Tadić i Andrić

Iz Zagreba čusmo šta čusmo od Preds(j)ednika Tadića (na opću radost i veselje naših nam dragih susjeda). Elem, nakon zagrebačke turneje (ne)predvidljivost javnog istupanja našeg nam Preds(j)ednika je definitivno stavljena pod znak pitanja s obzirom na to da se više ne zna kako će prva glava Srbije (bez Kosmeta a i sa Sanyak-Raškom stojimo “sjajno”) na sledećoj inostranoj/inozemnoj turneji očitati lekciju iz balkanske pov(ij)esti lokalnim medijima i javnosti. Ipak, dalo bi se sa izvesnom sigurnošću naslutiti da bi se Preds(j)ednik na svojoj eventualnoj, npr. berlinskoj turneji, na CDF-u mogao ispričati/izviniti n/njemačkoj javnosti za sve one pobijene njihove vojnike (uključujući i domaće folksdojčere iz SS “Princ Eugen” divizije) od strane neodgojenih/neobrazovanih jugo-balkanskih partizana i (neobrijanih i nepodšišanih) četnika od pre 60-ak godina (Bata Živojinović bi se nakon TV nastupa Preds(j)ednika na CDF-u trebao skloniti na neko sigurnije m(j)esto od Budve). Kruna isprike bi se mogla odnositi na slučaj neodgovornog b(j)ežanja prve ture za streljanje kragujevačkih talaca 21. oktobra 1941. g. pa su zbog toga uber-civilizovani donosioci europske kulture i integracijskih procesa morali da se dodatno maltretiraju (i gube vr(ij)eme) sa pravljenjem novih spiskova za likvidaciju lokalnih euroskeptika. U Ankari bi se takođe dotični vrlo v(j)eroj/vatno mogao ispričati našim nam milim i gostoljubivim turističkim domaćinima za nedolično ponašanje jednog Stevana Sinđelića – pravog ktitora Ćele-kule. Na kraju (da je kojim srećnim slučajem još među nama), sigurni smo da bi mu pr(ij)e sledeće inozemne turneje njegov (inozemno priznati i darivani) zemljak Ivo Andrić (Preds(j)ednik je rodom iz Sarajeva a nobelovac iz Dolca kod Travnika) na njihovoj rodnoj milozvučnoj ijekavici ponovio svojevremeno izgovorenu opasku da u kriznim vremenima pametni ćute, budale pričaju, a fukara se bogati. Docent dr Vladislav B. Sotirović, Evropski humanistički univerzitet & Univerzitet u Vilnjusu, Litvanija