Do viđenja i dobar dan

Ostavka Đorđa Milićevića na mesto direktora Filmskog centra Srbije kao da je svima dobrodošla – i onima koji su ga pre gotovo četiri godine tu doveli a odmah se pokajali, i ministru kulture Srbije koji nije morao da ga smenjuje. Posebno su se razigrali oni koji imaju razne ambicije sa ovom kućom. A ima ih. Istine radi, treba podsetiti da je autoru ovog teksta, u prvim danima svog direktorovanja, Đorđe Milićević govorio za NIN o ambicioznim planovima, obećavajući da će da pomogne pre svega mladim filmskim stvaraocima u Srbiji. Danas nam neki od sagovornika, samo puke ilustracije radi, kažu da je honorarno zaposlio desetak mladih ljudi u Filmskom centru Srbije, od kojih, recimo, nijedan nije ni sa jedne od pripadajućih beogradskih akademija. S druge strane, Milićević je na mesto svog pomoćnika imenovao izvesnog Svebora Midžića, koji je u honorarnom odnosu, ali ima ovlašćenje direktora da može da potpisuje dokumente u ime Centra. Nadležni u Ministarstvu kulture Srbije su skretali pažnju da ugovori koje je Midžić potpisivao nisu validni jer on nije zaposlen u FCS-u, ali direktor se o to jednostavno oglušio. Podsetimo čitaoce da je na kvalitete Đorđa Milićevića prvi ukazao reditelj Srđan Dragojević. Naime, on ga je predložio Aleksandri Jovićević, tadašnjoj pomoćnici ministra kulture Srbije Branislava Lečića, najpre za člana komisije Ministarstva kulture koja dodeljuje novac za filmove, a potom i za direktora Filmskog centra Srbije. Treba li reći da je Srđan Dragojević potom bio među prvima koji su mu okrenuli leđa. Tačnije, prvi Upravni odbor koji je Milićević napravio, vrlo brzo je neslavno završio. Nezadovoljni Milićevićevim ponašanjem, najpre iz njega izlaze Maksa Ćatović, producent, pomenuti Dragojević i reditelj Darko Bajić, zatim direktorka Beograd filma Zorica Tomić, scenarista Gordan Mihić, a na kraju i predsednica UO Milica Janković-Kuzmanović, inače načelnik u Ministarstvu kulture. Đorđe Milićević potom postavlja novi upravni odbor, što je očigledno bilo protivzakonito, jer nam danas Ivana Dimić, pomoćnik ministra za kulturu, kaže da Ministarstvo predlaže članove UO, a ne direktori. Marina Đurašković iz Radio Beograda, u veoma opsežnom tekstu u Filmografu, aprila ove godine, navodi primere “autokratskog ponašanja” direktora Milićevića: “Ne poštuje važeće zakonske regulative u organizaciji rada Filmskog centra, samovoljan je u upravljanju ustanovom i prilikom donošenja finansijskog plana i plana rada za tekuću i narednu godinu, ne podnosi izveštaje o radu.” Autor ovog teksta je ovih dana bio u prilici da vidi dopis direktora Đorđa Milićevića kojim od Ministarstva za kulturu 2005. godine traži 10 miliona dinara za renoviranje i opremu FCS-a (reč je tri objekta), ali osim zahteva i navođenja lokacije objekata, ne postoji ni jedna jedina stavka u kojoj se može videti zašto baš deset miliona, i kojom se računskom radnjom došlo do njih. Dakle, ne zna se koji radovi treba da se obave, koji nameštaj treba da se kupi, ni koja oprema. I pored upozorenja nadležnog u Ministarstvu, ministar Dragan Kojadinović je tako, na neviđeno, dao pomenuti novac. Jedan od članova UO, filmski reditelj Dinko Tucaković (ovo mu je drugi mandat) realno je mogao imati samo štete od svog (neplaćenog) sedenja u Odboru, jer za to vreme, recimo, nije imao pravo da konkuriše sa svojim projektima na konkursima FCS-a. Ipak, on smatra da je FCS neophodna institucija za srpski film, odnosno srpsku kulturu uopšte: “FCS je od početka funkcionisao uz određenu vrstu opstrukcije jer je postojala jedna, ili više grupacija u javnosti koje nisu bile blagonaklone prema transformaciji Instituta za film u jednu jedinicu Centra. Varničenje se dogodilo kod prvog konkursa i prve dodele sredstava za snimanje filmova. Neko je loše shvatio čitavu ideju. Nije FCS tu da bi se snimilo pet ili šest novih filmova godišnje, već da uspostavi odnose u kinematografiji. Pre svega, mislim na Zakon o kinematografiji koji čeka na donošenje sa još gomilom drugih zakona u Skupštini Srbije, na promociju srpskog filma u svetu, na ustanovljavanje prvog nacionalnog filmskog festivala i na druge važne projekte. U tom smislu u FCS-u bilo je više ili manje uspešnih akcija; kad je reč o Upravnom odboru FCS-a, moram reći da je on više savetodavno, nego izvršno telo. U našoj kulturnoj javnosti Centar je od početka bio targetiran tako što se osporavao njegov rad. Suština je tome što u Srbiji postoji nekoliko centara koji se bave filmom, što je u vreme pluralizma u kojem živimo potpuno ispravan koncept. I to može da doprinese kinematografiji, pod uslovom da strukture okupljene oko tih centara ne vode rat, već dijalog. A nisam siguran da je bilo baš benevolentnog pogleda na rad FCS-a. Stalno je u javnosti bilo nečeg što nije dobro u državi Danskoj, a nikada nismo znali šta je to, jer se nije pojavio Hamlet da nam to saopšti.” Dinko Tucaković podseća da su prvi konflikti sa direktorom Milićevićem nastali kada grupa autora nije dobila očekivani novac na konkursu FCS-a, i od tada postoji stalna opstrukcija rada Đorđa Milićevića: “Mogu da kažem da ovaj čovek na mestu na kome je bio, zapravo nikada nije ni imao pravu šansu. S druge strane, apsolutno ne odobravam njegovu ostavku u vreme održavanja Filmskog festivala u Novom Sadu čiji je FCS suosnivač. Ako je čak i dao ostavku, morao je da bude fizički prisutan kao filmski radnik čije je mesto bilo na Festivalu. Mogu da shvatim da je bio iziritiran i uvređen, ali ako pristanete na tako visoku poziciju državnog službenika, vaš ego ne sme da bude u prvom planu jer državni službenik se nalazi u poziciji da u krajnjoj konsekvenci izvršava naređenje sa vrha. On nije slobodan umetnik.” Motivi ostavke su već poznati javnosti, jer je tekst Milićevićevog pisma ministru kulture odmah dospeo u neke tabloide. Sada već bivši direktor je tu objasnio da je ministar Brajović odbacio predložene članove UO Dušana Ercegovca, Srđana Janićijevića, Sinišu Nikolića i dr Vojina Dimitrijevića, što pokazuje, kako kaže Milićević, “nerazumevanje za formiranje visokostručnog tela sastavljenog od profesionalaca”. Citiramo i ovaj deo iz njegovog pisma: “Vaše sprovođenje ankete po gradu o tome da li bi trebalo da zatvorite Filmski centar Srbije, pokazuje duboko nerazumevanje toga šta je ova institucija kao i njene važnosti za kinematografiju, ali i Vaše nepoverenje u mene i moje saradnike.” Iz Ministarstva kulture saznajemo da nije bilo nikakve ankete, a sam ministar je odmah demantovao ove navode objašnjavajući da je Ministarstvu i njemu lično veoma stalo do uspešnosti Filmskog centra. Ovih dana je u intervjuu splitskom Feral tribjunu Vojislav Brajović upravo rekao: “Ono što je ozbiljno pitanje je Filmski centar Srbije koji je u katastrofalnom stanju i mi ćemo mu pomoći da se izbori za viziju promocije najboljih, u prvom redu mladih. Više reda u kinematografiji i u finansiranju kulture uopšte trebalo bi da unesu novi zakon o filmu, kao i novi zakon o kulturi, na kojima trenutno radimo.” Kad je reč o predloženim članovima UO, pomoćnica ministra kulture Ivana Dimić objasnila je za NIN da “razlike u predlozima Đorđa Milićevića i Ministarstva kulture ne mogu se tumačiti na štetu nekih nesumnjivo uvaženih ličnosti sa spiska bivšeg direktora Filmskog centra Srbije. Pitanje je nadležnosti, a ne procene ličnosti.” Jedan od onih koji nije želeo dalje da se njegovo ime dovodi u sumnju, jeste generalni direktor novinsko-izdavačke kuće Politika Srđan Janićijević, koji je u pismu upućenom ministru Brajoviću zahtevao da bude izbrisan sa spiska predloženih članova UO. Kad je o Vojinu Dimitrijeviću reč, postoji problem da je u ovom trenutku “malo previše Dimitrijevića u uskom krugu vlasti: sin ovog profesora je pomoćnik srpskog ministra kulture, a sinovljeva supruga je direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu”. Ovih dana je u toku razmatranje predloga u Ministarstvu kulture za nove članove Upravnog odbora FCS-a. NIN saznaje da bi se na mestu predsednika mogla naći glumica Svetlana Bojković, u dva mandata veoma uspešna predsednica Udruženja dramskih umetnika Srbije, umetnica koja je dokazala istrajnost u borbi za prava umetnika. Jedna od predloženih je i dramski pisac Aleksandra Glovacki. Kad je reč o direktoru Filmskog centra, na tom mestu je trenutno vršilac dužnosti Miroljub Vučković, koji nije želeo da govori za NIN u tom svojstvu, kao što je odbio da nešto više o svojoj ostavci kaže i Đorđe Milićević, koji se nalazi van Beograda do iduće nedelje. U medijima se pojavila vest da je na festivalu u Novom Sadu ministar Brajović ponudio reditelju Emiru Kusturici da bude direktor FCS-a, među upućenima se čuje da je za isto mesto zainteresovan i glumac Predrag-Miki Manojlović... Sva je prilika da Filmski centar Srbije ulazi u novo razdoblje. Treba verovati u dobre namere Ministarstva kome je stalo do Filmski centar “kreira profil i budućnost srpske kinematografije”, kako kaže za NIN pomoćnica ministra kulture Ivana Dimić.