Plavetnilo jedne srede

Za neobičnog supermatematičara i poliglotu, 28- godišnjeg Britanca Denijela Temeta, verovatno nikad ne bih čuo da nije njegove autobiografske knjige “Rođen jednog plavog dana” (Daniel Tammet “Born on a Blue Day”, Hodder&Stougton ). NJegova sledeća još nepublikovana knjiga o trikovima brzog računanja, mogla bi se pojaviti i kod nas, na srpskom, već sledećeg proleća. Naravno, potrebno je da Danijel za to da saglasnost. Denijel je autističan i odmalena pati od epilepsije i Aspergerovog sindroma. Autizam se dijagnostikuje na osnovu trijade koju čine otežana socijalna interakcija, otežana ili onemogućena komunikacija i ograničenost interesovanja, s tim što se u pojedinim oblastima, posebno u računanju i memorisanju, nekad postižu natprirodni rezultati. Osobe sa Aspergerovim sindromom svet oko sebe vide drugačije od ostalih, a fizionomije obično ne prepoznaju. Denijel nikad i ni sa kim ne ukršta pogled, a kad nekog gleda ne može istovremeno i da ga sluša. Dok s njim razgovarate on posmatra vaš sako i posle nekoliko trenutaka reći će da u njegovom dezenu ima 13.474 kvadratića plave boje. On je ekscentrični matematičar i poliglota, brojeve vidi kao slike u različitim bojama, ali i u oblicima koji se razlikuju u finesama, na primer, po ivicama, uglovima i po veličini. Neke brojeve Denijel oseća kao miris ili ukus, što mu omogućava memorisanje angažovanjem nekoliko čula. On po obliku razlikuje oko 10.000 brojeva, stotine grupa brojeva po ukusu ili po mirisu. Broj 9.331.789 je plav, zelen i beo, sa desne strane je zaobljen, levo je nazupčen, a sredina mu je ispupčena. Dane vidi u bojama i tvrdi da je sreda jako plava. Taj fenomen je poznat kao sinestezija. Za razliku od drugih autističara i sinestetičara koji poseduju neke genijalne sposobnosti, a nisu u stanju da ih objasne, Denijel je u svojoj knjizi sve potanko objasnio. Brojeve posmatra kao pejzaž i lako oseća i razlikuje proste od složenih brojeva. Broj 289 on opisuje kao naročito ružan, broj 333 kao vrlo privlačan, dok za matematičku konstantu “pi” kaže da je divna. Šetajući se svojim neobičnim umom kroz psihodelični pejzaž, on vidi grupe brojeva, koji nanizani jedan za drugim, predstavljaju, u suštini, rešenje matematičkog zadatka. Ali, uprkos rešavanju aritmetičkih problema brzinom svetlosti, algebra je za njega nepoznanica – kao da ne postoji. Kaže da je pre tri godine proveo nekoliko nedelja pripremajući se za Oksford, gde je trebalo da pokuša sa obaranjem rekorda u memorisanju i kasnijem ponovnom izračunavanju matematičke konstante “pi”, koju još iz srednje škole pamtimo kao iracionalni broj dobijen podelom obima kruga sa njegovim radijusom: =c/r. Posle pet sati i devet minuta nepomičnog sedenja pred komisijom i gledaocima, Denijel je na onih čuvenih i opštepoznatih 3,14, dodao još 22.514 cifara. Gusto pisane cifre, koje je diktirao, zauzele su 23 lista hartije. Kaže da je sve vreme putovao kroz carstvo aritmetike u kome su predeli najlepših boja. Kad je sve provereno, nije bilo ni jedne jedine greške. Denijel se žali da nikad nije stigao da nauči srpski, iako je bio odvojio nekoliko dana za taj posao. Uvek se nađe, kaže on, nešto preče. On govori engleski, francuski, nemački, finski, španski, litvanski, rumunski, estonski, islandski, velški i, naravno, esperanto. Pored tih jezika koje govori, ne kao neko ko ih je učio u školi, već kao da je oduvek živeo u zemlji čiji jezik govori, Denijel je izmislio i tri svoja jezika koji imaju pisma i sva gramatička pravila kao i bilo koji od savremenih jezika. Da bi se proverilo njegovo tvrđenje da strani jezik može naučiti za nekoliko dana, dokumentarni program Kanala 5 engleske televizije finansirao je njegov sedmodnevni boravak na Islandu, gde je Denijel trebalo da nauči domaći – domorodački jezik, koji uživa reputaciju najsloženijeg i najtežeg jezika na svetu. U islandskom dominiraju reči poput “ordflokagreiningu”, ili “byrjunarordugleikar”. Posle nedelju dana, Denijel je dao “lajv intervju” islandskoj televiziji. Kaže da je bio malo nervozan, pošto ga je novinar stalno gledao u oči, ali sve se dobro završilo. Ispričao je na islandskom i nekoliko najnovijih viceva sa ostrva, što je dotuklo sve neverne Tome, a oduševilo gledalaštvo. U svetu postoji 50 autističnih osoba sa fantastičnim sposobnostima koje se kreću od aritmetike, muzike, pa sve do kartografije. Prošle godine, posle obaranja rekorda u pamćenju broja decimala iracionalnog broja “pi”, Danijel je, onako, nehajno tvrdio da je sve to bez veze, jer je u praksi dovoljno koristiti “pi” sa najviše deset decimala. Obim ekvatora izračunat preko Zemljinog radijusa i “pi” sa samo deset decimala, od apsolutne tačnosti odstupa za 0,2 milimetra. Denijelu je organizovano gostovanje u Americi tokom koga je promovisao svoju knjigu, a priređen mu je i susret sa čuvenim Kim Pikom autističnim genijalcem na osnovu čijeg života je snimljen film “Kišni čovek” sa Dastinom Hofmanom i glavnoj ulozi. Kim, koji je Denijela primio u gradskoj biblioteci Solt Lejk Sitija u Juti, danas ima 54 godine i smatra se pravim gigantom u 15 oblasti ukupnog znanja koje je čovečanstvo akumuliralo tokom svog postojanja. On napamet zna sadržaj 12 hiljada knjiga, zapravo, svega sto je pročitao od svoje četvrte godine. Otvorenu knjigu čita tako što levim okom skenira levu stranicu, dok desnim okom “čita” suprotnu; za osam stranica treba mu 53 sekunde. Ko je gledao čuveni film “Kišni čovek”, bio je svedok sentimentalno doterane priče koja je nastala na osnovu nekih detalja iz života Kima Pika U privatnom životu Denijel se bavi onlajn edukacijom stranih jezika, što mu obezbeđuje ekonomsku nezavisnost. Nastanjen je u Kentu i živi sa Rej Mičelom, partnerom koji ima sopstveni softverski biznis. Može se desiti da Denijela vidimo ove jeseni u Beogradu.