Kerolin Jungr, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji: Srbija na desetom mestu

Na mestu direktora kancelarije Svetske banke u Beogradu Kerolin Jungr provela je tri i po godine. U tom periodu Srbija prolazi svoje tranzicione muke, kao i teške političke krize koje nesumnjivo ostavljaju traga i na ekonomska kretanja. U razgovoru za NIN Kerolin Jungr govori o svom iskustvu tokom boravka u Beogradu, ekonomskim perspektivama Srbije i ulozi Svetske banke u narednom periodu. Kako je Svetska banka, i Vi kao njen predstavnik, doživljavana u Srbiji, da li ste se vi lično osećali prihvaćeno? - Apsolutno, imali smo pravi pozitivan prijem i ja i cela moja porodica. Ovo je divno mesto za život. Znam da je teško primetiti promene kada negde živite, ali svaki put kad dolazim primetim nešto novo – popravljen aerodrom, put, park. Mislim da sam imala divnu priliku da vidim kako se stvari menjaju. Osim toga ljudi su ovde veoma pozitivni, uvek se nečemu smeju, umeju da budu duhoviti, znaju da uživaju u životu. Naravno, kad je posao u pitanju, ponekad se slažete sa ljudima ponekad ne, ali onda pokušavate da objasnite šta mislite, da diskutujete, uvek ima prostora da se razmisli i niko nije uvek u pravu. Važno je da su ljudi otvoreni za razgovor. Da li ste zadovoljni saradnjom sa ovdašnjim vlastima? - Veoma sam zadovoljna, mnogo je bolje nego kada sam došla, uvek su otvoreni za saradnju, za razgovor, uvek možemo da im se obratimo, to je dobra pozicija Banke u Srbiji i nadam se da to znači da Banka ima svoje mesto ovde i da je prihvaćena kao neko ko pomaže Srbiji da napreduje. Kako biste ukratko opisali šta se dogodilo u Srbiji na ekonomskom planu od kada ste došli do sada? - Razgovaram sa mnogim ljudima, i u Beogradu i van njega i većina u prvom trenutku kaže da je gore nego pre tri godine, ali mislim da je to u prirodi Srba – “Kako je?” – “Gore je”. Ali ako nastavite da pitate, ako ih podsetite na konkretne stvari onda kažu: “Pa, da, to se promenilo”. Recimo, nacionalni dohodak po glavi stanovnika je gotovo udvostručen za tri godine i to je ogromna promena, vidite veliki napredak u prosečnim platama u ovom periodu, velike promene u ekonomiji, poslovnom okruženju, u zakonima, razvijena su mnoga mala preduzeća, sve su to važne promene. Ponekad je ljudima teško da vide promene, ali recimo i privatizacija je mnogo toga promenila, sada je većina ljudi zaposlena u privatnom sektoru, a ne u javnom i to je nesporno napredak. Izuzetno je uspešna privatizacija u bankarskom sektoru, prošetajte ulicom i videćete jednu banku za drugom, to je veoma dobro za privredu. Velike su promene u zakonima (energetika, transport, banke, zdravstvo, javna administracija) to je važan pomak napred, ali i veliki izazov. Mnogo je urađeno, ali ja sam po prirodi nestrpljiva i uvek bih volela da je urađeno više, uvek mislim da smo mogli više. Volela bih, recimo, da je privatizacija već gotova, ali nažalost nije završena, volela bih više napretka u obrazovanju, energetskom sektoru, uopšte svuda gde još ima preostalog posla. Ostalo je dosta da se radi, ali ja bih pre svega iskreno želela da Srbija u međunarodnoj zajednici stekne imidž koji zaslužuje s obzirom na reforme koje su već urađene. Čini mi se da politika to baca u senku, iako je ekonomski progres očigledan. Da li se taj imidž popravlja? - Mislim da se popravlja, a to možete videti ako pogledate strane investicije koje se povećavaju. Važno je da se promeni percepcija ljudi i moje iskustvo govori da je najvažnija stvar sa investitorima dovesti ih ovde, kada dođu i vide kakva je Srbija, kada vide koliko je potencijala ovde, onda se njihov odnos menja. Jedno od mojih velikih iznenađenja je reakcija ljudi kada im kažem gde živim, iznenađeni su i prvo što pitaju je: “Je li bezbedno?” Odgovaram im da je to najsigurnije mesto gde sam ikada živela i ohrabrujem ih da dođu i sami se uvere. Šta je trenutno za Srbiju najvažniji zadatak u ekonomskom smislu (kada biste mogli da preporučite šta biste izdvojili kao prioritet za srpsko društvo)? - Najvažnije je nastaviti progres koji vidimo, znam da je to teško, uzimajući u obzir političku situaciju i da treba još mnogo raditi, ali kao ekonomisti mi nikada ne kažemo da postoji samo jedan prioritet, reč je o celom paketu. Potrebno je napraviti promene na makroekonomskom planu, treba brzo nastaviti i proces privatizacije društvenih preduzeća i preduzeća sa mešovitim vlasništvom. Odlične stvari su već započete (NIS; JAT) ali treba još raditi i to veoma brzo. Najveći izazov je ipak stav ljudi, sada imamo zakonski okvir, ali potrebno je da ga ljudi razumeju. Važna stvar u modernoj ekonomiji je stečaj, ali to ljudi ovde doživljavaju kao propast, kao kraj, iako je u stvari to mogućnost da se jedno preduzeće bolje iskoristi. Apsolutno najvažnije je da imamo mehanizam da se ovaj proces nastavi i da bude transparentan. Volela bih da vidim i da nova vlada daje sve od sebe u borbi protiv korupcije, najvažnije je uspostavljanje državne revizorske institucije, to je jedan od prioriteta, razočarana sam što nismo videli njeno uspostavljanje institucija za vreme mog boravka ovde, ali to je sada na vladi. Apsolutno je neophodno da građani mogu da veruju vladi i da osećaju da mogu da računaju na nju. Srbija je dugo bila u komunizmu, bila je i subvencionisana sa Zapada i navikla da ima razvijeno socijalno društvo, da li ste osećali kao problem da objasnite stav vaše organizacije da sada mora da sprovodi liberalnu ekonomiju. Da li je tu transformaciju moguće izvesti tempom koji se zahteva? - Uvek postoji jedna faza poricanja i uvek ima pobednika i gubitnika. Vlada mora da nađe mehanizam da zaštiti one koji gube u tranzicionom procesu i da one koji investiraju ohrabri da otvaraju nova radna mesta. Ekonomisti mogu da pomognu da se taj proces nastavi i da funkcioniše, ali oni ne mogu da menjaju stav ljudi, to je na političkim liderima. Važno je da oni pošalju jake signale, da objasne gde je zemlja bila, koja je vizija, ali i kolika je cena za postizanje cilja, šta sve taj put podrazumeva. Moraju se uzeti u obzir i očekivanja ljudi i mora se učiniti sve da im se objasni zašto se nešto radi. U svemu tome imaju ulogu i političari i međunarodna zajednica i Evropska unija, koja može da pomogne u objašnjavanju procesa integracije, šta to donosi i zašto je dobro. To je paket i ne želim da iko stekne utisak da je to lako, to nije lako, to je nešto što i domaći i strani lideri moraju zajedno da rade. Generalno gledano uvek može bolje da se radi, ali najvažnije je prepoznati napore, a ja ih prepoznajem. Šta biste izdvojili kao najznačajniji projekat Svetske banke u narednom periodu? - Upravo smo odobrili nekoliko projekata za Srbiju u vrednosti od 192,5 miliona dolara. Tri su postojeća za koje je odobreno dodatno finansiranje, reč o projektima za energetsku efikasnost, popravku putne mreže i izgradnju nasipa. Dva projekta sada počinju da se realizuju – regionalni razvoj Borskog okruga i reforma srpske poljoprivrede i njeno približavanje EU. Takođe, očekujemo da Banka blisko sarađuje sa novom vladom i da učestvuje u razgovorima o svim važnijim temama – privatizacija, razvoj finansijskog sektora, stečaj, javni sektor, javna potrošnja, fiskalna reforma, zdravstvo, obrazovanje, socijalna reforma... Prema vašim analizama i podacima, gde vidite Srbiju, recimo 2015. godine? Koja bi očekivanja bila realna? - Volela bih da je vidim u prvih 10 zemalja kada je u pitanju biznis, kada su u pitanju strane investicije, takođe bih volela da je vidim kao članicu EU. Obično mi se smeju kada to kažem, ali ja sam potpuno ozbiljna, na kraju krajeva sve zavisi od Srbije, a ona ima kapacitete i treba da ih iskoristi. Na listi Svetske banke na kojoj se zemlje rangiraju po uslovima poslovanja, od 175 zemalja Srbija se za godinu dana pomerila za 27 mesta, sada je na 68, ali ja zaista verujem da može da bude u prvih deset. Srbija mora brzo da se okrene reformama, da nastavi ono što je započela. Snažno podržavam nacionalni investicioni plan, ali on mora da bude i koordiniran, svi projekti moraju da budu analizirani i sa ekonomske i sa socijalne starne. Srbiji se šalju snažni signali, otvaraju joj se mnoge mogućnosti i treba da ih iskoristi što pre. Nedavno je Pol Volfovic napustio Svetsku banku, to nije prošlo bez problema, da li je sve što se događalo uticalo na rad Banke? - Nadam se da će Banka iz toga izaći jača. Proces je dobro vođen, sve je razmotreno i bilo je krajnje transparentno, to je način da učinite jednu instituciju snažnijom. Imamo mnogo posla pred sobom i nadam se da će ovi događaji ostati iza nas i da ćemo potvrditi da je Banka spremna da radi posao koji treba da radi.