Testiranje ustava

Prvo su novosadski socijalisti, doduše sa ponekim dobro udomljenim izuzetkom, napustili gradsku (radikalsku) vladu sve predvođeni svojim vickastim pokrajinskim šefom Dušanom Bajatovićam: “Kako je poznat koalicioni kapacitet radikala odnosno da niko neće sa njima sem SPS-a, neka gradska organizacija SRS stavi prst na čelo”. Onda je kratkotrajući dojučerašnji tihi direktor Agencije za privatizaciju Vladimir Galić, odmah pošto je izabran za ne zna se koga po redu privremenog šefa novosadskog DSS, oštro podsetio da ta stranka nije u gradskoj vlasti od 2004. godine, pa da njeni članovi koji u toj vlasti participiraju mogu biti samo bivši. Onima koji su nedavno Tomu Nikolića izabrali za predsednika Narodne skupštine nije, naravno, ništa, poručio. Čankovi ligaši (LSV) nisu se dali zbuniti “lokalnom pohlepom na planu kadrovanja” pa su iza ovih tektonskih poremećaja oko radikalske vlasti u Novom Sadu videli samo “sukob oko toga ko je glavni nosilac nacionalne politike”. Ligaši su odmah saopštili da bi se, uz sve razlike, sa DSS mogli naći na istom poslu, ali “sa SRS, ni u mesnoj zajednici”. Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš za NIN je objasnio da DS i LSV u Vojvodini guraju već drugi zajednički mandat i da se, što se njih tiče, spremaju za treći, ali ovog puta zasnovan na širokoj koaliciji u kojoj će “vrlo verovatno učestvovati G17 plus, a možda čak i DSS”. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić (DS) za NIN kaže kako “misli da je jedino logično da, s obzirom ko su koalicioni partneri DS u republičkoj vladi, da se strankama koje danas čine većinu u Vojvodini pridruže i DSS i G 17 plus. U suprotnom ta koalicija ne bi bila konzistentna ili, ako ništa drugo, imala bi tehničkih problema”. Odnekud se pojavila doduše zubata vest o mogućoj saradnji DS i SPS koju SPS nije demantovao, a Pajtić tvrdi da njegova stranka politiku nultog principa nije menjala: “Što se radikala tiče stvarno ne mogu da zamislim da DS uđe u koaliciju sa radikalima ni na jednom nivou. S druge strane, SPS je u Vojvodini imao manje od četiri odsto podrške, pa ne želim da im insistiranjem na nemogućnosti buduće koalicije dižemo cenu. Naš politički protivnik je pre svega SRS”. Dakle, pripreme za vojvođanske izbore su počele. Ustavni zakon propisuje da će izbori za poslanike AP Vojvodine biti raspisani “do 31. decembra 2007. godine odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje teritorijalna organizacija Republike”. Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, pozivajući se na konsultacije sa pravnicima, kaže da ova dva datuma ne isključuju jedan drugi: izbori mogu biti 31. decembra raspisani za 1. maj sledeće godine, a 1. marta može biti donet taj zakon, tako da se oba roka ispoštuju, ali sve će zavisiti od razvoja situacije sa Kosovom. Bojan Pajtić kaže da je ustavni zakon definisao dva roka za raspisivanje izbora i da bi bilo idealno da se oni poklope i izbori održe do kraja marta sledeće godine. Ali pre nego što utvrde kad će uopšte glasati, Vojvođani moraju da se dogovore kako će za pokrajinsku skupštinu glasati, a malo pre toga i kako će utvrditi kako će glasati. Dosad su Vojvođani za pokrajinsku skupštinu glasali kombinovanim izbornim sistemom: 60 poslanika birano je većinskim izbornim sistemom, 60 proporcionalnim, s tim što je Statut AP Vojvodine propisivao da svaka od 44 opštine + grad Novi Sad mora imati bar po jednog poslanika. Sad su se u opticaju u Vojvodini našla dva predloga od kojih jedan zahteva izmene Odluke o izboru poslanika za Skupštinu AP Vojvodine, a drugi izmenu Statuta AP Vojvodine. Autori prvog predloga su DS i SVM, a drugim su više sklone LSV, SRS, DSS… Ustavni zakon propisuje da novi Statut AP Vojvodine mora doneti novoizabrana pokrajinska skupština i sad se koplja lome oko toga da li se izmene Statuta podvode takođe pod ustavni pojam novi Statut. Pajtić kaže da sumnje nema da se podvode: izmenjen statut i novi statut je ista stvar.” Oni koji tvrde drugačije, nisu pravnici”, kaže Pajtić koji jeste pravnik. Predlog stranaka oko DS zasniva se na uvođenju 12 zagarantovanih poslaničkih mandata za pripadnike nacionalnih manjina. Ovih 12 mandata oduzimaju se od 60 mandata koji se biraju proporcionalnim izbornim sistemom. “Ukoliko bi tih 12 poslaničkih mandata bilo izdvojeno iz većinske liste, došli bismo u paradoksalnu situaciju: grad Novi Sad sa 300.000 stanovnika birao bi jednog ili dva poslanika, a Sremski Karlovci sa 8.000 stanovnika takođe jednog poslanika. Tako bi nastala dramatična disproporcija, 20 ili 40 puta više bi vredeo glas građanina u Sremskim Karlovcima nego u Novom Sadu”, kaže Bojan Pajtić. Ovo rešenje su podržali svi postojeći nacionalni saveti manjina, a njegovi zagovornici smatraju da je naročito važno za manjine koje nisu organizovane u nacionalnu političku stranku. Takve stranke imaju samo Mađari, Hrvati i Romi. Zanimljivo je, na primer, da je slovačka nacionalna manjina druga po veličini u Vojvodini a da nema političku stranku, dok razmere nezadovoljstva dela Hrvata (otprilike iste brojnosti) zbog nedavnog osnivanja treće po redu, a druge trenutno postojeće političke stranke mogu prilično iznenaditi svakog ko ne prati komentare Tomislava Žigmanova na Radiju Subotica. U Subotici se, kažu, priča da je do formiranja ove stranke došlo, između ostalog, i zbog prevelikog utapanja starijeg Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini u Demokratsku stranku. Ana Tomanova-Makanova, predsednik Slovačkog nacionalnog saveta, republički poslanik DS i predsednik skupštinskog Odbora za međunacionalne odnose za NIN kaže da je slovačka nacionalna manjina orijentisana ka građanskom društvu i multikulturalnoj sredini, ali da tradicionalno nema predznak nacionalnog političkog organizovanja.” Mi uvek glasamo za političke stranke većinskog naroda koje nude prosperitet i razvoj građanskog, civilnog i demokratskog društva i za integraciju u Evropsku uniju. Slovačku manjinu doživljavam kao lojalnu Republici Srbiji, ali dokazali smo kroz 270 godina da smo ipak očuvali neku svoju kulturnu autonomiju”, kaže Ana Tomanova. Iz statističkih podataka o nacionalnoj strukturi Vojvodine pada u oči još jedan detalj. Visoka zastupljenost onih koji se nacionalno opredeljuju kao Crnogorci (35 513), Jugoslaveni (49 882) i onih koji se nacionalno osećanje vezuju za regionalnu pripadnost (10.154). Teoretsku šansu da steknu zagarantovani poslanički mandat imaju samo Crnogorci. Bojan Kostreš i Bojan Pajtić različito će interpretirati razne detalje odnosa između dva vojvođanska predsednika, pa i povodom gužve oko zakazivanja i održavanja Skupštine AP Vojvodine na kojoj će, prema tvrdnji Pajtića, ova odluka sigurno imati potrebnu većinu. Skupština mora biti održana, ako ni zbog čega drugog ono zbog rebalansa pokrajinskog budžeta. (Zanimljivo da svoj poseban koncept izbornog sistema u Vojvodini ima i G17 plus (Ivana Dulić-Marković). On ide u pravcu demokratizacije političkih strana odozgo i nema šanse ni da bude razmatran). Drugi predlog, koji zagovaraju Kostreš i još 44 poslanika, traži uvođenje čistog proporcionalnog sistema u pokrajinske izbore. Da bi taj predlog prošao mora da bude izmenjen Statut AP Vojvodine u delu koji propisuje da svaka vojvođanska opština mora imati bar jednog poslanika. Predlog za izmene Statuta je podnet. Samo još da se odluči da li je i ustavan. Pošto ustavni sud ne funkcioniše, o ustavnoj sudbini ove i drugih ustavnih dilema iz ovog teksta odlučiće politički jači. BOJAN PAJTIĆ, PREDSEDNIK IV VOJVODINE Ne potcenjujmo manjine Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić tvrdi da Demokratska stranka i Savez vojvođanskih Mađara već imaju potrebnu poslaničku podršku za izmene Odluke o izboru odbornika za Skupštinu AP Vojvodine i da iza nje stoje i poslanici Pokreta snaga Srbije i nekoliko poslanika koji su u Skupštini u ime grupe građana, a iz redova su nacionalnih manjina. Za ovu odluku je potrebna većina od prisutnog broja od trenutno 118 vojvođanskih poslanika, pa Pajtić računa da već imaju više nego dovoljnu većinu. Pravo na zagarantovani mandat imaće svaka manjina sa najmanje 10.000 pripadnika u Vojvodini. Prema popisu 2002. godine, Crnogoraca ima preko 35.000, pa hoće li i oni imati to pravo? - Pored broja pripadnika manjine, drugi uslov za zagarantovani poslanički mandat je konstituisan nacionalni savet, a treći uslov je da se više od 50 odsto pripadnika određene nacionalne zajednice izjasni da želi da bira svog poslanika. Ako konstituišu nacionalni savet pre stupanja izmenjene odluke o izborima na snagu, i oni će imati pravo na poslanički mandat. Prigovarano je DS da na ovakvom rešenju insistira jer joj je u interesu da nacionalne manjine dobiju što više sigurnih mesta pošto uglavnom politički gravitiraju vašoj stranci? - Ti komentari u suštini predstavljaju potcenjivanje pripadnika nacionalnih zajednica. Mi smo imali situaciju da Liga za Sandžak gospodina Ugljanina podržava stranku gospodina Koštunice, pa Savez vojvođanskih Mađara podjednako je, čini mi se, blizak i DS i DSS-u i Ligi socijaldemokrata, vidimo da romski poslanici u Skupštini vode neku autentično svoju politiku. To je krajnje pojednostavljivanje reći da bi to bili poslanici DS. Verovatno bi većina njih bila za ulazak Srbije u EU i zaštitu ljudskih prava. Poslanici nacionalnih zajednica opredeljuju se u zavisnosti od toga koje će glasanje doneti najveći benefit nacionalnoj zajednici, pa sad u Hrvatskoj srpski poslanici podržavaju vladu HDZ-a što pre 4-5 godina niko ne bi pomislio da će se dogoditi. Inače, sistem identičan ovom koji mi predlažemo postoji u Sloveniji, za ovakav izborni sistem zalaže se i gospodin Pupovac iz Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj, pa verujemo da će usvajanje ovog sistema u Vojvodini uticati i na bolju poziciju Srba u Hrvatskoj i poziciju naše zemlje. BOJAN KOSTREŠ, PREDSEDNIK SKUPŠTINE VOJVODINE Vojvođanska konfuzija Nijedna stranka nije proti nacionalnih manjina u Parlamentu Nije lepo da se to pita, ali Bojan Kostreš verovatno ne spada u statističku rubriku onih 10.154 građanina Vojvodine koji se nacionalno opredeljuju prema regionalnoj pripadnosti. Svejedno se na druge manje eksplicitne načine svaki čas deklariše kao Vojvođanin sto posto. Kaže da je do vojske, koju je služio u Raškoj, najviše triput bio u centralnoj Srbiji, verovatno ne bi ni tako često da mu ujna nije iz Lajkovca. Kažem mu da mi se od svih zahteva Vojvođana najopasnijom provokacijom za jedinstvo Srbije čine njegovi protesti oko puta Horgoš-Požega, a on kaže: “Da, ja sam poznati provokator, idem okolo i provociram.” Pokušavam da mu objasnim da mu je kao građaninu Srbije, kakav se više puta u toku ovog razgovora deklarisao, u interesu da se put gradi bilo gde i da bi trebalo da mu je milo da se gradi bilo gde. On i na to ima spreman odgovor: “Dobro, neka nam onda bude milo što se gradi u Vojvodini.” Vi ste najavili da ćete zakazivanje sednice Skupštine Vojvodine ostaviti za septembar. Mislite da ćete u tom roku dobiti podršku za svoj koncept izbora – čisto proporcionalni i sa Vojvodinom kao jednom izbornom jedinicom ili... - Očigledno je da unutar Skupštine Vojvodine ne postoji jasan stav među poslaničkim grupama kako izborni sistem treba da izgleda. Poslanička grupa DS i SVM dala je predlog da se modifikuje postojeći sistem, a ja sam uz podršku 44 poslanika, izneo predlog da promenimo Statut AP Vojvodine i omogućimo uvođenje proporcionalnog sistema. Šta su moji argumenti: čist proporcionalni sistem je najpošteniji, on najbolje odslikava volju birača u pokrajini. Ali ova druga strana već ima podršku čim traži da sednicu ipak sazovete? - Vidite, ako se malo analitički bavimo celom situacijom, DS je od mene tražio da zakažem skupštinu, i ja sam je zakazao za 19. jun, a 18. juna nismo imali kvorum na odboru za Statut tako što su poslanici DS srušili kvorum. Nisam ga ja srušio, oni su srušili. Onda su zahtevali da se sednica održi posle dva dana, što nije bilo u skladu sa procedurom; onda su zahtevali da sednica bude održana 26. juna, taj zahtev je bio u skladu sa procedurom, ali ja nisam video šta se kvalitativno promenilo između 19. i 26. juna. I onda sam odjednom dobio njihov zahtev da se sednica ne održava pre 21. avgusta. Tako da mislim da postoji jedna opšta konfuzija oko izbornog sistema u Vojvodini i moja obaveza kao predsednika Skupštine je da tu konfuziju odložim. U tom predlogu DS ključni su garantovani mandati za nacionalne manjine. Šta zamerate tom rešenju? I šta nacionalne manjine dobijaju vašom varijantom izbornog sistema? - To je jedna od interpretacija našeg nesporazuma. Ne mislim da u Vojvodini ijedna politička partija, od autonomaške levice, kao što je Liga socijaldemokrata Vojvodine, pa do nacionalističke desnice, kao što je Srpska radikalna stranka, ima nešto protiv toga da predstavnici svih nacionalnih zajednica budu zastupljeni u parlamentu. Ali postoje različiti modeli na koji način da se uključe predstavnici manjinskih zajednica u politički život Vojvodine. Osnovni nesporazum između čisto proporcionalnog i ovog kombinovanog sistema je u tome što ja mislim da je kombinovani sistem loš za Vojvodinu jer ne odražava na najbolji način sastav Vojvodine. Ako bismo mi došli do toga da imamo čist proporcionalni izborni sistem, mi isto moramo da sednemo i razgovaramo o tome na koji način ćemo manjinske zajednice uključiti u politički život. Da li je to prirodni cenzus ili je to nešto ispod prirodnog cenzusa, jer prirodni cenzus u Vojvodini je 17.000 glasova. Postoje zajednice kao što je rusinska koja ukupno broji 20.000 članova i nemoguće je da ona prođe prirodni cenzus. Pa da li njima da se smanjuje i da kažemo 30 odsto od ukupno upisanog tela te nacionalne zajednice ukoliko glasa za tu listu, ta lista je prošla cenzus, ili da se formira jedna posebna izborna jedinica u kojoj bi se birali predstavnici za manjinske zajednice? BALINT PASTOR (SVM) DS je dvolična “Ne plašimo se da bi uvođenje garantovanih poslaničkih mandata za manjine pre svega ojačalo Demokratsku stranku” Narodni poslanik Balint Pastor (28) predsednik je prvog Poslaničkog kluba manjina u istoriji Narodne skupštine Republike Srbije. Kako su predlagači izmena vojvođanske odluke o izborima došli do brojke 12 zagarantovanih poslaničkih mandata za manjine? - Za nas, Savez vojvođanskih Mađara, od izuzetnog je značaja da se uvede ovaj novi sistem izbornih pravila u Vojvodini i da postoje ova zagarantovana mesta. Ako bismo gledali srazmeru stanovništva, onda nacionalne zajednice u Vojvodini čine nešto malo iznad 30 odsto; znači, odmah se vidi da 12 nije 30 odsto mesta u Skupštini. Ipak, smatramo da bi usvajanje ovih novih izbornih pravila bilo značajan korak unapred i naročito bi mnogo značilo prvenstveno za brojčano manje nacionalne manjine. Prema predlogu, kriterijum za sticanje prava na garantovane poslaničke mandate je da nacionalna manjina broji najmanje 10.000 pripadnika i da imaju formiran nacionalni savet. Zasad na teritoriji Srbije imamo formiranih 13 nacionalnih saveta, ali nije sedište svih nacionalnih saveta na teritoriji Vojvodine. Recimo, bugarska nacionalna manjina ima sedište u Dimitrovgradu. Da li će uslov za sticanje prava na garantovane mandate u Vojvodini biti da nacionalni savet ima sedište u Vojvodini? - Mislim da ne, pošto bi prema ovom predlogu i Romi imali jedno zagarantovano mesto, a njima je sedište u Beogradu. Bitno je da nacionalna manjina ima najmanje 10.000 pripadnika u Vojvodini i formiran nacionalni savet. Jedino Ukrajinci imaju formiran nacionalni savet, ali su brojčano ispod 5.000, pa njima ne bi pripadalo to zagarantovano mesto. Mađari bi imali tri, Slovaci i Hrvati po dva mesta, a ostali po jedno mesto. Ovo bi značilo mnogo onim nacionalnim manjinama koje nisu dosad bile zastupljene u parlamentu Vojvodine. Recimo, Mađari preko SVM-a i dan-danas imaju 11 poslanika i jednog iz DSVM-a; znači, ukupno 12. Ali bi manjinama koje politički nisu organizovane na tom nivou da bi mogle da učestvuju na izborima, mnogo značilo. Pripadnici nacionalnih manjina bi, znači, na pokrajinskim izborima glasali dva puta? - Pa u Vojvodini svi trenutno glasaju dva puta. Ako bi se usvojio naš predlog, onda bi manjinci praktično glasali tri puta: za većinsku, za proporcionalnu listu i za manjinsku. Ali to nije ništa čudno, to imate u uporednom pravu. U Mađarskoj imate izbore za lokalne organe zemaljskih samouprava gde manjine praktično glasaju dvaput. Ima prigovora da je baš zato ovo rešenje neustavno, jer dovodi birače u neravnopravan položaj dajući jednima pravo da glasaju tri puta? - Ja ne mislim da je ovo neustavno; prvo, jer Ustav daje AP Vojvodini pravo da odredi kakav će izborni sistem biti u Pokrajini za pokrajinske izbore, a drugo, ukoliko se ova odluka usvoji, ona se može obarati samo pred Ustavnim sudom, ali je problem u tome što mi praktično nemamo ustavni sud već mesecima i ne zna se kad ćemo imati. Da li bi se za zagarantovane mandate glasalo po proporcionalnom ili većinskom sistemu? - Po proporcionalnom. Prvo, zato što će se ti mandati i deliti po proporcionalnom sistemu, a drugo, zato što bi organizovanje glasanja po većinskom sistemu bilo preskupo, jer bi se glasanje moralo organizovati u svakom selu. Prigovara se Demokratskoj stranci da insistira na ovakvom izbornom rešenju za manjine jer su predstavnici manjina skloni toj političkoj opciji, pa će ona garantovanim poslaničkim mestima biti pojačana. Mada ste u koaliciji sa DS, šta kažete na tu primedbu? - U koaliciji smo u Subotici i u Pokrajini, u Republici nismo. Ja sam poslednjih meseci u Narodnoj skupštini Republike Srbije mnogo puta kritikovao Demokratsku stranku da joj je SVM praktično strateški partner već godinama, ali u poslednjih nekoliko godina nije mnogo učinila na poboljšanju položaja nacionalnih manjina u Srbiji. Ima dosta pripadnika nacionalnih manjina u redovima Demokratske stranke, ali ti konflikti u Republičkoj skupštini proizlazili su baš iz činjenice da ti pripadnici nacionalnih manjina nisu za naše predloge glasali zbog stranačke discipline. Demokratska stranka je malo dvolična jer se zalaže za poboljšavanje položaja nacionalnih manjina u svom programu, ali u praksi to i nije bilo uvek tako u Republičkoj skupštini. Ja se ne plašim da je to rešenje, u stvari, u interesu DS-a. Ne znam za manje manjine, ali što se nas tiče, mislim da bi trebalo da uzmemo ta tri poslanička mandata.