Slučaj Karman

Od političara ne želim ništa, jer se protiv njih borim” – odgovorila je prošlog vikenda po izlasku iz bolnice pretučena budimpeštanska novinarka Iren Karman, liderima parlamentarnih stranaka Mađarske zbog njihove zabrinutosti za “slučaj Karman”. Premijer Ferenc Đurčanj, u međuvremenu, lično je imenovao šefa državne policije Jožefa Bencea za nadzornika istrage u otkrivanju počinilaca brutalnog napada na reporterku, dok je čelnica MDF-a Iboja David zahtevala da se pod hitno otkriju svi akteri naftnog kriminala iz poslednje decenije dvadesetog veka, od kojih su neki još uvek prikriveni. I Orbanov Fides, čijeg vrlo visoko pozicioniranog člana, odgovornog za medijsku kampanju stranke za skupštinske izbore 1994, Iren Karman smatra jednim od glavnih krivaca, traži da se cela afera što pre ispita. Direktan povod da naftna “hobotnica” uzvrati udarac verovatno je bio upravo snimljeni šesti segment Ireninog dokumentarnog filma o sprezi države i kriminala iz devedesetih godina (Karmanova je, inače, prošle godine u skraćenoj verziji objavila i knjigu o tome). Iren je na glavnom trgu prestoničkog Pešteržebeta u večernjim satima – oteta. Dva čoveka fizički su je primorala da uđe u crni automobil sa zatamnjenim staklima. Vezali su joj ruke i noge i – pretukli je. Ostavljena je iste noći na Dunavskom keju kod mosta “Lađmanjoši”, poslednjeg od sedam, koliko ih Budimpešta ima. Sa vidljivim povredama na glavi (kasnije su ustanovljene na ramenu i po stomaku), prvi ju je pronašao beskućnik Gabor Kovač koji je spavao na kamenju priobalja Dunava. I ruke i noge bile su joj vezane konopcima sa po nekoliko čvrstih čvorova koji su popustili verovatno dok je bila zlostavljana. Lekari hitne pomoći “Feniks” preneli su je u bolnicu sa teškim povredama opasnim po život. Od tada ima stalnu zaštitu čuvara reda. Policija je ponudila i nagradu od pet miliona forinti (20 hiljada evra) očevicima za informaciju, ali se niko (još) nije javio, a na njen blog i dalje stižu preteće poruke. U svojoj knjizi i filmu Iren Karman govorila je o “bojenju žutog u crveno” (kad lož-ulje postane šest puta skuplji “obični” dizel), izlasku papira iz zemlje (bez cisterni) i njihovom povratku da bi se izbeglo plaćanje poreza. Poseban deo posvećen je “aferi Energol”. Grupa “Conti – Car – Energol”, formirana 1996. godine bez dozvole poreskih vlasti i njenog saznanja, počela je u Mađarskoj trgovinu naftom i za kratko vreme enormno se obogatila. Nijedna od državnih službi koja je ispitivala ovu aferu nije imala uspeha u istrazi. Na kraju, 2000. godine, parlamentarna istražna komisija donela je odluku kojom je zaključila da ništa “nije ustanovljeno”, osim – “naftnog slučaja”. S tom aferom je ubrzo povezano i ubistvo policajca iz Bač – Kiškuna, još nerazjašnjeno. Uz to, do dana današnjeg se ne zna ko je i iz kojih razloga niz godina tokom devedesetih podmetao bombe i eksplozivne naprave u budimpeštanske lokale, stanove i pod automobile... Podsećanja radi, na vlasti u to vreme prvo je bila vlada premijera Antala (MDF), nju je nakon četiri godine smenila vlada socijalista (premijeri su bili Horn, pa Kovač), da bi od 1998. do 2002. vladale mlade demokrate (Fides), čiji je predsednik Viktor Orban ujedno bio i premijer. Činjenica jeste da je vrlo teško ući u trag tome koji je političar od kog mafijaša koliko novca uzeo, ali je činjenica i to da trgovina naftom i njenim derivatima ne bi mogla “efikasno” da bude sprovedena bez visokih stranačkih funkcionera u državnim organima i njihovih veza. Novac stečen ovakvim, kriminalnim putem, većim delom je završavao u privatnim džepovima uskog broja ljudi iz partijskih rukovodstava, dok je ostatak korišćen za doniranje glamuroznih izbornih kampanja.