Vostani, Pravopisu

I tako, Žistin Enen (Justine Henin) ispala je iz polufinala turnira u Vimbldonu. Ne znam da li će ostati prva na svetskoj listi teniserki, ali znam da će je naši novinari i dalje zvati “Žastin Enan” (kao, recimo, na televiziji B 92), o čemu je već bilo reči u ovoj rubrici krajem marta. Postoji ipak jedan častan izuzetak – “Politika”. Za to je zaslužan moj kolega Bogdan Terzić (koautor, sa Egonom Feketeom i Dragom Ćupićem, “Srpskog jezičkog savetnika”), koji je na grešku s Belgijankom upozorio glavnog lektora “Politike”. Ovaj je upozorenje preneo novinarima u sportskoj redakciji, ali su mu tamo rekli da izveštači iz inostranstva uvek pišu “Enan” i da navodno “novinari tamo tako izgovaraju”. Tipično za naše novinarstvo: nije merodavan Pravopis Matice srpske, nego onaj koji ode u inostranstvo i koji samim tim postaje autoritet za strane jezike. Srećom, profesor Terzić se setio da ima i jednog poznanika u sportskoj redakciji, pa je i njemu telefonirao, i gle čuda, od sledećeg dana u “Politici” je pravilno pisalo “Žistin Enen”. Samo da istraju na tom putu. Još jedno tenisko-pravopisno čudo dogodilo se u “Blicu” od 29. juna. Tog dana ovaj dnevnik je pisao kako su Englezi poludeli za Anom Ivanović, zbog njene igre i zbog njenog izgleda. U vezi s tim citiraju se reči jednog novinara “Tajmsa”. “Nikada nisam bio svedok nečeg sličnog ovde na turniru, još otkako sam se gurao sa obezbeđenjem koje je štitilo u prolazu pevačku zvezdu Barbru Strajsend – piše Yajls Smit.” To je prvi put da u jednom našem listu slavna pevačica i glumica bude nazvana Barbra Strajsend, kako se izgovara, a ne “Barbara Strejsend” kako smo bezbroj puta čuli i pročitali. “U Novom Sadu” – piše mi iz tog grada Velja Popović, novinar – “postoji ulica Radivoja Ćirpanova. Svi govore i pišu Ćirpanova ulica, kao da se taj čovek prezivao Ćirpan. Nikoga nećete čuti, nigde nećete pročitati Ćirpanovljeva ulica. Sad se pitam kako bi prošla ulica nekog Petra Jakovljeva ili Đure Birovljeva. Da li bi jezički čistunci zahtevali da se govori i piše Jakovljevljeva, Birovljevljeva? U Vojvodini (a bogme i u Rusiji) česta su prezimena s takvim završetkom.” To je onaj isti problem koji u Beogradu imamo sa Igumanovljevom palatom, s Qermontovljevom ulicom, i koji smo imali sa “General Ždanovom ulicom” (tj. Ulicom generala Ždanova). Ovoj poslednjoj, srećom, vraćeno je ime Resavska, ali se i dalje čuje pogrešno “Igumanova palata” (a nije ju sagradio nikakav iguman, nego dobrotvor Sima Andrejević Igumanov) i “Qermontova ulica” (a ne postoji nikakav Qermont, nego ruski pesnik Mihail Qermontov). Nema sumnje da je pravilno samo Ćirpanovljeva ulica, i da bismo morali da kažemo Jakovljevljeva i Birovljevljeva ulica kad bi takve ulice postojale. Jeste da je teško za izgovor, ali “Jakovljeva” bi se ulica mogla zvati samo po nekom Jakovu, a “Birovljeva” samo po nekom birovu (opštinskom starešini ili pozivaru). Branislav V. Nedeljković iz Aranđelovca zamera mi što sam u broju 2944 rubriku počeo rečju “Uskrs” i kaže: “Hrišćani – pravoslavci govore vaskrsnuo, vaskrsnuće, na dan velikog praznika pozdravljaju se sa Hristos vaskrse odnosno Vaistinu vaskrse (isto je i voskrese). Mene su roditelji naučili da izgovaram Vaskrs, a ne Uskrs. Svoju decu sam na isti način vaspitao. Smatram da izrazi uskrsnuće, Uskrs itd. pripadaju katoličkim vernicima. Uzgred, još nisam čuo nijedno svešteno lice da izgovara Uskrs, već isključivo Vaskrs.” Vaz- ili voz- je crkvenoslovenski odnosno ruskoslovenski oblik prefiksa koji u današnjem jeziku glasi uz- (analogno predlogu uz). Zato kažemo ustati (nasuprot Dositejevom “Vostani, Serbije”), ustanoviti od nekadašnjeg vostanoviti, uzneti (se) naspram imena praznika Vaznesenje. Svaki jezik tokom razvoja čuva i neke od starijih oblika, pa tako kažemo vazduh, vaspitati, vaspostaviti (pored uspostaviti), vaskrsnuti (pored uskrsnuti). Zato se i oblici Vaskrs i vaskršnji redovno upotrebljavaju u crkvenom jeziku, dok je u svakodnevnom govoru češće Uskrs i uskršnji. Onaj ko je navikao da kaže Vaskrs i vaskršnji ima na to puno pravo. Ni oblici Uskrs i uskršnji, međutim, ne mogu se proglasiti pogrešnim niti “katoličkim”.