Raskol

Početak i kraj teksta novinarke NIN-a Zore Latinović gotovo da su konačna dijagnoza: nema ljudi! Lipsandrija. San do političke elite (ako to postoji) nigde nije kraći nego u ovoj zemlji. Leposava se probudi i postaje ministarka i uleće u političku elitu. Akademici je slušaju. Ne biva. Ali ostavi malo pustoši. Ili, šta bi moglo biti politički elitno kod Bakija, koga je neuspešno progonio akuzativ, glede pismenosti. Zalud. Budimo ljudi. Zar ovde stanje duha, svesti i morala nije poražavajuće? Poluintelektualci, zla kob, onako kako ih je naslikao Slobodan Jovanović početkom dvadesetog veka, isti su i vek kasnije. Otkuda ovoliko bežanje od istine, otkuda ovoliko nasilje svakojake vrste? Čemu laž i neprestana borba za dominaciju i vlast. Lokalni univerziteti po srpskim selima i varošicama hteli bi da budu nova Padova ili Beograd u zlatno doba. Ne može. Gomila profesora u arestu zbog kriminala najgore vrste, a profesor i ministar prosvete u eliti? Sve ovo normalnim ljudima liči na magije, oni lutaju od aporije do epifanije. Ovde je uvek bilo velikih ljudi i njihovih dela, najčešće naknadno priznatih. Ali, nedovoljan broj njih. A čarobnosti, zamamnosti i istinske elite ovde nije bilo. Prava reč je raskol. Dr Milorad Nenezić, pneumoftiziolog, Ćuprija