POVODOM SMRTI KURTA VALDHAJMA: Vaclavik i Šiklgruber

Iz habzburško-hitlerovske koprodukcije ponikao je i punih sedam decenija prosperirao na međunarodnom rivalstvu i oportunizmu, domogao se svetskih vrhova – koji sada jedino žele da ga brzo zaborave – to je Kurt Valdhajm. Samo ime Valdhajm je izmišljeno. Pravo porodično prezime odbacio je, zajedno sa ocem Valterom, doseljenikom iz Češke u Austriju, koji je računao da mu nemačko prezime otvara karijeru. Nisu znali da se zloglasna robijašnica kraj Drezdena već zove – Valdhajm. Slično je pre Vaclavika jedan drugi Austrijanac promenio prezime: od Šiklgrubera postao je Hitler. Adolf – docniji firer Trećeg rajha i vrhovni komandant Valdhajmov u Drugom svetskom ratu. Najduži period Drugog svetskog rata Kurt Valdhajm je proveo i delovao na tlu Jugoslavije, od Kozare do Durmitora i Kosova. I na tim prostorima počinio najveći deo svojih ratnih nedela. Prikrivao se duže od svih drugih hitlerovaca. Četiri decenije. Obmanjivao je svet, uz prećutno znanje velikih sila. Pred povlačenje nemačkog Glavnog štaba za Balkan i generala Aleksandera Lera iz Soluna, oktobra 1944, iz njegovog štaba u Arsakliju nestao je Lerov pomoćnik, major Fon Šenk, sakrio se kod Grka i sačekao dolazak britanskih trupa. Odao je britanskim obaveštajcima sve o generalu Leru i Lerovom miljeniku Kurtu Valdhajmu. Englezi i Amerikanci su ratnu ulogu i počinjena nedela Valdhajma zadržali u tajnosti. Poručnik Valdhajm je u američkom zarobljeništvu zadržan samo mesec dana, juna 1945, kod Bad Telca i odmah pušten kući gde je samo četiri meseca docnije postavljen za referenta u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije. Preko njegovih ratnih aktivnosti u obaveštajnoj službi Vermahta na Balkanu, od 1942. do maja 1945, navučena je zavesa ćutanja. Uz blagoslov velikih sila postao je generalni sekretar OUN, zatim i šef austrijske države. Četiri decenije docnije, kad je tek počelo istraživanje njegove ratne uloge, zatražio sam razgovor sa Valdhajmom. Odmah je prihvatio, čak na porodični praznik Veliku subotu 29. marta 1986, u njegovoj letnjoj rezidenciji na Ater jezeru, blizu Salcburga. Hteo je da ispita, da čuje šta se o njegovoj ratnoj ulozi dotad saznalo u Beogradu. I dva sata pričao mi je izgovore, lagao. Poricao je ulogu na Kozari, ali je pomenuo boravak u Pljevljima, u proleće 1942. Nekoliko dana posle tog razgovora otišao sam u Pljevlja, našao očevice koji su upamtili boravak Valdhajma od aprila do kraja maja 1942. Bio je nemački oficir za vezu sa italijanskom divizijom “Pusteria”. Jedini nemački oficir koji je diviziju od deset hiljada Italijana ohrabrio i podstakao na represalije, na brutalno zlostavljanje meštana. Za vreme dvomesečnog boravka Valdhajma u Pljevljima, nadomak njegove sobe, streljan je 71 meštanin, talac. Samo 4. maja 1942. streljana su 32 taoca, civili, ugledni meštani iz Pljevalja, među njima nekoliko dečaka. Valdhajm je prethodno kontrolisao taoce u zatvoru i sa italijanskim komandantom Đovanijem Espozitom bio supervizor tih streljanja. Zatim je u vreme okupatorske ofanzive na Kozari, sedeći u nemačkim štabovima u Banjaluci i Kostajnici, učestvovao u upućivanju zarobljenih partizana i civilnih talaca u koncentracioni logor na Sajmištu. Iz Podgorice u proleće 1943. kao pomoćnik nemačkog pukovnika Maholca poručnik Valdhajm je evidentirao hapšenja seljaka na Durmitoru tokom Pete neprijateljske ofanzive. Nemci su tada streljali više od hiljadu civila iz durmitorskih sela. Posle toga u Grčkoj je Valdhajm, kao obaveštajni oficir, u saradnji sa šefom Abvera majorom Hamerom učestvovao u saslušavanju zarobljenih engleskih komandosa, koji su potom izručivani esesovcima na likvidiranje. Posle povlačenja Lerovog štaba iz Soluna u Kosovsku Mitrovicu, u jesen 1944, poručnik Valdhajm je sa pretpostavljenim pukovnikom Varnštorfom više puta odlazio na dogovore sa komandantima lokalnih četničkih odreda – o koordiniranju ratnih operacija. Lerov štab je četničke odrede redovno snabdevao tada oružjem i municijom, za zajedničku borbu protiv NOV – a Valdhajm je sve evidentirao. Kao obaveštajni oficir u Lerovom štabu poručnik Valdhajm je mesecima od lokalnih četničkih grupa prikupljao obaveštenja o položaju i snazi partizanskih odreda, na osnovu čega je komanda Vermahta smesta upućivala jake snage koje su uništavale ustanike. To je Valdhajm nastavio i u Kosovskoj Mitrovici, docnije u Sarajevu i u Posavini, sve do povlačenja aprila 1945. Više zvaničnika iz naših vrhova su unekoliko bili upoznati i umešani u prikrivanje Valdhajmovih nedela. Budimir Lončar je posle mog intervjuisanja Valdhajma 1986. zatražio da sastavim izveštaj za objavljivanje, pa je to bacio u koš i čak zabranio korišćenje naših vojnih arhiva. Ipak sam došao do mnogih nemačkih dokumenata o Valdhajmovim ratnim nedelima i objavljivao u “Politici” i NIN-u više od osamdeset članaka. njegovog pretpostavljenog pukovnika Herberta Varnštorfa našao sam i u više razgovora posle rata, 1988. i 1989. on je potvrdio da je Valdhajm do tančina znao sve što je i on znao, pa čak i sam komandant general Ler. Drugi pretpostavljeni pukovnik Joahim Licov ispričao mi je 1989. i još pismom iz Darmštata potvrdio, pored ostalog da se poručnik Valdhajm služio najodvratnijim rečnikom zagriženog naciste i u tome prednjačio. Na moje pismo od 21. marta 1997. kojim sam zatražio od tada već penzionisanog šefa austrijske države da navede bar koliko je dana boravio u Podgorici 1943. u vreme masovnih streljanja durmitorskih talaca – Kurt Valdhajm nikad nije odgovorio.