Fudbal: Srpski je biti šampion

Jednom smo, za mnoge već zaboravljene 1951, u francuskom letovalištu i filmskom stecištu nadarenih i napumpanih starleta, ozbiljnih glumaca, režisera, scenarista i ostalog holivudskog bašibozluka, znači u Kanu, igrajući fudbal osvojili evropski turnir. Onda(k) se to nazivao šampionat Evrope za mlade igrače do osamnaest godina iliti za starije maloletnike. Na tom turniru u (ne)fudbalskom Kanu, na Azurnoj obali, iznedrio se talenat Miloša Milutinovića kasnije prvotimca “Partizana”, “Bajerna” iz Minhena, francuskog “Stad fransa” i ozbiljnog državnog reprezentativca nazvanog “plava čigra”. Nadimak je skovan još u Kanu iz simbioze znalačkog baratanja loptom i “nemirne” plave kose! Taj Miloš je znao da svoj talenat (noge) i znanje (glava) pretvori u ozbiljnu fudbalsku igru poput pomenute čigre. Kasnije zdravlje se okrenulo protiv njega. Teška bolest i hirurško odstranjenje plućnog krila unazadili su ga da verovatno postane i najbolji fudbaler sveta. Bilo je tu i drugih okolnosti, ali je to priča za biografiju “plave čigre”. Pola veka kasnije i nešto godina pride, prošlog vikenda, fudbalska reprezentacija Srbije ponovo je igrala u jednom velikom finalu šampionata Evrope i nažalost poražena od domaće selekcije Holandije. Razlika je samo u tome što su ovde nastupali igrači do 21 godine i nešto stariji. Blistavog pojedinca nije bilo u timu Srbije poput onoga u Kanu. Evropa je upoznala jedno novo lice srpskih igrača. Ranije se znalo – da su Srbi sjajni individualci, a sada na turniru u Holandiji videlo se da mogu i te kako dobro da utakmicu odigraju kolektivno i na taktičkom planu. Sav njihov talenat se ovoga puta uklopio u kolektiv što je bila bitna novina u razmišljanjima mladih fudbalera iz Srbije. Nije bilo suvišnih poteza i razbacivanja snage... Mladi fudbaleri Srbije, posle osvajanja drugog mesta na šampionatu Evrope, gotovo su tri puta uvećali svoju cenu na tržištu. Nezvanično ubedljivo najskuplji je Boško Janković, bivši napadač “Crvene zvezde” i od prošle sezone golgeter španske “Majorke”. Nije Janković bio puki individualac da posebno zavredi pažnju stručnjaka, ali je briljantnim driblinzima, poštujući kolektiv, izazvao ushićenje kod publike i naravno velikog broja naših navijača koji žive diljem Evrope. Posebno su bili oduševljeni brojni “skauti” poznatih i visokoprofitabilnih evropskih klubova. U svojoj beležnici Frank Arnesen, sportski direktor londonskog “Čelsija” upisao je ime bivšeg “Zvezdinog” prvotimca. Do stvarnog kontakta nije došlo, jer takvi su propisi FIFA i UEFA. Prvo kontakt i zvanična ponuda klubu, a potom i igraču. Boško Janković je prošle godine prešao u “Real Majorku”, uz za naše prilike dobru novčanu nadoknadu, ali koja je ostala mala tajna. Predsednik “Zvezde” Dragan Stojković je bio zadovoljan učinjenim transferom, ali se javno pravdao da je “prodaja” najboljeg njegovog igrača iznuđena. “Crvena zvezda” je, uostalom kao i svi naši klubovi, u finansijskom kolapsu i tako dalje, bla, bla... Jedno je sigurno da većina naših igrača posle samo par godina provedenih u matičnom klubu prelaze u bogatije evropske, gde posle samo sezone dobrih igara i reprezentativnog staža, hitaju u druge još bogatije. Gde je zapravo greška iliti gvint da se već u prvom transferu naši klubovi više omaste? Zvezdan Terzić, predsednik Fudbalskog saveza Srbije nemoćno širi ruke i objašnjava: “Naš savez nema nikakvih mogućnosti da spreči odlazak fudbalera u inostranstvo. Čak i kada imaju ugovore sa klubom. Jednostavno to su svetski standardi i propisi koje su donele FIFA i UEFA. To su zakoni o slobodama ličnosti i tržišnom radu u Evropskoj uniji. Klubovi prodaju igrače pre isteka ugovora, jer tako postižu veću cenu... Mi smo nekada davno imali propis prilagođen komunističkom shvatanju i socrealizmu da igrač ne može da ode u inostranstvo pre navršene 28. godine života. Ovo pravilo je prošlost i ne važi nigde u svetu”. Stvar je, dakle, klubova kada će i kome prodati svoje najbolje i najskuplje igrače. Od svega je najvažnije popuniti budžet, a fudbal će se i dalje igrati na opšte (ne)zadovoljstvo navijača. U ovom trenutku čak šesnaestorica fudbalera iz tima koji je osvojio vicešampionsku titulu u Holandiji čekaju da za velike novce budu transferisani u neke od evropskih bogatih klubova. Interesantno je i to što se već par godina među najbogatije klubove u svetu ubrajaju i oni sa istoka. Pre svih iz Rusije i Ukrajine koje su na vreme i posle raspada Sovjetskog Saveza uspeli da ulaganjima u infrastrukturu i igrače naprave ozbiljne klubove koji su ravnopravni takmac, na primer, onima iz Engleske, Španije, Italije, Francuske i Nemačke. Postalo je pravilo ili je to samo deo razmaženosti, tek, da su fudbaleri Srbije osvojili titulu šampiona Evrope bio bi im upriličen svečani doček ispred zgrade Skupštine Beograd. Srpski je biti šampion, razmišljanje je opšteprihvaćeno na ovim prostorima. Ovako, zbog samo osvojene vicešampionske titule doček je skromno upriličen u pres-centru aerodroma “Nikola Tesla” gde se pored rođaka i neizbežnih novinara pojavila i novoimenovana ministarka za sport Snežana Samardžić-Marković. Utisak je da su fudbaleri bili malo i razočarani...