Kuće iz kojih se odlazilo na nebo

Ramzes V koji na licu nosi ožiljke od ovčjih boginja i mladi sveštenik koji do njega nepomično leži, nemo posmatraju prolaznike svojom kvarcnim očima za koje biste, na prvi pogled, rekli da su prirodne. Svaki je u vitrini na prvom spratu Egipatskog muzeja na trgu Tarir u Kairu. Pored njih, na tom spratu su i Tutankamonovo blago, kao i 11 mumija, među kojima su vrhovni sveštenici, kraljice i prinčevi iz 19. i 22. dinastije. Neke od izloženih mumija do sada su bile nepoznate – čak i ekspertima. Balzamovani velikodostojnici i članovi kraljevske loze ležali su dosad, zajedno sa mnogobrojnim sanducima, u prostranom podrumu od nekoliko hiljada kvadratnih metara. Na policama podrumskih regala bilo je i mnoštvo upakovanih statua, a po podu su u neredu bile razbacane lobanje, pocrnele od proteklog vremena. Gospođa Vafal el Sadik, direktorka muzeja, kaže da je u podrumima muzeja tokom nekoliko stotina godina nagomilano preko 8.000 objekata bez inventarskih brojeva, tako da restauratori, koji sa njih prvo skidaju debeo sloj prašine, po svom izgledu podsećaju na odžačare. Ali, otkad su u postupku restauracije Amerikanci dobili sva prava, počele su pristizati molbe mnogobrojnih televizijskih stanica za snimanje katakombi u piramidama, odakle su izvučeni izloženi primerci. Zahtevi nisu začuđujući, jer egipatski svet hijeroglifa dugo fascinira milione ljudi. Otadžbina svih magija, tvorac monumentalne arhitekture, urgentne medicine, pronalazač sistema državne uprave i preteča religiozne smernosti, bilo je kraljevstvo faraona. Hiljade sveštenika obrijanih glava (iz higijenskih razloga) izvodilo je obrede u hramovima starog Egipta, ukazujući najveće poštovanje boginji Maat, koja je bila otelotvorenje reda, poretka, istine i pravde. U prvoj stvorenoj državi na Zemlji, tokom 3.000 godina, pisana je istorija sveta – od kamenog doba, pa do rimske epohe (pogledajte hroniku na strani 84). Potomstvu su ostali dokazi o kraljevstvu kao iz snova, o suštini ondašnje mudrosti i ezoterike kao i o korenima ljudske kulture. Taj narod je čeznuo za večnošću, a u suncu i zvezdama video je simbole neprolaznosti. Kvarcne oči mumija, čija su lica konzervisana sodom, šalitrom i kedrovim uljem, posmatraju nas pogledom u kome naslućujemo hiljade proteklih godina. Keopsova piramida je jedino preostalo svetsko čudo, koje i dan-danas stoji gde je nekad bilo. Manje je znano da je kraljevstvo “potpune božanske blizine”, prošlo kroz haos i propadanje. Piramide starog kraljevstva svedočanstva su i ljudske pohlepe i sebičnosti. Već 2100. godine pre Hrista, kraljevstvo na Nilu prošlo je kroz jednu od najgorih kriza. Istraživači polaze od dokaza o lopovima koji su bakljama i polugama za pomeranje i lomljenje kamena provaljivali u piramide – kraljevska groblja koja su faraonima služila kao lansirne rampe za odlazak u kraljevstvo zvezda. Prepreke i tajni prolazi kojima su štićene grobnice, nekad su sa lakoćom zaobilaženi, što govori o očiglednoj kriminalnoj umešanosti nekih sveštenika, koji su znali tajne građevinskih planova. Jedino je Tutankamon izbegao bandite. Mumificiranog i nedirnutog vladara pronašao je 1922. Britanac Hauard Karter. Tutankamon je bio sahranjen zajedno sa ukrasima, prstenjem, ogrlicama, bojnim dvokolicama, nameštajem i mačem iskovanim od metala meteoritskog porekla. Njegova mumija ležala je u poslednjem od nekoliko sarkofaga koji su bili stavljani jedan u drugi. Sarkofag u kome je ležao vladar bio je od čistog zlata i težio je 110 kg. Vladar je oličavao pojam magične moći faraona i njihovu veličanstvenost prepunu simbolike u kojoj su se mešale nemo dostojanstvo i neznabožačko klanjanje životinjama. Vladar je sobom poneo na onaj svet smaragde i lapisne lazure, zajedno sa mnogo drugih dragocenosti koje su ispunile osam sala Egipatskog muzeja u Kairu. Inače, Tutankamon nije ubijen kako se doskora verovalo, već je kao 19-godišnjak podlegao nepoznatoj bolesti. Da li je Tutankamon zaista bio jedini faraon koji je sve ove hiljade godina pregurao netaknut u originalnom pakovanju? Možda u okrilju božanskih građevina koje su stari Grci s poštovanjem nazivali piramis (pdžramis, gr. – kolač od žitarica, prizmatičnog oblika) leži skriven još neki vladar. Ovo je danas jedno od najizazovnijih arheoloških pitanja, kome su bliske i sumnje “Egipatskog vrhovnog saveta za starine” Rukovodilac ovog saveta, Cahi Havas, sve ovo još više podgreva iz komercijalnih razloga. Još 2002. godine, Havas je kroz majušne ventilacione otvore u piramide ubacivao teledirigovane robote s kamerama; prošle godine su bili korišćeni japanski roboti. Mnogi arheolozi su ovaj Havasov “Live Robot Shonj” posmatrali kao neku vrstu vašarske zabave, iako znalci tvrde da je Havas istaknuti poznavalac piramida. Uostalom, on već 20 godina rukovodi istraživanjima u Gizi i ubeđen je da tamo ima još mnogo neotkrivenih tajni. Odskora, na raspolaganju su i uzbudljivi izveštaji iz unutrašnjosti gigantskih prizmi od kamena, tj. piramida u koje je naoružan endoskopima i georobotima, prodro francuski arheolog Žil Dormion. U grobnici faraona Snofrua, osnivača 4. dinastije, iznad ulaznog koridora, nalazi se prostor koji vodi u dve skrivene hale (pogledajte grafiku). Ovaj nalaz koji je prikazan na kongresu egiptologa u Grenoblu, izazvao je komešanje i pojavu vidljivih znakova groznice za skrivenim dragocenostima. U knjizi koja je za sada izdata samo na francuskom, istraživač i pronalazač tajnih hodnika i prostorija, Dormion, izneo je teoriju koja govori da je Keops sahranjen u dosad nepoznatoj “četvrtoj sobi” svoje piramide u kojoj još uvek leži. (Gilles Dormion: “La Chambre de Cheops” ( Fadždžard, Paris; str. 312) Njegova hipoteza glasi: u najvećoj grobnici za koju čovečanstvo zna, primenjen je jedan trik – mehanizam u kome se koriste obrtne statue, lažna vrata i blokirajuće granitne kocke koje vise na sajlama, a služe za zatvaranje prolaza (pogledajte grafiku na strani 88). Drugi istraživači očekuju manje i ne veruju u priču o još jednom perfektno očuvanom faraonu, koji prekriven desetinama kilograma zlata čami u nekom skrovištu. Još je arapski kalif Mamun u 9. veku smatrao da su piramide trezori ispunjeni dragocenostima – kao u nekoj bajci. Brutalnom silom pravio je tunele u tim “gigantskim kristalima” ( Hegel) ne bi li nešto pronašao. U 18. veku došli su Evropljani. “Vojnici, odozgo vas gleda četiri hiljade godina,” dovikivao im je Napoleon, pokazujući rukom na monument. Kad se uzverao na Keopsovu piramidu nije našao ništa. U pomoć su došli i inženjerci sa eksplozivom, ali ono što su našli razočaralo je sve. Bile su to prazne prostorije, nikakvih mumija nije bilo, kao ni traga od zlata. Gde su ti faraoni? Njihove grobnice su izgledale tako hladno i neutešno da su mnogi ostajali zaprepašćeni. Da li su te kamene prizme i čudesna dela arhitektonske preciznosti, u stvari, lažne grobnice i da li su služile kao rezervoari za vodu, za skretanje pravca vetrova ili su, što su mislili najšašaviji, služile kao orijentiri pilotima NLO-a prilikom sletanja. Možda je prilikom pionirskih iskopavanja nešto previđeno. Koliko li su trikova primenjivali egipatski kraljevi, da bi osigurali svoje počivalište od provalnika, odlučujuće je pitanje. Koliko li su pravili lažnih stepenica za spuštanje naniže i prolaženje kroz piramidu. Mesta za tajne puteve bilo je mnogo među naslaganim monstruozno masivnim kamenim blokovima. Mnogi unutrašnji arhitektonski detalji tih velikih grobnica 4. dinastije, potpuno su nejasni. Postoje koridori za koje se ne zna gde se završavaju; tu su neki koji se iznenada prekidaju, ima velikih niša, dvostrukih grobnih komora i izbočenja čiji smisao niko ne može da razume. “Pre svega, naslućuje se da u piramidi faraona Kefrena ima skrivenih komora”, objašnjava bečki arheolog Janoši. Piramida je visoka 134 metra. a unutrašnjost izgleda kao podzemni prolaz u železničkoj stanici. Izgleda da njen sopstveni i pravi sistem hodnika i prolaza još uvek nije otkriven”, misli ovaj istraživač. Direktni uvid u unutrašnjost masivnog monumenta nije dozvoljen. Osim toga, oko ispitivanja arhitekture ove večne kuće, zaposleno je jedva 50 eksperata, verovatno zbog toga što unutra nema dovoljno kiseonika. Uneta sveća, tu gori malim plamenom. Međutim, danas su se pojavili novi vetrovi. “Haj-teh”-detektori omogućavaju potpuno novi način pronalaženja mumija. Georobot je u stanju da premeri debljinu kamenog zida, a mala robotizovana vozila mogu ispitati udaljena mesta do kojih se, inače, ne može doći. Već prvi prodori Francuza Dormiona pokazuju kakva sve iznenađenja mogu prirediti elektronski špijuni. Endoskop koji jedva ima obim kažiprsta, po ubacivanju kroz mali otvor u piramidi u Medunu, prikazao je jedan pravilno oblikovan hodnik, visine oko 1,4 metra, koji je vodio ka dve skrivene prostorije sa zasvođenom tavanicom. Tu u Medunu, na rubu oaze Fajdži, verovatno u svom grobu leži tvorac prve piramide, faraon Snofru, za koga šef egipatskog arheološkog tima za iskopavanje, Havas, tvrdi da je najveći od svih faraona i da je uspeo da prikrije i sačuva grobnicu od svih pljačkaša. Snofru je bio Keopsov otac, koji je podigao prve prave geometrijske piramide. U piramide je po naredbi vladara naslagano ravno 10 miliona tona kamena, što Snofru daje zvanje najvećeg graditelja svih vremena. “Pojavom Snofrua, nastala je još uvek teško shvatljiva erupcija u graditeljstvu”, kaže berlinski profesor Rolf Kraus. Slava čoveka koji je sebe nazivao “gospodarem svetskog poretka” skoro da je u potpunosti raspršena. Njegovi tragovi su gotovo nestali. Kralj je i danas u senci sina Keopsa i njegovih naslednika Kefrena i Mikerinosa. Keops i sinovi podigli su u Gizi piramide koje vrhovima dodiruju nebo. One su u pustinjskom pesku na rubu Kaira i svake godine posećuju ih milioni turista. Snofruove piramide, samo 30 kilometara južnije, u Daršuru, potpuno su nepoznate. Moćna “crvena piramida” visoka je 109 metara, dok se druga, “zalomljena piramida”, upadljiva zbog zalomljenih ivica, uzdiže do visine od 105 metara. Čak je i izgled Snofrua, velikog skupljača kamena, istraživačima ostao potpuno nepoznat. Tek 1994. godine, nestor nemačke arheologije, Ralner Štadelman, 72, slučajno je u nekom magacinu za starine video skoro raspadnutu kamenu statuu koju je identifikovao kao Snofruovu i jedinu koja uopšte i postoji. Statua je prikazivala čoveka sa velikim ušima i debelim usnama. Prava senzacija dogodila se kad su 1925. godine, američki istraživači sa Harvarda slučajno naleteli na grob Snofruove supruge Heteferese, koji se nalazio u šahtu dubokom 27 metara. Unutra je nađen baldahin, zajedno sa kovčegom u kome su bile zavese, zatim krevet, grivne i jedna nosiljka – sve presvučeno zlatom. Kad je sa groba podignut poklopac od alabastera, viđeno je da u grobnici nema kraljice. Očigledno, mumija kraljice i glavni deo bogatstva uz nju, ostavljeni su na nekom skrivenom mestu koje pljačkaši ne mogu pronaći. Umesto njene mumije, nađene su samo glinene posude (kanope) i u njima kraljičini unutrašnji organi. Otkad su Egipćani počeli s praksom mumifikacije umrlih, unutrašnji organi su vađeni iz tela, stavljani u glinene vaze, i posebno sahranjivani. Najstariji podatak o tome potiče iz vremena 3. dinastije i kralja Meresanka. Od 5. dinastije pa nadalje, glinene posude imale su izgled vaze i bilo ih je po nekoliko za jednu umrlu osobu. Čuveni balzamer Impu-hotep, koristio je uvek dve vaze. Od vremena srednjeg kraljevstva, vaze su imale poklopce u obliku glave i bile su pod zaštitom četiri Horusova sina. Neko vreme, trbušni organi nisu stavljani u vaze da bi bili sahranjivani odvojeno, ali od početka 25. dinastije pa sve do Ptolomeja, Egipćani se vraćaju staroj praksi i utrobu pokojnika drže u vazama čiji su poklopci u obliku ljudske glave ili glava četiri Horusova sina. Svaki od sinova bio je zadužen za brigu o jednom organu iz utrobe (Horus sin Ozirisa, boga sunca, rođen je posle bezgrešnog začeća svoje majke Izis. Kad je ljubomorni Set ubio brata Ozirisa, telo je raskomadao na 14 delova i razbacao po celom Egiptu. Ozirisova žena kreće u potragu za delovima tela muža i pronalazi sve osim penisa. Odlučuje da sahrani Ozirisa i tom prilikom biva bezgrešno “impregnirana” sinom Horusom. U pitanju je primer bezgrešnog začeća koji istorijski prethodi i podseća na začeće Hrista. Prim. prev). Princ Snofru stao je na pozornicu svetske istorije početkom 4. dinastije. Njegova kolevka je, verovatno, Memfis u kome se nalazila centralna palata faraona. Cela bliža rodbina živela je u palati. O njima su brinuli frizeri, pedikiri i maseri, a kuvari su okretali prasad na ražnju ili su posluživali tovljene antilope u smokvinom sirupu. Rasplakane bebe smirivane su tinkturom opijuma. Još od početka 4. dinastije, kamenoresci su znali kako se glačaju najtvrđi blokovi granita, a da danas, još uvek, to nikome nije poznato. U doba Snofruove vladavine livene su bakarne statue, pronađena je harfa i uveden je kalendar sa 365 dana. Narod je živeo sa magijama i razmišljao je na magičan način, jer su svuda okolo bili sveštenici magije i čitači sudbina. Kad bi neko povredio i razbio glavu, lekari bi mu na mesto slomljene kosti stavljali ljusku od labudovih jaja, a seljaci su sahranjivani zajedno s motikom jer su verovali da će i na drugom svetu morati da obrađuju zemlju. Između 16. i 18. godine krunski princ Snofru se venčao. Sa današnjeg stanovišta, on bi bio počinio rodoskrnavljenje, jer se oženio sestrom ili polusestrom, zbog toga što kraljevska loza nije želela mešanje s tuđom krvlju. Njegova prva žena nije poznata imenom, ali se zna da mu je poklonila pet sinova i dve kćeri. Mladi bračni par nije radio, osim što je čekao na presto. Naslednici u starom Egiptu nisu imali nikakve javne funkcije i živeli su u sopstvenom dvorcu, kao što žive pčelinji trutovi. Otprilike, oko svoje 30. godine, Sonfru je najzad došao na vlast. Na ceremoniji stavljena mu je na glavu kuglasta kruna Severnog Egipta zajedno sa crvenom kapom Donjeg Egipta. Nosio je kratak ogrtač na kome je visio lavlji rep. Na vrh donje vilice bila mu je zalepljena dugačka konusna brada, a u rukama je držao bič i zakrivljeni štap. Ti simboli su govorili da je faraon jak kao zver. On je vrhovni sveštenik magije u zemlji i upravlja Nilom, pošto se zna da ima najbolje kontakte s nebom. Kao neko dugačko crevo Egipat je pratio 1.000 kilometara Nila. Svake godine, reka se izlivala i na obale izbacivala plodonosni nanos. Ova oaza duž reke davala je viškove hrane što je omogućavalo odvođenje seljaka sa svojih njiva na gradilišta monumentalnih objekata. Ipak, velikoj i izduženoj zemlja pretila je stalna opasnost od raspada. Tek 3.000 godina pre Hrista, krvlju i mačem ujedinjeni su neprijateljski Gornji i Donji Egipat. U 3. dinastiji neprijateljstva su plamtela i dalje, ali su faraoni najzad uspeli da smire obe strane. Nadalje, održavanje centralizovane države, bio je glavni životni zadatak svih faraona. Sonfru se oslanjao na čitavu armiju pisara i činovnika, a državu je podelio na 38 oblasti. Upravljanje privredom bilo je centralizovano kao u bivšem Sovjetskom Savezu. Ono što je održavalo tu prastaru državu bile su krvne veze kraljevske porodice. Incestuoznim vezama nije gubljeno krvno srodstvo, tako da su svi važni položaji u celom Egiptu pripadali kraljevskoj porodici. Najvažnije poslove vodili su stričevi, ujaci, braća, polubraća i deca faraona. Svome sinu Rahotepu, Snofru je poverio mnoge važne poslove: junior je postao general i vrhovni sveštenik u Heliopolisu. Kao starešina magacina rukovodio je rezervama hrane. Na kamenoj statui prikazan je kao čovek sa brkovima i očima od belog kvarca i planinskog kristala. Običan svet jedva da je nekad i video članove plemenite loze, koji su živeli sklonjeni u Memfisu, u zlatu i među mirisnim lampama. Mnogi prinčevi imali su zvanje “čuvara tajne”. Sam faraon, najsvetlija je tačka u sistemu, a već njegove titule deluju zastrašujuće. One se sastoje iz pet naziva koji su uklesani na izvajanoj i gigantskoj ploči. Nije nikakav veliki zahtev kad Snofru za sebe predviđa monumentalnu grobnicu i kad odmah po preuzimanju vlasti počinje sa izgradnjom mauzoleja. Odabrao je mesto na istočnom rubu oaze Faidži, 50 kilometara od Memfisa. Sa Snofruom je započeo gigantizam u arhitekturi. On je razmišljao u novim dimenzijama, a kraljevstvo je posedovalo produktivnost koja je mogla da prati njegove ideje. Započeti su juriši na kamenolome i manično nagomilavanje materijala. Oni koji su došli posle Snofrua, kao Keops i Kefren, još više su pojačali postojeći tempo. Izgradnja piramida obeležila je i odlučno oslobađanje duha. Prvi faraoni sahranjivani su duboko pod zemljom, a podzemni magacini bili su puni hrane namenjene zagrobnom životu. Faraoni su želeli život u društvu sa Sokarom, duboko pod zemljom, u carstvu senki. (Sokar ili Soharis na grčkom, predstavljao je čin razdvajanja Ba od Ka, odnosno, razdvajanja duše od tela posle smrti. Ba je ekvivalent duši koja lebdi iznad Ka, tj. ekvivalentu mumificiranom telu. U Memfisu, Sokar je bio obožavan kao patron nekropola na pesku, a nekropola je kasnije po imenu božanstva nazvana Saharom. Prim. prev.) Snofru nije želeo Sokara već je težio svetlosti. Piramide su za njega bile lansirne rampe za vertikalno uznošenje umrlog vladara u nebo. Sveštenici i astronomi imali su samo jedan cilj: tražili su zvezde koje govore o vladarevoj večnosti. Za njih su polarne zvezde na severnom nebu koje nikad ne zalaze, pojam večnog trajanja. Ali upadljiva, fiksirana zvezda, narandžaste svetlosti, Abdelbaran, javlja se u prvim astronomskim knjigama kao simbol nestajanja, ali i podmlađivanja. (Abdelbaran je zvezda koja se najlakše pronalazi na nebu, delom zbog jake svetlosti, a delom zbog prostornih odnosa: ukoliko neko prati tri zvezde Orionovog pojasa, sleva nadesno – na severnoj hemisferi – i obrnuto na suprotnoj hemisferi, prva svetla zvezda je Abdelbaran. Naziv zvezde potiče iz arapskog i znači “pratilac”. Najsvetlija je zvezda u sazvežđu Bika i nalazi se tačno na Bikovoj glavi. Abdelbaran je tzv. zvezda K-5, što znači da je organska. Prim prev. Izvor: Njikipedia, the free encdžclopedia.) U svetlu vladajuće astro-ideologije, namenjene, pre svega, kralju zapanjujuća je bezobzirnost kojom su neki podanici zanemarivali čast i dostojanstvo šefa države i potpuno neimpresionirani pompeznim popovskim scenarijima prilikom odlazaka faraona sa ovoga sveta provaljivali u kraljevske nekropole. Berlinski egiptolog, Štefan Sajdlmajer, priča da je nakit nestajao i tokom sahrane, a danas se zna da su za vreme 2. dinastije, pokradeni grobovi kraljeva 1. dinastije. Protokoli o uhvaćenim i saslušavanim lopovima postoje tek od novog kraljevstva. U policijskom izveštaju iz vremena Ramzesa IX (oko 1127 – 1108 pr. Hr.) jedan od pljačkaša objašnjava kako su on i družina, otvorili grobnicu uz pomoć bakarnog alata. “Sišli smo dole uz pomoć zapaljenih baklji”, piše u izveštaju. Tad su odvili “časnu” mumiju kralja. “Otrgli smo mu ogrlice i amajliju s vrata i skinuli mu tešku posmrtnu masku od zlata”. Kakav greh! Koliko je samo bilo energije i duhovne pokvarenosti, ali i hrabrosti i pohlepe, da se izvede pljačka u grobnici, magičnom oličenju države, u kojoj se opasni duhovi svete za sve grešne radnje. Ali, današnja istraživanja su pokazala da je krađa bilo i u starom kraljevstvu. Zbog toga su zidari smišljali sve rafiniranije sisteme zaštite. Pravili su otvore i prolaze koji nisu vodili nigde. Da bi se sprečilo razbijanje kamenih blokova, koji su služili kao prepreka, ovi su pravljeni od najtvrđeg granita. U okolini nekropola patrolirala je policija. Na zidovima grobnih komora bile su ispisane mistične poruke zabrane i prokletstva. Kraljevi sa Nila primenjivali su, što su češće mogli, razne vrste trikova samo da bi zavarali lopove. Početkom pedesetih godina, egipatski arheolozi su nabasali na nedovršenu stepenastu piramidu. Ulaz je bio od početka zazidan. Radnici su ga otvorili i spustili se hodnikom dugačkim 30 metara. Na podu su našli 21 grivnu, 388 zlatnih perli, 420 fajansnih kugli i deo pozlaćenog “čarobnog štapa”. Dobro zamaskirana prostorija za sarkofag bila je iza, netaknuta i zatvorena, ali prazna. Američki istraživač Robert Brajr, za ovako čudnu situaciju ima objašnjenje: “Možda je sve ovo tako namešteno da bi lopovi odustali od potrage za pravom grobnicom.” Ispostavilo se da su i Snofruovi inženjeri videli opasnost od pljačke. Za piramidu iz Meduma smislili su pravi oklop. Silazni koridor su želeli da ispune granitnim blokovima, onako kako se kanal prema bubnju u lotou zatvara kuglicama. Interesantno je da ni u jednoj prostoriji za sarkofage nije bilo ni mumija ni sarkofaga, jer tu nikada nisu bili ni ostavljeni. Istraživanja Francuza Dormiona potvrdila su ove spekulacije. Kad je iznad ulaznog koridora bušilicom napravio rupu i kroz nju ubacio endoskop, video je skriveni kanal koji je vodio u dve komore za sarkofage. Onoliko koliko je majušna kamera endoskopa mogla da prikaže, izgledalo je da su obe komore prazne. Gospodin Havas, egipatski rukovodilac iskopavanja i čovek koji izdaje dozvole, usprotivio se daljim poslovima oko bušenja rupa da bi se tražili skriveni hodnici. Nije dozvolio francuskim arheolozima da u Keopsovoj piramidi izbuše otvor širine 15 mm. Do sada su tajne prostorije pronalažene samo elektromagnetskim testovima, a odskora se upotrebljavaju endoskopi, ubačeni kroz majušne otvore na zidovima različitih hodnika u piramidi. Havas zasniva zabranu na nacionalnoj retorici. “Šta biste vi rekli kad bih ja došao tamo kod vas i kad bih hteo da bušim pod u crkvi Notrdam, “grmeo je na 9. internacionalnom kongresu egiptologa. “Mi Egipćani moramo zadržati naše dostojanstvo. Ja sam njegov čuvar. Egipćani su za zidanje piramida prolili krv. Ne mogu dozvoliti da se amateri igraju egipatskom krvlju.” Francuzi tvrde da se iza Havasove tirade kriju drugi motivi. Njegov “Supreme Cuncil of Antiljuities” u tesnoj je vezi sa Nacionalnom geografijom, kažu znalci. Ova zadužbina poklonila je egipatskoj službi za starine više novih kompjutera i drugu tehničku opremu, a čak finansira i egipatska iskopavanja. Ova organizacija zbog toga i stavlja nogu u vrata pre ostalih. Mnogi egiptolozi koji rade kako im je dozvoljeno, misle da su ideje o skrivenim kanalima nerealne i da prolazi koje je Francuz Dormion otkrio endoskopima, imaju statički značaj, jer rasterećuju enormni pritisak kamenih blokova. Pretpostavaka da će se u piramidama još uvek naći neki faraon, posle 4.000 godina tajnih i javnih istraživanja, koja su sprovodili, pre svega, sami Egipćani, a potom Grci, Arapi i Evropljani, deluje neverovatno. U svakom slučaju, arhitektura ogromnih piramida, naročito iz vremena 4. dinastije, deluje zbunjujuće i ostavlja mnogo nerešenih pitanja. Mnogo zagonetnih arhitektonskih rešenja pripisuje se supermenu Snofruu, koji je učinio neverovatne stvari da bi sebi obezbedio pravi pogreb i sigurnu kuću iz koje se odlazi na nebo. Stepenasta piramida u Medunu u koju je ugrađeno 400.000 kubnih metara kamena bila je samo uvod. Kad je zidanje tog kolosa bilo završeno, božji sin Snofru odmah je napravio daleko ambicioznije planove. Za 12 godina njegova vladanja, bar kako kažu nova saznanja, dogodila se teško razumljiva faraonova odluka. Sasvim iznenada odustao je od prve grobnice i usmerio se na novi poduhvat. Prvo je poslao svoje geologe i mernike sa konopcima i “vaser vagama”. Oni su morali da pronađu prikladno mesto za novu piramidu. Našli su ga u Daršuru na pustinjskom platou, visoko iznad Nila. Faraon je taj teren odmah proglasio “zabranjenom zemljom”. Niko osim odabranih, nije mogao pristupiti. U toj velikoj luci živeli su astronomi, zidari, skulptori i mnogo običnih momaka, koji su žurno išli s jednog na drugi kraj i oštrili bakarne alatke. Grad u Daršuru otkrio je nemački istraživač Sajdlmajer na dubini od šest metara. Grad je i danas prekriven muljem Nila. Iz rezidencije u gradu, faraon je mogao upravljati radovima. Na kamenoj ploči nađen je tekst u kome se govori da je Snofru u 12. godini vladavine uspeo da završi kraljevski grad sa kapijama od kedrovog drveta, pri čemu se verovatno radi o kraljevskoj palati u Daršuru. Pred očima faraona, na Zapadu je raslo čudesno delo geometrije. Njegovi arhitekti oblikovali su potpuno novu večnu kuću sa glatkim zidovima i oštrim ivicama – kao figuru uz matematičkih knjiga. Stepenastih piramida bilo je svuda: Tikai, Čičen Iza i Vavilon. Ali, ni Maje ni Kinezi ni Sumeri nisu nikad došli na ideju posmrtnog hrama u obliku prizme. Pod Snofruom je došlo i do revolucije u duhovnoj sferi. Nova religija je zasnovana na trijumfu sina Sunca. Sveštenici u ogromnom i moćnom hramu u Heliopolisu dali su večnosti novo značenje: predstavili su je kao ciklične odlaske i povratke centralne zvezde – Sunca, koje se rađa na Istoku, a nestaje u crvenilu na Zapadu, u pustinjskom pesku. Faraon će, takođe, postati večno svetlucava zvezda na nebu. Nekropole iz ranog doba Egipta bile su orijentisane u pravcu Istok – Zapad, tj. prema izlasku i zalasku Sunca. Faraon je postao sin boga Ra, koga na horizontu prati tokom njegovih svakodnevnih putovanja. Nova teologija svetlosti tražila je od celog kraljevstva nove žrtve tako da su svi podanici, stopljeni u celinu, sa lica zemlje uklanjali čitava brda i pretvarali ih u kamen koji je prenošen i slagan na drugom mestu. Piramide su se, po rečima Štadelmana, nemačkog arheologa, “graničile sa hibrisom”. Snofru je na papirusu imao iscrtan plan po kome bi njegov grob bio građevina sa bočnim ivicama od po 300 ela, tj. 156,90 metara. O visini monumenta postoje nesuglasice. Egipćani su, misli Štadelman, u početku nameravali da grade strane piramide pod uglom od 60 stepeni što bi dalo visinu od 300 ela. Procenjuje se da je tokom izgradnje bilo zaposleno 10.000 šlepera za kamene blokove i 5.000 profesionalnih zidara, kamenorezaca, matematičara i umetničkih zanatlija. Prvo je u pustinjskom tlu iskopana ogromna jama duboka 23 metra, a potom su načinjeni prilazi. U jami su pravljene komore za sarkofage i prilazni koridori. Na taj način su izbegnuti kasniji podzemni radovi. Kamenje je slagano pomoću mini-rampi preko kojih su ljudi vukli i dizali kamene blokove od po dve tone. Kamenje je stavljano na klizajuće nosače koji su vučeni po vlažnoj podlozi. Kamene obloge svetlije boje, pristizale su nizvodno, Nilom, u teretnim čamcima. Zidanje je išlo glatko. Grobni koridor u piramidi odstupao je samo jedan ugaoni minut od severnog pravca, što se danas ni modernim sredstvima ne bi moglo izračunati tačnije. Ulaz u piramidu, na ovaj način se tačno poklapao sa večnim cirkumpolarnim zvezdama, koje su vidljive na svakoj geografskoj širini, preko cele godine, tokom svake noći i izgleda da se kreću oko nebeskog pola. Ulazni otvor piramide nastavljao se kosim i 78 metara dugačkim koridorom u dubinu. Dole su se nalazile prostorije za kovčeg u kome se vidi 15 metara visoki kamin, koji vodi, verovatno, u tajni sistem tunela prema centru piramide. Ipak, plan se nije dao ispuniti. Građevinari su bili u šoku kad je piramida posle svega nekoliko metara odlaska u visinu, počela da popušta i da joj se pojavljuju pukotine u zidovima. Podloga koja se sastojala iz starih morskih naslaga karbonatnih nanosa, nije mogla da podnese težinu. Pre svega je popustio centar građevine u kome je bilo mnogo šupljina namenjenih raznim prostorijama. Nastale deformacije bile su posledica enormnog pritiska naslaganih kamenih blokova. Posle savetovanja doneta je bolna odluka. Rukovodilac gradilišta Snofruov sin Nefermaat, odlučio je da napusti izgradnju sistema za prolaz do komore za sarkofag, jer je svuda okolo bilo pukotina. Tako nešto nije bilo dostojno jednog faraona. Dat je plan za novu prostoriju u kojoj će se smestiti sarkofag, a prilazni koridor se ovog puta kretao sa zapada. Ali, nove pukotine su se javljale i dalje, tako da je postojala opasnost da se sruši i osnova piramide. U rešavanju problema izgubljene su dve godine. Najzad su inženjeri došli na genijalno rešenje. Cela građevina stavljena je u zaštitni korzet od kamena. Piramida je obzidana i stavljena je kameni omotač, debljine 15,7 metara. Snofru (“onaj ko stvara savršenstvo”) pripremao se za put na onu stranu. Na delti Nila napravio je 122 pašnjaka sa kojih je trebalo da stignu debele krave i guske koje će mu služiti kao hrana dok se bude vozio i kolima boga Ra. Ali, nije se predavao crnim mislima o smrti, jer politika zove. U njegovim osvajačkim pohodima na Sinaj otkrio je i eksploatisao rudnike malahita, tirkiza i bakra. Na zapadu pustinje, njegove trupe su prodirale u Libiju. Tamo su zarobile 1.100 Libijaca, zajedno sa 13.000 goveda. U dokolici, faraon se opuštao na jezeru Dašur vozeći se čamcem sa devojkama obučenim samo u perle. Katkad bi lovio lavove u pustinji, što je bila samo faraonska privilegija. Već 50-godišnjem regentu desio se srećan događaj: rodio se mali Keops. Njegova nova supruga Heteferes, koja je po nekim teorijama bila haremska dama, očarala je već ostarelog kralja i kasnije pored svih njegovih starijih sinova, na tron je dovela zajedničkog sinčića Keopsa. Piramida koju je za sebe sagradio Snofru iznenada je ponovo počela da popušta i puca. U gornjem delu, na visini od 47 metara građevinari su zalomili nagib na 43 stepena. Na taj način, smanjena je i težina koja potiskuje naniže i bočno. Ipak, posle 15 godina slaganja kamena, od groba za božanstvo, ispala je ruina. U nju je ugrađeno 3,6 miliona kubnih metara kamena. Piramida je postala “primer propasti superlativa”. Nju danas nazivaju pokleklom ili zalomljenom piramidom. Šta učiniti? Ostareli faraon koji je 30 godina proveo u zidanju svoje buduće grobnice, još nije dobio funkcionalnu rampu sa koje bi otišao u nebo. Snofru koji je već izgradio dve neupotrebljive piramide odlučio je da se mora napraviti i treća. To je crvena piramida. U vreme kad su radnici završavali crvenu piramidu i glačali njene spoljašnje kamene blokove, Snofru je već bio starac od 75 godina. Umro je na vreme. Piramida je bila završena. Sveštenici su telo umrlog faraona oslobodili svih mekih tkiva, a njegove kosti umotali u lanene marame. U vreme starog kraljevstva, veština mumificiranja nije bila poznata. Kad je sve to završeno, posmrtni ostaci su ukrašeni cvećem, a povorka je kovčeg dopratila do piramide u koju je faraon smešten. Svi prilazi komori za sarkofag zatvoreni su i zaštićeni. Danas niko ne zna u kojoj od tri piramide leže ostaci Snofrua, titana građevinarstva. Neki egiptolozi smatraju da je sahranjen u prvoj piramidi u Medumu, dok drugu misle da je sarkofag u poslednjoj, crvenoj piramidi, u koju je ugrađeno četiri miliona tona kamena. Komora za sarkofag ove piramide lučna je i visoka 14,70 metara i deluje kao neka gotska katedrala. Da li je tu ležao Snofru ili još uvek leži, tu negde, u nekom tajnom skrovištu? Početkom pedesetih godina prošlog veka, jedan egipatski tim pronašao je u crvenoj piramidi ostatke mumije, koji se danas nalaze u Institutu za istoriju medicine u Gizi. Da li su to ostaci Snofruove mumije? To niko ne zna. Da bi se rešila zagonetka, direktor Britanskog muzeja u Londonu u kome se nalazi mumija Snofruovog sina, predložio je analizu na DNK i proveru da li se dve mumije mogu smatrati ostacima sina i oca. U međuvremenu je utvrđeno da se mumija iz Londona negde zagubila. Takav je život. Ne može se reći da samo milenijumi zatiru dokaze o prošlosti. Arheolozi to rade brže. Tako su, u 19. veku, izgubili neprocenjivo vredan sarkofag kralja Mikerinosa. Zajedno s brodom potonuo je i sarkofag prilikom neke oluje na Atlantiku. Zašto se pronalaze komore bez sarkofaga? Da li su oni ukradeni ili ih nikad tu nije ni bilo? Mnoga pitanja ostaju bez odgovora. Znamo da su piramide bile tajna mesta preobražaja kraljeva u besmrtna božanstva. ali faraone ni do danas nismo uspeli da razumemo.