Zašto su protestanti bogatiji od katolika

Retko je o nekoj naučnoj tezi u poslednjih sto godina toliko intenzivno diskutovano kao o čuvenoj jednačini između „protestantske etike i duha kapitalizma”. „Tek je reformacija omogućila rađanje modernog preduzetničkog duha i industrijsku revoluciju”, tvrdio je slavni klasik moderne sociologije Maks Veber, autor ove izazovne teze. Razlog, prema njemu, bilo je to što protestanti, smatrajući rad za bogom predodređeni smisao života, „arbajtuju” (odnosno, kako bi se na Balkanu reklo – argatuju) više i ekonomski su uspešniji. Dvojica ekonomista sa Univerziteta Ludviga Maksimilijana u Minhenu nastoje, međutim, da ovu tezu provere iz nove perspektive. Saša Beker i Ludger Vesman su uzeli za predmet istraživanja isti istorijski okvir kao i Veber – pozni 19. vek u Pruskoj, ali su u tome koristili sredstva modernog, ekonomskog empirijskog istraživanja. Rezultati tog istraživanja, koje prenosi nemački privredni dnevnik “Handesblat”, zaista su zanimljivi, ne samo za stručnu nego i za širu javnost. Veber, kako tvrde ova dvojica ekonomista, imao je pravo što se tiče razlike u prosperitetu između katolika i protestanata, ali je pogrešio u rasvetljavanju tog fenomena. Ukratko, razlog zašto su oni bogatiji nije druga etika rada, nego čitanje Biblije. I još dublje, pošto su evangelistička učenja svoje vernike vodila ka tome da se okrenu Bibliji i čitaju je, oni su (na)učili da bolje čitaju i pišu od katolika, i postajali su sve obrazovaniji. U svojoj studiji ovaj istraživački dvojac koristi dosta dobro očuvanu statističku građu pruskih ureda. Utvrdili su za sva 42 pruska okruga preciznu demografsku, versku i ekonomsku strukturu, pismenost i pripadnost Crkvi. Za to vreme (negde oko 1870) nije još bio izveden pouzdani obračun BDP-a (bruto domaćeg proizvoda) za okruge pojedinačno, ali se zna koliko je ljudi iz pojedinih okruga radilo u poljoprivredi, industriji ili uslugama. Iz toga se mogu izvoditi zaključci o prosperitetu pojednih regiona – što je manji značaj poljoprivrede, tim je bio viši stupanj razvijenosti i bogatstva. Kao dodatni indikator istraživači su uzeli plate učitelja u osnovnim školama. One su bile finansirane iz okružnih poreza, pa razlike u njima govore indirektno i o ekonomskom stanju regiona. Najpre se pokazalo da zaista stoji Veberova teza o vezi između ekonomskog prosperiteta i verske pripadnosti. In medias res: tamo gde je bilo više evangelista, ti okruzi su bili ekonomski razvijeniji. U protestantskim krajevima zemljoradnja je igrala osetno manju ulogu – njen udeo u BDP-u bio je niži za 3,5 odsto nego u katoličkim okruzima. A to se osećalo i u platama učitelja, koje su bile veće u protestantskim sredinama za 6,3 odsto. Beker i Vesman su istovremeno utvrdili da je u evangelističkim krajevima bilo osetno manje analfabeta nego u katoličkim. Ukupno u Pruskoj je 1870. umelo da čita i piše 88 odsto ljudi, ali u protestantskim krajevima je prosek bio viši za oko 10 procenata nego u katoličkim. I to nezavisno da li se radilo o selu ili gradu. Naučnici tu činjenicu tumače poznatim, temeljnim zahtevima Martina Lutera da svaki čovek treba da se upozna sa Božjom reči i da redovno čita Bibliju. Tradicionalno, takođe, evangelističke crkve su stavljale naglasak na dobro školsko obrazovanje, što je i razlog veće pismenosti protestantskih regiona. Stepen pismenosti je, štaviše, prema sprovedenim istraživanjima, povezan sa razlikama u bogatstvu (i to i u slučaju da se ne uzima u obzir religiozna pripadnost). „Kada, poređenja radi, isključimo razlike u stepenu pismenosti, ne postoje između katoličkih i protestantskih regiona nikakve ekonomske razlike”, dodaju istraživači, i izvode zaključak: „Time biva jasno da je teza da iza razlika u bogatstvu stoji različita radna etika, neosnovana. Ekonomski iskorak protestantskih regiona treba da se zahvali samo većem ljudskom kapitalu.” Argument da bi moglo biti i obrnuto, to jest da bi u tome koji je kraj naklonjeniji nekoj crkvi mogli da imaju uticaj ekonomski faktori, ovaj naučni tandem odbacuje. O tome su istorijski odlučivali drugi faktori; na primer, koliko je daleko neki kraj bio od kolevke protestantizma, to jest, mesta Virtenberg u kome je počeo da propoveda i agituje Luter. Ova dvojica su nastojali da provere i hipotezu da li su možda protestanti pridavali veću pažnju obrazovanju zbog svoje radne etike. Ali, činjenica je neoboriva – oni su čitanje i pisanje favorizovali iz verskih razloga. I tu je onda i krajnji zaključak: uticaj protestantizma na ekonomski razvoj ne počiva u njegovoj radnoj etici, već u etici obrazovanja.