Podgrevanje žege

Utorak za nama bio je najtopliji dan u Srbiji od kada se meri temperatura. Već u deset sati pre podne u desetak srpskih gradova temperatura je dostigla četrdeseti podelak, a sat na beogradskom Trgu Republike zabeležio je maksimalnih 46 stepeni, što je za preko četiri stepena više od dosadašnjih rekorda u prestonici, izmerenih još 1921. i 1946. godine. Prema zvaničnoj prognozi, Zaječar je tog dana bio najtopliji grad u Srbiji gde je temperatura u hladu iznosila 45 stepeni. Jedino što je tog dana moglo “rashladiti” građane Srbije, jeste vest iz Hidrometeorološkog zavoda Srbije da je ovo sigurno najtopliji dan, bar u toku ove godine. Novi toplotni talas koji se očekuje već krajem ove i početkom sledeće nedelje, ne bi trebalo, kažu za NIN u HMZS-u da prelazi 37 stepeni Celzijusove skale. Da se nešto nesvakidašnje dešava na ulicama srpskih gradova moguće je videti i po broju ljudi koji se njima kreću. Od beogradske svakodnevne kolaps-gužve ostala su samo poluprazna vozila Gradskog saobraćajnog preduzeća, čak i u vreme saobraćajnog špica. Na nekoliko gradskih punktova postavljene su cisterne sa vodom kako bi se građani povremeno rashladili, a i nezavisni sindikat policije koji se odlučio na protest baš najtoplijeg dana, morao je spas od vrućine potražiti ispod drveta. A oni su, čini se, dobro razumeli upozorenja koja svakodnevno u proteklih deset dana, koliko i traju visoke temperature, šalju lekari. Ne izlazite bez preke potrebe na ulicu u periodu najvećih vrućina, adekvatno se obucite, pijte dosta tečnosti... Usijani kolovozi i temperatura preko četrdeset stepeni okupirala je i pažnju građana, ali i medija u Srbiji. Vesti su ovih dana obično počinjale upravo vremenskom prognozom, najavama i upozorenjima stručnjaka i lekara, izveštajima sa požarom zahvaćenih područja širom Srbije i Evrope. Iako lekari saopštavaju kako sa porastom temperature raste i stepen nervoze, koja opet uzrokuje učestalije agresivno ponašanje, čini se da uzavrela medijska slika vrelog asfalta još više povećava živu u termometru. Pa i najhrabriji, koji su pored klima-uređaja proveli prijatnu noć, posle sagledavanja prvih jutarnjih vesti postaće nervozni. Pogledom na vremensku prognozu, apele lekara Hitne pomoći koji su prethodnog dana imali nebrojeno mnogo intervencija, svakosatnih preporuka i upozorenja kako se obući, obuti, šta piti, šta jesti, kada i gde izlaziti, učiniće srpskom radniku sasvim sigurno radni dan nepodnošljivim. Pa sad u klimatizovanoj kancelariji ili na otvorenoj građevini. Kako ko. Nervozu među građanima ali i nadležnima dodatno je podgrejala i činjenica da Srbija nema noviji zakon koji bi definisao vanredne situacije i proglasio elementarnu nepogodu zbog izuzetno visokih temperatura. Jedino na šta bi se nadležno Ministarstvo zdravlja moglo pozvati u svojoj nameri da Vladi Srbije predloži uvođenje vanrednih mera, jeste preporuka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, kao i Instituta za medicinu rada. Ali ta preporuka je izostala. Za sada su Ministarstvo i Institut “Batut” jedino izdali preporuke o ponašanju građana na ovako visokim temperaturama kako bi zaštitili svoje zdravlje i objavili telefone kancelarija na koje se građani mogu javiti kako bi dobili savet. Jer Hitna pomoć ne može reagovati na svaku sitnicu. Niti ima dovoljno ekipa, niti vozila, a najveći broj njih nije ni klimatizovan. Prema rečima Nevene Karanović, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, zakonsko uporište za uvođenje vanrednog stanja ipak postoji. To je Zakon o sprečavanju štetnih posledica elementarnih nepogoda iz vremena bivše Jugoslavije, donet još 1972. godine. Samo što te sedamdeset druge godine zakonodavac nije mogao da predvidi julskih 45 stepeni pa se u njemu ne pominje vrućina kao elementarna nepogoda, već samo požar, poplava i slično. Nije baš najjasnije može li Zakon da se primeni u ovom slučaju ali ni to ko bi tu odluku doneo. Umesto toga vlada je jedino prihvatila preporuku Ministarstva za rad da se prekine rad na otvorenom u periodu od 11 do 16 časova. Vanrednog stanja nema zbog nedostatka pravnog osnova, ali i finansijskih i klimatskih razloga. „Ograničili smo se samo na one mere koje su u ovom trenutku pravno i finansijski moguće i održive. Vanredno stanje se ne može uvoditi bez dogovora svih socijalno-ekonomskih partnera”, objasnio je Rasim LJajić, ministar za rad i socijalnu politiku. Iako se u vladinom obrazloženju navodi da je vreo talas prolazan i da ovo što nas je zadesilo ipak nije stalno klimatsko stanje, vanredno stanje nije, međutim, uvedeno i zbog novca. Jer iziskuje niz mera i aktivnosti koje onda podrazumevaju velika finansijska izdvajanja, kažu u vladi. Uvođenje vanrednog stanja ipak je skupa igra, pa ne preostaje ništa do nekoliko cisterni vode, dvokratno radno vreme za najugroženije i strpljenje do zahlađenja. Pozivajući se na odredbe Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, ovo ministarstvo dalo je i preporuku poslodavcima da rad na otvorenom prilagode novonastalim uslovima. Pojačane su kontrole inspektora na građevinama a zaprećena je kazna za nepoštovaoce do milion dinara. A da su se i ministri uplašili od plus četrdeset i koji stepen, potvrdio je i ministar LJajić rekavši kako je na sednici vlade bilo i radikalnih rešenja o obustavi rada i u zatvorenim prostorijama. Vlada se uplašila i posledica obustave rada pošto bi poslodavci sigurno zahtevali od države da im nadoknadi gubitke nastale obustavom posla. Ako ništa drugo, ove nesnosne temperature poslužile su da nadležni barem počnu razmišljati o regulisanju oblasti civilne zaštite, a kako se čulo od stručnjaka, rešenje bi bilo osnivanje vladinog, državnog tela za vanredne situacije, ako ne i ministarstva kao što je praksa u nekim evropskim državama. Tako se Srbija za razliku od Rumunije, Makedonije ili Grčke, što zbog nedostatka zakona, što zbog nedostatka novca, ovog puta oglušila o preporuke Svetske zdravstvene organizacije da temperatura od preko 35 stepeni tokom više dana predstavlja elementarnu nepogodu. Rumunske vlasti su proglasile najviši “crveni stepen” pripravnosti zbog vrućina koje su tamo od 16. do 24. jula, kako saopštava Ministarstvo zdravlja, odnele 40 života, dok je u Grčkoj uvedeno vanredno stanje. Dragan Jovanović, pomoćnik direktora Hidrometeorološkog zavoda za meteorologiju, kaže za NIN da su temperature u protekloj nedelji bile dovoljne za preduzimanje posebnih mera, ali da tu odluku ipak donose nadležni. „To je samo moje mišljenje, poredeći stanje u nekim zemljama okruženja i mere koje se tamo preduzimaju. Tamo je sve regulisano, zna se kada je elementarna nepogoda i šta se u toj situaciji radi. Kakvi se koraci preduzimaju. Mi smo sve ovo, uprkos upozorenjima i najavama veoma toplog talasa, temperatura mnogo viših od uobičajenog proseka, dočekali, čini se, nespremni.” Jovanović ipak misli da i mediji svojim izveštavanjem i merenjem temperature na asfaltu gde je ona znatno viša od 40 stepeni, dodatno unose nervozu. „Temperatura se meri po nekim ustanovljenim merilima koji su isti za ceo svet. Zna se gde, kako i kojom tehnikom. Da bi podaci bili uporedivi, jedini način je da svi mere na isti način. Ako ceo svet meri na travi, nećemo mi na asfaltu.” Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost, kaže da je vladina odluka o neuvođenju vanrednog stanja potpuno logična, jer je vanredno stanje u svakoj državi pa i Srbiji skupa stvar, a samo pokretanje i zaustavljanje tog procesa zahteva vreme. „Ono bi sigurno trajalo duže nego što bi potrajao toplotni talas.” Ni odluka o uvođenju skraćenog radnog vremena nije logična, misli Čanak, jer šta, recimo, da rade radnici površinskih kopova rudnika “Kolubara”. Ako prestanu da rade, imaćemo problema sa nedostatkom struje. On poziva na strpljenje, jer kako kaže, ovakva temperatura traje sedam do deset dana u godini, a ni zemlje poput Austrije koje su navikle na još niže temperature od nas, nisu razmišljale o uvođenju vanrednog stanja. Čanak kaže da ukoliko poslodavac može prilagoditi proces proizvodnje a da nema štetu, treba to da učini. Paklena vrućina smeta svima; reklo bi se da je samo prodavci klima-uređaja podnose malo lakše od ostalih. Ali se zato Elektrodistribucija žali na povećanu potrošnju struje u ovim vrelim danima, upravo zbog rada klima-uređaja. Vodovod, opet, kuka zbog preterane potrošnje vode koja je u nekim beogradskim naseljima povećana čak za 80 odsto a maksimalno povećanje koje ovo preduzeće može obezbediti, jeste 20 procenata. Tropske vrućine su za nama. Sada i građani i predstavnici nadležnih organa i lekari Hitne pomoći mogu da odahnu. Bar do sledećeg leta. A do tada će Skupština možda i usvojiti novi Zakon o vanrednim situacijama i znaće se jesu li vrućine elementarna nepogoda ili nisu. A vrtići i bolnice u Srbiji, nadamo se, dobiće klima-uređaje uz koje se vrućina lakše podnosi, pa makar i na štetu elektro- energetskog sistema. Eh, kanaderi,kanaderi U Srbiji je izgorelo preko 2.500 hektara šuma, a vatra je nanovo ukazala da sistem civilne zaštite ne funkcioniše i da savremena tehnika za gašenje požara ne postoji Dugo iščekivani ruski avion za gašenje požara konačno je u sredu ujutro sleteo na aerodrom “Konstantin Veliki” u Nišu. Posle nekoliko dana zastoja u Bugarskoj, koja je takođe zahvaćena vatrom, avion je, na intervenciju premijera Vojislava Koštunice kod ruskog predsednika Vladimira Putina, ipak stigao. Poziv u pomoć Srbija je ruskom Ministarstvu za vanredne situacije poslala pošto su vlasti Bugarske i Grčke zbog požara koji i tamo besne, bile onemogućene da nam pošalju podršku. Prema podacima Javnog preduzeća “Srbijašume”, u Srbiji je pod plamenom preko 2.500 hektara šume na preko 50 lokacija. Najteža situacija je na području Stare planine, gde je zbog nepristupačnog terena avion jedini način da se požar lokalizuje. Požar je pored desetak gradova na jugu i istoku Srbije zahvatio i Užice, Zlatibor, okolinu Kraljeva i Valjeva, Priboj, Prijepolje, planinu Cer... Pošteđena nisu ni mesta na Kosovu i Metohiji, a u Dragašu je izgorelo desetak kuća. Samo u Beogradu tokom najtoplijeg dana u istoriji merenja temperature prijavljeno je preko 70 požara, što prema rečima Predraga Marića, načelnika Sektora za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije, nije zabeleženo u poslednjih pedeset godina. Požari su zahvatili skoro celo Balkansko poluostrvo, Bugarsku, Hrvatsku, Grčku, Bosnu i Hercegovinu, dok su zbog posledica vatre Makedonija i Albanija u utorak ostale i bez električne energije. Iako nadležni tvrde da je stanje u Srbiji pod kontrolom, najnoviji požari pokazali su da je Srbija nespremna dočekala ovu elementarnu nepogodu. U gašenju požara širom Srbije angažovani vojni avion zbog kvara morao je ubrzo da se prizemlji. Pa je tako Srbija ostala i bez jedinog aviona koji bi mogao pomoći u gašenju požara iako je njegov kapacitet desetostruko manji od mogućnosti famoznog ruskog “vodenog bombardera IL-76” koji u samo jednom naletu može ispustiti i do 40 tona vode. Čekanje ruskog aviona ponovo je podsetilo na “sumnjivu” prodaju četiri vojna aviona za gašenje požara, takozvana kanadera, koje je tada Savezna Republika Jugoslavija za skoro “džabe” prodala Grcima. Kao krivac za ovu trgovinu naveden je sada haški optuženik a nekada predsednik Srbije Milan Milutinović. Nekadašnji piloti ovih aviona kažu da bi se požari mnogo brže i lakše ugasili da su nam sada ti kanaderi. Iako je njihovo održavanje skupo, samo jedan požar bi isplatio njihovo održavanje, jer je šteta od gubitka šuma mnogo veća. Dragan Jočić, ministar policije, priznaje da sistem civilne zaštite ne funkcioniše poslednjih dvadeset godina, a da sprege vojske, policije, vatrogasaca i lokalnog stanovništva nema. Tehnika potrebna za gašenje požara je odavno već zastarela, pa je upravo zbog toga Nacionalnim investicionim planom i predviđeno odvajanje 13 miliona evra za ove potrebe. Srbija nema ni državno telo za vanredne situacije, a tek sada su se mogle čuti najave Mirka Cvetkovića, ministra finansija, da će u narednom budžetu za 2008. godinu čija izrada traje, značajna sredstva biti odvojena upravo za saniranje posledica elementarnih nepogoda. Iako bi ovi nagoveštaji mogli ohrabriti stanovnike Srbije, tako nešto vlada je obećavala i posle poplava na području Banata i posle odrona i klizišta prošle godine. I ništa nije preduzeto. Ne bi bilo iznenađenje ni kada bi briga o vanrednim situacijama prestala sa prvim hladnijim danom i prvim ugašenim požarom.