Nisam Deda Mraz

Dragan Đilas, ministar bez portfelja u drugoj vladi Vojislava Koštunice, opisivan je kao jedan od ljudi bez kojih te vlade ne bi bilo. Tvrdilo se u jednim novinama da kada šefovi kabineta Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, Miodrag Rakić i Aleksandar Nikitović nisu više imali šta jedan drugome da kažu, na scenu su stupili Aleksandar Popović, tada ministar nauke, sada ministar energetike, Srđan Šaper i Dragan Đilas. I...eto, Srbiji – vlade. Zbog onih koji vole istoriju, NIN je pitao Đilasa doživljava li Popovića, Šapera i sebe kao spasioce. - Te vlade bi bilo i da Popović, Šaper i Đilas nisu ništa uradili. Ipak, zadovoljan sam što sam bio među onima koji su tvrdili da treba da se napravi vlada, a ne da se uđe u priču sa neizvesnim ishodom, kaže Dragan Đilas. Zadovoljni ste funkcionisanjem vlade? - Kada ste zajedno u jednom čamcu, normalno je da svi veslate u jednom pravcu. Vlada deluje kao tim, uz sve razlike koje postoje među članovima tima. Vaša stranka ne dobija ono što je želela, kontrolu nad BIA, tužilačkim aparatom. Da li je to dokaz da nema dovoljno saradnje? - Za mene nisu najvažnija kadrovska rešenja, već ispunjenje onoga što smo obećali građanima u predizbornoj kampanji: nastavak pregovora sa Evropskom unijom, subvencije poljoprivrednicima, ukidanje poreza na prvi stan, smanjenje poreza na kompjutere, promene u realizaciji Nacionalnog investicionog plana... Sve smo to uradili posle samo šezdeset dana vlade, a siguran sam da ćemo vremenom doći i do rešenja kadrovskih pitanja. Onaj ko kontroliše tužioca odlučuje šta će biti kriminal, a šta neće; da li će odgovarati svi koji su švercovali cigarete ili samo neki? - Demokratska stranka se zalaže da dođemo do toga da političari to ne određuju, nego da bude normalno da se gone svi kriminalci, svi šverceri. Budite sigurni da Dušan Petrović, ministar pravde, radi na tome. Svima nam je jasno da je kaznena politika blaga. Skoro 80 odsto osuđenih za šverc droge dobilo je kazne manje od najnižih predviđenih zakonom. To je govorio i Zoran Đinđić pa su ga sudije uz podršku medija napale zbog mešanja u pravosuđe? - Evo, je ću se mešati svaki put, kada prodavac droge izađe sa uslovnom kaznom, kada ubica dobije dozvolu da ide na vikende... Ma koliko DS ne želi “partijsku podelu” vlasti i ova je vlada kao i prethodna organizovana po principu feuda, jedna stranka jedno ministarstvo? - Nije isto kao u prethodnoj vladi. DS je za ministre predložio i nestranačke ljude; nema vertikalne podele kroz javna preduzeća; recimo, kod Slobodana Milosavljevića je državni sekretar iz DSS-a... Važna je razlika i što će kroz Kancelariju za Nacionalni investicioni plan Republike Srbije sarađivati mnoga ministarstva, tu će se spajati. Odsustvo koalicionog sporazuma je dokaz lošeg funkcionisanja i vlade i koalicije? - Ne učestvujem u pravljenju sporazuma. Ali njegovo nepostojanje ne sprečava vladu da funkcioniše. Kakvi su odnosi u koalicionoj vladi ako Velimir Ilić javno pita od čega to žive Đelić i Đilas kada ne primaju platu u vladi? - Ja sam o tome sa Ilićem i premijerom Koštunicom diskutovao u vladi, a ne u medijima. To ne treba iznositi iz vlade. I onda ste Iliću odgovorili postavljajući pitanje o koncesiji Horgoš-Požega? - Nisam ja pitao od čega živi Ilić, odakle mu nekretnine. Ja se principijelno zalažem za to da ako vi dajete dobro države nekome kroz koncesiju, onda svaki građanin mora da zna pod kojim uslovima je to urađeno. Iz Ilićevog ministarstva je odgovoreno da su podatke dobili ambasador Srbije u Španiji i ministar Vuk Jeremić kada je putovao u Španiju? - Svaki ministar može da vidi ugovor, ali moramo da omogućimo da ga vidi i svaki građanin Srbije. Zato on mora da bude na Internet stranici vlade. U Ilićevom ministarstvu kažu da će delovi ugovora biti tajna za javnost, ako to zahteva španski partner? - Na vladi smo razgovarali i o tome. Čekali smo više meseci da ugovor postane dostupan javnosti. Sačekajmo još neki dan, pa da onda komentarišemo. Možda je tajna kako će Španci napustiti posao kada dođu do Beograda, jer nema razloga da rade deo ka Požegi? - Odgovoriću vam na pitanje kada ugovor bude na sajtu vlade i kada budem upoznat sa svim njegovim detaljima. Vi ste na sednici vlade tražili da se ugovor obelodani? - Da, i nije bilo sporno da on bude dostupan javnosti, nego kako, jer ima oko 1.000 strana. Vlada Hrvatske ima sajt na kome se objavljuju svi detalji vezani za tendere. Predložio sam da i mi uradimo nešto tako. Šta biste mislili o odnosima u vladi kada pročitate da Branko Jocić, direktor javnog preduzeća „Putevi Srbije”, kaže da je NIP “vrhunska izmišljotina” i da ga treba ukinuti? - Ne verujem da iko normalan može da kaže tako nešto. Sumnjam da je gospodin Jocić to rekao, jer bi ozbiljno doveo u pitanje mesto na kome radi. NIP nije moja izmišljotina, to je projekat vlade. A ne možete u isto vreme da radite za vladu i kritikujete je u javnosti sa takvim kvalifikacijama. Pa šta je vlada u 60 dana uradila povodom NIP-a? - Pokušavamo da zavedemo red u NIP-u kako bi on omogućio bolji svakodnevni život građana Srbije i da napravimo neke velike projekte. “Zavodimo red”, znači da je sada u NIP-u nered? - Ne. Nego da nije postojala jasna procedura odobravanja projekata i da je sve rađeno isuviše brzo, bez jasnih kriterijuma šta je investicija, šta može da uđe u NIP. Često se NIP doživljavao kao Deda Mraz koji vadi poklone iz torbe. Nije to NIP, niti je ulaganje u tekuće održavanje, već u projekte koji donose nova radna mesta. Istovremeno, sređivaćemo i škole i bolnice... Zar nije ideja NIP-a ideja Deda Mraza? Skupe se pare na gomilu, pare svih nas, a onda jedan ministar ide okolo i “poklanja” novac? - Ne. Nismo mi izmislili Nacionalni investicioni plan. Imali su ga Irci, Slovenci, Estonci, pola Evrope... To je način da sve investicije stavite pod jednu kapu i da ih učinite da jedna podstiče i pomaže drugu, a ne da svako ministarstvo za sebe troši svoj deo novca, a da projekti koji su zajednički ne budu realizovani. Ideja je i da se kaže šta je od strateškog značaja za zemlju, da kažemo to je Koridor 10 i da uradimo sve da ga završimo. Ko odlučuje šta je od nacionalnog značaja? - Vlada. Pa vlada kaže prioritet je Koridor 10, ali se okrene i počne da pravi Horgoš-Požega, što nije Koridor 10? - Horgoš-Požega je koncesija i ako je ugovor dobar, neka se pravi. Svakome bih dao koncesiju, samo da hoće da gradi puteve. Ako je Koridor 10 nacionalni prioritet, zašto se na njemu toliko malo radi? - Uvek je prvi problem vlasništvo. Za zemlju koja vredi sto, ljudi traže hiljadu, čim čuju da tu prolazi put. Onda država treba na sudu da dokazuje da to košta sto. I to traje. Rešenje je da se taj projekat proglasi projektom od opšteg državnog interesa, da se namenski odvoje sredstva za njegovu realizaciju. Pa što do sada to nije urađeno? - To pitajte one koji su bili pre mene. Da li ste vi pitali Ilića, Dinkića, Koštunicu, što to nije urađeno? - Ne pitam, jer se u životu ne vraćam nazad. Vremeplov ne postoji i ja zato gledam kako da idemo dalje, da do kraja mog mandata Koridor 10 bude završen ili priveden kraju i na tome radiću maksimalno. Vaša stranka je bila žestok kritičar NIP-a tvrdeći da zakonom treba odrediti kriterijume kako nešto ulazi u plan, kako se troše sredstva, ko to kontroliše? - U danu kada se NIN pojavi na beogradskim kioscima, vlada na moj predlog treba da usvoji uredbu kojom se određuju upravo ti kriterijumi: ko predlaže projekte, ko ih ocenjuje, ko je u tenderskim komisijama, kako se kontroliše trošenje para i sve će biti dostupno na sajtu. Odrediće se i strateški prioriteti: zapošljavanje, infrastruktura i obrazovanje… Nije DS kritikovala NIP, već kako se troše pare iz njega. Kako ste se osećali kada je Mlađan Dinkić rekao da je zadovoljan što je DS kao veliki kritičar NIP-a konačno shvatila njegovu vrednost uzimajući ga u svoje ruke? - Ma dobro, to je deo političkog marketinga... Uvek sam podržavao postojanje NIP-a, da ljudi znaju koliko para ide u koje projekte i da mogu da osete neki boljitak u životu. Tvrdili ste da je bilo nerazumnog trošenja para iz NIP-a? - Kupovali su se automobili, mobilni telefoni, fiskulturna sala građena je za 2,5 miliona, umesto za pola miliona... Ima li izveštaja o tome? - Rade se. I šta će biti kada se utvrdi da je neko nezakonito trošio te pare? - Biće podnete krivične prijave. To je jasno kao dan. Imate li vi kontrolu nad trošenjem para iz NIP-a, kako ga je trošilo ministarstvo zdravstva, saobraćaja..? - Imamo projekat kontrole, još nemamo kancelariju i ljude. Čak 50 do 60 ljudi treba da se bavi kontrolom trošenja sredstava, javnim nabavkama, da li se nešto radi ili ne radi. Da li će trošenje para iz NIP-a kontrolisati svako ministarstvo za sebe ili će biti neko posebno telo? - Kada dođe do plaćanja, nadležni ministar i ja potpisujemo nalog. Kako se odobravaju projekti koji ulaze u NIP? - Stručni ljudi koji rade u Kancelariji NIP-a i koji nisu stranački ljudi, rade ocenu projekata koji stižu. Uveli smo pravilo da opština, osim u nerazvijenim oblastima, mora sa trećinom da učestvuje u lokalnim projektima. Nema više Deda Mraza, nema velike torbe iz koje se vade pare, jer se brzo pokazalo da nema novca u velikoj torbi koju je neko napravio oktobra prošle godine. Čekajte, pa tvrdilo se da je mnogo novca iz NIP-a ostalo nepotrošeno? - Bilo je planirano da NIP ove godine iznosi 1,2 milijarde evra, a iznosiće oko pola milijarde evra. Nema 700 miliona evra. Kako nema? - Nije ni bilo. To je bila ideja da se pare dobijene od Telenora polako krckaju. Te su pare u deviznim rezervama. Narodna banka ih je deponovala u skladu sa politikom koju vodi. Koliko je onda para namenjeno NIP-u? - Ove godine 44 milijarde dinara, a očekujem toliki ili veći iznos i za narednu godinu. Ali ćemo imati vremena da za strateške projekte kao što su Koridor 10, gasifikacija Srbije, skladište za gas u Banatskom Dvoru, obezbedimo pare i iz drugih izvora, a ne samo iz budžeta. Tvrdnja je da su pare iz NIP-a trošene u Beogradu i Vojvodini, da manje razvijene opštine nisu imale projekte? - Lakše je otvoriti radno mesto u Beogradu nego u Medveđi, ali je naš posao da vidimo, zajedno sa Ministarstvom za regionalni razvoj, šta tamo možemo da uradimo i za Medveđu i za druge siromašnije opštine i dovedemo ih u ravnopravniji položaj. Nadate se dobroj saradnji sa rečenim ministarstvom? - Zašto ne bih? Zato što se misli da je Mlađan Dinkić opet našao neku vreću para za regionalni razvoj iz koje će deliti kao što je delio iz NIP-a i da ćete zato vas dvojica doći u sukob? - Ne vidim razlog za to. Mora da postoji dogovor nadležnog ministra i Kancelarije NIP-a. Ko je izabrao ljude za Kancelariju? - Većina je radila i dosad. Iskren da budem, upoznao sam dvoje od tih ljudi. Nismo mi nikoga čistili kada smo došli. Ako se Dragan Đilas bude slikao posle krečenja svake pošte, pored svake žičare, na svakoj deonici puta, neće li ga narod doživeti kao Deda Mraza i reći: “E, vala, ovaj dobro radi”? - Kada radite dobro, to je najbolja politička promocija. Isto pitanje malo drugačije. Na mestu, uslovno rečeno, ministra za NIP, Đilas će pokazati kako ume da skupi pare, da nešto gradi i to će biti predigra za izbore za gradonačelnika Beograda? - Ne doživljavam ovo kao predigru za izbore za gradonačelnika. Vidim sebe četiri godine na ovom mestu. Kontakt sa Beogradom je što sam beogradski šef DS-a, i što sam zbog bolesti Nenada Bogdanovića nešto angažovaniji u gradu. Konačno, ne znamo ni kada će biti lokalni izbori. Kako niste razgovarali, kada i lokalni i predsednički izbori treba da budu raspisani do kraja godine? - Znam sigurno da će Demokratska stranka imati najbolji rezultat do sada u Beogradu, ako budu raspisani samo lokalni izbori. Jer, činjenica je da Beograd napreduje mnogo brže od Srbije. Mada, ponavljam, moramo učiniti sve da imamo ravnomerniji razvoj opština. Goran Ješić, gradonačelnik Inđije, kaže da iza gradonačelnika treba da ostane nešto prepoznatljivo kao iza faraona. Šta je ostalo iza sedam i po godina demokratskih koalicija u Beogradu? - Prvo je Egipat morao da bude moćna i sređena država, da bi onda jedan faraon mogao da sazida prvu piramidu. Ova vlast dovodi Beograd u red i razlika između Beograda sada i onog pre šest godina je više nego očigledna. Ne mislim da su nam potrebni faraoni, već sistem koji funkcioniše na dobrobit građana. Setite se koja je bila cena podizanja piramida. Možda ste se uplašili protivkandidata Aleksandra Vučića? On je samo za 8.000 glasova izgubio prošle izbore. - On jeste ozbiljan konkurent. Iako, kažem, ne razmišljam o kandidaturi, lično bih pre ušao u trku za gradonačelnika ako ga neposredno bira narod, nego ako ga bira Skupština. Mislim, inače, da će u Beogradu i dalje pobeđivati kandidat, kako se to kaže, demokratskog bloka. Hoćete da kažete da će taj blok imati zajedničkog kandidata za gradonačelnika Beograda? - Ako ne u prvom, imaće ga u drugom krugu. DS i DSS su sarađivale u Beogradu kada nisu to radile na republičkom nivou. Pa zašto ne bi još bolje delovale kada postoji koalicija i na republičkom nivou? Uostalom, gradska vlast ne treba da se bavi visokom politikom nego komunalnim problemima. Za mene gradonačelnik Beograda nije politička funkcija. Kako nije, ako je u slučaju neposrednih izbora gradonačelnik Beograda treća najmoćnija ličnost Srbije? - Zato što ima veliki budžet? Između ostalog i zato. - Onda sam i ja moćan, jer bez mog potpisa ne može da se realizuje budžet od pola milijarde evra, koji će dogodine da bude možda i dvostruko veći... Zna li koalicija kako će se birati gradonačelnik: neposredno ili u Skupštini? - Sada se to ne zna. Ako gradonačelnik bude biran neposredno, da li ste kandidat za prvog čoveka Beograda i trećeg u Srbiji? - To sada ne mogu da kažem. Trenutno radim posao koji mi odgovara i ne bih voleo da ga prekidam. A ta odluka neće biti samo moja.