Izaslanik Bler

Bivši britanski premijer Toni Bler ima novi posao: da, kao specijalni izaslanik “kvarteta” – UN, SAD, EU i Rusije – ubrza rešenje spora između Izraelaca i Palestinaca, koji postoji od nastanka savremenog Izraela pre šest decenija, i da doprinese stvaranju palestinske države na teritoriji koja je pod izraelskom okupacijom punih četrdeset godina. Wegovo rešenje treba da zadovolji najpre Amerikance, jer su oni glavni poslodavci u “kvartetu”, a za novi posao Blera je preporučio sam DŽordž Buš. Rešenje potom treba da zadovolji sam “kvartet”, gde pune saglasnosti oko Bliskog istoka obično nema. Na kraju, rešenje treba da prihvate oni kojih se to najviše tiče: Izrael i razjedinjeni i zavađeni Palestinci, pa i arapski svet, osobito onaj u neposrednom susedstvu dveju država. Blerova misija bi trebalo da rezultira stvaranjem uslova za održavanje, do kraja godine, jedne međunarodne mirovne konferencije o Bliskom istoku na kojoj bi se Amerikanci pojavili kao pomiritelji Izraela i Arapa i kao garanti mira i stabilnosti u regionu. Novi izaslanik je dosta hendikepiran za ovaj posao. On uživa puno poverenje samo Amerike i Izraela, dok ga među Palestincima bije glas velikog Bušovog prijatelja i saveznika koji je, u svojstvu premijera Velike Britanije, odobrio dve invazije sa pogubnim posledicama – američku na Irak 2003, i izraelsku na Liban prošle godine. Istina, palestinski predsednik i vođa Fataha Mahmud Abas – čije je uporište sada samo na Zapadnoj obali, ali ne i u Gazi, koju kontroliše militantni Hamas – pozdravio je Blerovu misiju, uprkos rezervama svojih sunarodnika. Samo, Blera prate rezerve i u “kvartetu”: Rusija i neke članice EU su se s teškom mukom, i u poslednjem trenutku, saglasile s njegovim imenovanjem. Smatraju ga, ponajviše zbog njegove izrazite proameričke politike u Iraku, neprikladnom ličnošću za posao u kome pregovarač mora da ima poverenje obe sukobljene strane ili bar izglede da ga, svojim nepristrasnim, objektivnim i strpljivim radom, stekne. Sudeći po komplimentima kojima je Blera, na sastanku “kvarteta”, obasula Kondoliza Rajs, Amerikanci veruju da on ima odlike spretnog pregovarača. Pominju pregovore i sporazum u Severnoj Irskoj. Bler je, tvrdi se, umeo da privoli pripadnike IRA da se odreknu nasilja i da sednu za pregovarački sto. Pitanje je, samo, koliko je iskustvo sa IRA poučno: Bler neće imati mandat da pregovara sa Hamasom, jer se ta stranka – koja je inače demokratski izabrana na izborima 2006. i koja je donedavno bila stariji partner Fatahu u palestinskoj vladi – nalazi na američkom crnom spisku terorističkih organizacija. SAD i EU ostaju, inače, pri stavu da sa Hamasom nema pregovora dok god ta organizacija ne prizna pravo Izraelu na postojanje, dok se ne odrekne terorističkih metoda u delovanju i dok ne prihvati važnost svih dosad postignutih međunarodnih sporazuma. Bler tako, na samom početku, ima veoma sužen manevarski prostor za pregovaranje i veoma dugačak spisak pitanja koja bi, nakon strpljivog pregovaranja, trebalo rešiti. Uzeo je na sebe da podstakne rešavanje sledećih pitanja: stvaranje suverene palestinske države iz tri dela – Gaze, koju sad drži Hamas, Zapadne obale i istočnog Jerusalima, gde bi se nalazila prestonica; okončanje 40-godišnje izraelske okupacije Gaze i Zapadne obale; razgraničavanje nove države sa Izraelom; postizanje tri izuzetno važna sporazuma – o palestinskim izbeglicama, o jevrejskim naseljima na okupiranim teritorijama i o kontroli nad izvorima vode. Mogu li se sva ta pitanja rešiti, i to za relativno kratko vreme (do kraja godine, odnosno do isteka Bušovog mandata), ako za glavno od njih, stvaranje palestinske države, ne postoji osnovna pretpostavka: političko jedinstvo Palestinaca? Koliko je primenjiv (prevashodno američki) zahtev da se podrže Abas i Fatah, prožet inače korupcijom, a da se sasvim izoluje Hamas, koji u narodu uživa veću podršku? Da li je takva vlada nacionalnog jedinstva (ili nacionalnog spasa) uopšte moguća? Kolin Pauel, bivši šef američke diplomatije, misli da nije. On se zalaže da se “nađe način” za pregovore sa Hamasom. “Mislim da ih ne možemo naprosto baciti u neku spoljnu pomrčinu i tražiti rešenje za region, ne uzimajući u obzir položaj koji Hamas ima u palestinskoj zajednici – kaže on. – Nisu li oni pobedili na izborima na kojima smo mi insistirali?” Ako bi Bler i hteo, “na neki način”, s Hamasom, hoće li Hamas s njim? A postoji još jedna golema nevolja: ne zna se hoće li Bler imati neke nadležnosti nad bezbednošću, ako sad američki general Kejt Dejton obučava palestinske oružane snage lojalne predsedniku Abasu. Bez uticaja na ove snage, Bler je usmeren ka marginalijama. Sve u svemu, “nazahvalan posao koji iziskuje velike napore za postizanje veoma skromnih rezultata”, kako reče jedan iskusni zapadni diplomata.