510 masovnih grobnica u Sloveniji

Kada sam u maju 1995. godine bio u Sloveniji prilikom otkrivanja prve masovne grobnice na Kočevskom rogu gde je održan prvi parastos nakon 50 godina masovno pobijenim Slovencima, Srbima i hrvatskim domobranima (ne ustašama), Slovenac Perme Tomc, predsednik „Društva za ureditev zamolčanih grobov ob Qubljanici” rekao mi je: „Gospon Karapandžić, vi ste pisal da je tudi umoreno trideset tisuća naroda, ali je mnogo više, preko sto tisuća i Slovenija je jedno veliko grobišče!” Tomc je i te kako bio u pravu. Do danas je širom Slovenije otkriveno 510 masovnih grobnica! U Sloveniji je posle našeg hodočašća 1995. obrazovana Državna komisija za rešavanje pitanja prikrivenih grobnica koja je imala zadatak da istraži sve lokacije skrivenih grobnica žrtava posleratnih masovnih ubistava, koje su počinili Brozovi komunisti. Predsednik Komisije Jože Dežman dao je početkom juna 2007. godine izveštaj šta je Komisija uradila do sada: tokom prošle godine otkriveno je sto novih masovnih grobnica, pa je tako „broj topografski istraženih grobnica u Sloveniji veći od 510. Dalje kaže: „Ako se u obzir uzmu manje i individualne grobnice, može se očekivati da će ih biti i više od hiljadu. Tu je i 85 grobnica s posmrtnim ostacima Hrvata, a u još 16 grobnica nalaze se posmrtni ostaci Slovenaca, Nemaca, Italijana, Srba i pripadnika drugih naroda.” Prema ovogodišnjem programu radova (za 2007. g.), istraživaće se više desetina lokacija na području cele Slovenije, među kojima na prvom mestu sondiranje protivtenkovskog kanala Tezno na području Maribora gde se, kako se pretpostavlja, nalazi najveće stratište u Evropi posle Drugog svetskog rata. O lokaciji masovne grobnice Tezno navodi se: „Tezno je na području Maribora. Ono je dokaz, verovatno, najvećeg masakra u Evropi na jednom mestu nakon Drugog svetskog rata”. Dežman naglašava: „Poredeći to sa Srebrenicom, mogu reći da Slovenija na svom zemljištu ima tri-četiri Srebrenice. Od Srebrenice su veće grobnice Kočevski rog, Hrastnik, Tezno, Celje i, najverovatnije, granično područje prema Hrvatskoj na liniji Gorjanci, Mecelj, Krakovska šuma, kao i cela granica prema Hrvatskoj.” Bora M. Karapandžić, Klivlend, Ohajo, SAD