RONALD LODER na čelu Svetskog jevrejskog kongresa : Medijski magnat prvi među Jevrejima

(Specijalno za NIN iz Praga) Ime medijskog magnata, milionera Ronalda Lodera, poznato je diljem postkomunističkog sveta, ali verovatno najviše u Češkoj. Česi, zbog štedljivosti nazivani “slovenskim Jevrejima”, teško će ikad ovom pravom Jevrejinu zaboraviti što mu je svaki od njih morao pre nekoliko godina da ispovrti hiljadu kruna, tj. oko 35 evra. Toliko je, naime, na svakog Čeha dolazilo od odštete u visini od oko 350 miliona evra koliko je država odlukom međunarodne arbitraže morala Loderu da isplati, novcem poreskih obveznika, naravno, zato što nije čuvala njegovu investiciju u ovdašnju najveću komercijalnu televiziju Nova. No, od pre nekoliko dana njegovo ime moraće oni da slušaju još češće. U nedelju 10. juna on je, naime, izabran za predsednika Svetskog jevrejskog kongresa (NJJC), organizacije čiji se čelnici sastaju sa šefovima država, vlada, velikih firmi... A od ne malo njih su, ako ne moćniji, onda bar uticajniji. Upravo je NJJC ’90-ih s moćnim političarima i poslovnim ljudima rešio sva otvorena pitanja i konačno doveo do kraja komplikovani i delikatni proces obeštećenja žrtava holokausta. Ali, ni samo prezime Loder nije nepoznato. Ronald (63) sa svojim starijim bratom Leonardom (73) naslednik je kozmetičke imperije “Este Loder”, vredne više milijardi dolara, koju su stvorili njihovi roditelji. No, Leonard se bacio na upravljanje imperijom, dok se Ronald zanimao za mnoge druge stvari, od umetnosti preko politike i medija do filantropije. Za razliku od ogromne većine Amerikanaca, studirao je u Evropi, odlično govori nemački i francuski. A za razliku od većine američkih Jevreja, on je republikanac, pa je verovatno zahvaljujući i tome bio, 80-ih američki ambasador u Austriji. Bio je od 1989. gradonačelnik NJujork Sitija, gde je sproveo nekoliko važnih demokratskih promena. A da bi do toga došao, od svojih para investirao je nekoliko miliona dolara u kampanje za lokalne referendume. NJegov biznis s medijima, iako je postao najveći medijski magnat u “novoj Evropi” (vlasnik je deset TV stanica u šest zemalja, među kojima su, pored češke, i hrvatska i rumunska TV Nova, dve slovenačke...), samo je manji deo onoga čime se bavio. On je, na primer, inicijator akcije, koja je imala ogroman publicitet u svetu, za “spasavanje” aerodroma “Tempelhof”, smatranog “majkom svih aerodroma”, smeštenog nedaleko od centra Berlina, kome preti zatvaranje jer stvara gubitke i smeta razvoju grada. Loder, kao mecena, nudi projekat kako da se očuva ovaj jedinstveni spomenik monumentalne arhitekture koji je posle rata tokom blokade spasavao živote građana zapadnog Berlina. Generalno se može reći da Loder rado daje i da svoje filantropske aktivnosti deli na dve glavne oblasti – američke umetničke galerije i obrazovni projekti. Zahvaljujući njegovim donacijama u nizu istočnoevropskih zemalja obnovljene su jevrejske škole. Spremnost među američkim Jevrejima za finansiranje razvoja jevrejskog života u “Starom svetu” je dosta retka – većina njih smatra Evropu za nekakvo ogromno groblje žrtava antisemitizma od koga bi Jevreji i dan-danas trebalo da beže glavom bez obzira. Za takve akcije dobio je visoka državna odlikovanja u Nemačkoj, Poljskoj i Austriji. Osnovan 1936, NJJC ni izdaleka nije tako veliki i jedinstven kako mnogi misle – i njegove pristalice i protivnici. NJegov godišnji buyet se kreće oko 10 miliona dolara, što je nekoliko puta manje nego što imaju druge američke ili svetske jevrejske organizacije. A njihovi ciljevi se međusobno poklapaju, ponekad i isključuju. Ali, i pored toga, NJJC je organizacija čiji se glas u svetu najviše sluša od svih jevrejskih organizacija i institucija. Kad se kaže jevrejski lobi, misli se prvenstveno na ovu organizaciju. Kongres je, u stvari, federacija jevrejskih opština i organizacija iz oko 80 zemalja. Poslednjih godina NJJC, koji ima sedište u NJujorku, mestu s najvećom jevrejskom koncentracijom na svetu, parališu dva međusobno povezana problema – optuživanja za loše gospodarenje s parama i napetost između američkog krila, na jednoj, i evropskih organizacija i dela izraelskih predstavnika, s druge strane. Ti problemi su kulminirali u martu ove godine kada je dosadašnji predsednik Edgar Bronfman iz Kanade (na toj funkciji još od 1979) smenio svog dugogodišnjeg saradnika Izraela Singera, na koga je svalio, delimično, i opravdano, krivicu za, blago rečeno, nesređeno stanje u finansijama. Međutim, protiv odstranjivanja Singera, bez konsultacije sa Evropljanima i Izraelcima, ustali su neamerički delegati i prinudili Bronfmana na povlačenje. Kandidat, činilo se većine, u Kongresu je bio južnoafrički preduzimač Mendel Kaplan. Ali, na ovu prestižnu funkciju je, ipak, došao Loder. Neočekivano se o tome dogovorio s Bronfmanom i njegovim sinom Metjuom, koga je otac dugo pripremao da ga nasledi. Loder, koji je spadao u njihove najveće kritičare, stupio je u ključnom trenutku u savez s njima i tako uz njihovu pomoć porazio Kaplana, a Bronfmana Juniora najavio kao svog naslednika. Postavlja se pitanje šta će novi “broj jedan” uraditi u NJJC? Deo delegata se žalio na tok glasanja, koje nije smatrao za fer, a Evropljani su se opet osetili gurnutim u aut. Na drugoj strani, Loder je poznat po strogom pridržavanju etičkog kodeksa u svojim firmama, uključujući i finansije, što se za NJJC, sudeći prema dosadašnjoj praksi, ne može tvrditi. Pomenuti Singer je, na primer, bio prinuđen da vrati u kasu organizacije nekoliko stotina hiljada dolara koje je potrošio na odmore i životno osiguranje svoje supruge. S tim bi Loder mogao nešto da uradi. Utoliko pre što je nešto slično učinio i pre 10 godina – kada je “Yuiš nešnel fond” preuzeo u žalosnom stanju da bi ga ubrzo postavio na noge, ne žaleći ni finansijske injekcije iz sopstvenog yepa. NJegovo bogatstvo, prema proceni časopisa “Forbs”, iznosi tri milijarde dolara, tako da je za njega nekoliko miliona dolara sitnica. A za NJJC rešenje za normalizaciju i stabilnost u radu.