Premijer izabrao predsednika

Albanija je uz svesrdnu pomoć Vašingtona i Brisela, koji su se manje-više otvoreno angažovali u političkom životu te za njih trenutno veoma važne zemlje, konačno prevazišla višemesečnu predsedničku krizu. A vladajuća konzervativna i radikalno nacionalistički nastrojena Demokratska stranka premijera Salija Beriše zabeležila je još jedan krupan politički poen. O tome svedoči činjenica da je prošlog petka, posle silnog natezanja, političkog manevrisanja i trgovine, javne i tajne, Berišinoj stranci tek iz četvrtog pokušaja pošlo za rukom da svog kandidata Bamira Topija (50) u parlamentu ustoliči na funkciju predsednika Republike. Tim povodom, u prestonici Albanije je upriličen veliki vatromet i građanima je pružena mogućnost da se raduju. Pošto je u atmosferi iščekivanja krupnih istorijskih događaja, u kakvoj trenutno žive svi Albanci, dosadašnjem šefu države Alfredu Mojsiju 24. jula ove godine isticao petogodišnji mandat, još početkom godine započela je burna predsednička kampanja. Ustav Albanije, inače, predviđa da se predsednik Republike bira u parlamentu, a za njegov izbor potrebna je kvalifikovana većina od 60 odsto glasova svih poslanika, tj. najmanje 84 od ukupno 140 glasova, koliko ima poslanika u parlamentu. Međutim, već na samom startu predsedničke kampanje izbila je velika svađa. Lider opozicije, harizmatični gradonačelnik Tirane Edi Rama, podsetio je premijera Berišu na ranije datu reč i već prihvaćeno načelo da se prilikom izbora predsednika Republike u parlamentu demonstrira visok stepen nacionalnog jedinstva. Tako je i prilikom prethodnih predsedničkih izbora, 2002. godine, kada su na vlasti bili socijalisti, i kada je istekao mandat prethodnom predsedniku Republike, socijalisti Fatosu Nanou, Berišinim demokratama – iz želje da se u političkom životu zemlje uspostavi neka vrsta nacionalnog konsenzusa – bilo velikodušno ponuđeno da iz svojih redova predloži zajedničkog kandidata. I, Berišina stranka je tada za predsednika predložila Alfreda Mojsijua, za koga su u parlamentu glasali i socijalisti. Pet godina kasnije, kada je predsedniku Mojsiu, čoveku iz Berišine stranke, istekao petogodišnji predsednički mandat, uloge su na političkoj pozornici bile sasvim drugačije podeljene. Sada je Berišina stranka na vlasti, a nekadašnji vladajući socijalisti su u opoziciji. Ali, pokazalo se da “džentlmenski sporazumi” u političkom životu Abanije ne važe. Drugim rečima, Beriša ovog puta nije hteo ni da čuje za mogućnost da njegovi poslanici u parlamentu, u ime ideje nacionalnog jedinstva i potrebe da se u istorijskom času za Albance demonstrira politički konsenzus svih parlamentarnih stranaka, glasaju za predsedničkog kandidata iz redova opozicione leve koalicije. Kandidat koalicije levice, predvođene socijalistima, bio je Neritan Čeka. Kasnije se kao kandidat iz redova levice pojavio i bivši predsednik Republike Fatos Nano. Međutim, odmah se ispostavilo da nijedan od tri glavna kandidata, ni Berišin čovek Bamir Topi, ni kandidati iz redova opozicione levice, nisu bili u stanju da osvoje potrebnu većinu glasova u parlamentu. Stoga se postupak izbora za novog predsednika Albanije otegao u nedogled i pretvorio u pravu latinoameričku sapunicu... Pošto Beriša nije pristajao na dogovor o zajedničkom kandidatu, opozicija je bojkotovala sednice parlamenta. Poslanici opozicije su tri puta u poslednjih nekoliko meseci odbijali da uđu u salu kada je trebalo izabrati predsednika i Albanija se tako našla na rubu ozbiljne političke krize. Da novi predsednik nije izabran u predviđenom roku (do 24. jula 2007), za najdalje 60 dana morali bi, shodno Ustavu Albanije, biti raspisani prevremeni parlamentarni izbori. A parlamentarni izbori u Albaniji ovog trenutka (baš kao i parlamentarni izbori na Kosovu, kojima je već uveliko vreme), mogli bi, možda, nekom da posluže kao izgovor da se definitivno odlučivanje o granicama susednih država u regionu, za šta se Albanija, inače, svesrdno zalaže, ponovo odloži. Kako bilo da bilo, premijer Beriša je, izgleda, shvatio da se sa izborom šefa države više ne sme odugovlačiti i da je tu stvar neophodno što pre – na ovaj ili na onaj način – rešiti. A u izboru tog načina je, čini se, glavnu ulogu odigrala poruka prijatelja iz Vašingtona i EU da se politička kriza u zemlji mora izbeći po svaku cenu. I da prijatelji Albanije zato neće previše sitničariti, niti postavljati suvišna pitanja... Dobivši zeleno svetlo i odrešene ruke za akciju, premijer Beriša je odmah demonstrirao svoju dobro znanu političku umešnost. Iz redova socijalističke opozicije kupio je nekoliko nedostajućih poslaničkih glasova, zakazao sednicu parlamenta i po četvrti put na dnevni red stavio izbor predsednika Republike. Wegov kandidat Bamir Topi je tako ovoga puta, u četvrtom pokušaju, dobio čak 85 glasova, što znači i jedan više od neophodnog minimuma. Kupovina poslaničkih glasova u albanskom parlamentu bila je očigledna i odigrala se pred licem čitave zemlje. Jer, Berišin kandidat za predsednika imao je u prethodnom, trećem krugu glasanja u parlamentu, samo 75 glasova. Zvanično, opozicija je i u četvrtom krugu glasanja bojkotovala sednicu parlamenta. Ali, u salu je ovoga puta ušao čak 91 poslanik. Do sada su poznata imena šest poslanika opozicije koji su promenili “dresove” i iznenada odlučili da podrže kandidata vladajuće stranke. Oni su javno priznali da su to učinili iz patriotskih razloga i u ime viših interesa, u želji da se izbegne raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora. Međutim, lider opozicione socijalističke partije Edi Rama rekao je da je njihovo ponašanje “sramno” i nazvao ih “izdajnicima”. Novi predsednik Albanije Bamir Topi, potpredsednik vladajuće Berišine Demokratske stranke, po obrazovanju je biolog, a doskora je bio pomoćnik ministra poljoprivrede. Ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja u Albaniji, on je trenutno najpopularniji političar u toj zemlji. “Dostojanstveno ću predstavljati albansku državu pred dva važna događaja: integraciju u NATO i evropsku porodicu”, rekao je predsednik Topi u prvoj izjavi za javnost. Iz predsedničke kancelarije u Tirani je još saopšteno da je prvu čestitku novoizabranom predsedniku Albanije uputio predsednik Kosova Fatmir Sejdiu. A to je – po mišljenju novog predsednika Albanije – “veoma indikativan signal da svi mi, zajedno, nestrpljivo čekamo nezavisnost Kosova, što će biti u interesu mira našeg regiona i globalnog mira u svetu”.