ukoliko se s tim složi i vlasnik stanice, Azerbejdžan. Pristanak na predlog podrazumeva odustajanje Vašingtona od izgradnje instalacija u Poljskoj i Češkoj. Sa Kavkaza izvodljivo je pratiti čitavu Evropu, a ne samo jedan njen deo. Ako je reč o opasnosti od napada iz Irana, iz Azerbejdžana, mogućno je štititi još i Tursku, Izrael, Saudijsku Arabiju, Egipat, Pakistan... A, na drugoj strani, Rusiji, u takvoj situaciji, “ne bi više bilo neophodno” da svoje “ofanzivne sisteme raspoređuje duž granica sa Evropom”, objasnio je Putin. Graditi zajednički “nećemo zadocniti zbog toga što Iran još nema te rakete”. Ukoliko, pak, počne da radi na njima, “mi ćemo o svemu znati na vreme, a ako ne – videćemo prva probna lansiranja”, rekao je Putin. Šef Rusije je izneo i neke uslove. Na primer: da se (u izgradnji antiraketne zaštite) uzmu u obzir primedbe Rusije, da se svim stranama omogući “ravnopravan pristup” sistemu te zaštite, i da se razvoj sistema učini “transparentnim”, dostupnim uvidu. “U takvom slučaju mi nećemo imati problem”, objavio je predsednik Putin. Kremlj je upozorio da Vašington ne koristi eventualne pregovore kao masku, i produži da čini to što je naumio, a tobože pregovarajući. “Mi se nadamo da ti zaključci neće poslužiti kao zastor za neku jednostranu akciju”, citiran je Putin. Buš je iznenađen inicijativom Rusa da se sistem odbrane “od raketa iz Irana” gradi u Azerbejdžanu, takoreći uz granicu s tom zemljom. Govoreći reporterima, šef Amerike se nije upuštao u pojedinosti. Rekao je da Putin “ima izvesne interesantne sugestije”. “Obojica smo se složili da imamo strateški dijalog. To je ozbiljno pitanje i imaćemo seriju strateških diskusija. Moramo biti sigurni da jedni druge dobro razumemo”, rekao je, posle susreta od sat vremena, na margini “samita osam”. Šef Bele kuće sa iskrenom dobrodošlicom iščekuje susret dvojice, “kod svojih, u državi Mejn” – gde će se razgovor o temi produžiti 1. i 2. jula. Ni traga od tmurnih najava pred dolazak lidera u Nemačku – ali ni traga od “napuštanja Češke i Poljske” takođe. U Poljskoj, Buš je potvrdio da prvobitna “evropska lokacija” projektila ostaje u igri. Savetnik Bele kuće za bezbednost Hedli izjavio je da je od Rusa “zatraženo da sarađuju” u antiraketnoj odbrani i da je od njih za to “dobijena dobra volja”. Šta će biti dalje, teško je reći, ovako iznebuha. Možda “neka mešavina” ruskih i američkih predloga! U svakom slučaju, sada sledi obrazovanje “radnih grupa”, od vojnih i političkih stručnjaka SAD i Rusije, zaduženih da “samelju” materiju i svedu je na suštinske komponente, prikladne razumevanju i izjašnjavanju. O tome kakvo je polazno razmišljanje jedne, a kakvo druge strane, više se doznalo kasnije, kada je ruski politički zasad počeo na različitim instancama da se obrađuje. Ruski vojnici i političari iz političkih tela za bezbednost sveli su stvar na premisu “sada će se jasno videti” da li su buduće rakete u Poljskoj tu zbog Rusije ili zbog Irana. Dakle, “ako američka strana, uz neki izgovor ili drugo šta, odbaci ruski predlog – sasvim će postati jasno da pravi cilj ovog projekta nije samo hipotetična opasnost od Irana ili Severne Koreje, već pariranje nuklearnom potencijalu same Rusije takođe”, citiran je, na primer, Kosačjov, šef komiteta Dume za međunarodne odnose. Sva ostala mišljenja su varijacije tog osnovnog gledišta Moskve na problem. Pozicija Zapada uočljiva je kroz stavove funkcionera NATO-a, odakle je po entuzijazmu Rusa polivena hladna voda – stanovištem da eventualno uključivanje saradnje s Moskvom na tlu Azerbejdžana ne može biti alternativa izgradnji sistema početog s Češkom i Poljskom. Američki državni sekretar za odbranu Gejts preneo je taj stav i ruskom kolegi Serdjukovu, minule nedelje. U međuvremenu, debata se otvara unutar članica NATO-a, kako dopremanje raketa SAD u Evropu ne bi bilo nešto o čemu su se “separatno” nagodili Vašington i Varšava, “iza leđa” ne samo Rusije nego i Evrope. Tako će potrajati sve dok Putin i Buš ne otvore jedan drugom političke duše, uskoro u državi Mejn. Posle toga, analize će se verovatno svesti na pitanje zbog čega sve dogovor Rusije i SAD nije izvodljiv.