Feredža

Na nedavnim parlamentarnim izborima u Turskoj ključnu ulogu je odigrao način oblačenja žena. Veliku pobedu je odnela sa 46 odsto glasova umereno islamistička partija Pravde i razvoja (AKP) dosadašnjeg premijera Redžepa Tajipa Erdogana. Partije koje su opredeljene za sekularnu Tursku u duhu velikog reformatora Kemala Ataturka (1881-1938), kao jedan od glavnih argumenata protiv AKP partije iznosili su činjenicu da supruga dosadašnjeg ministra inostranih poslova Abdulaha Gula, predsedničkog kandidata Erdoganove partije, nosi tradicionalnu islamsku maramu. Ona je u Turskoj zabranjena na javnim mestima kao što su škola, univerzitet i sud. Za progresivne snage to je očigledan znak da će u skoroj budućnosti zavladati adet konzervativizma mnogih zemalja islamskog Bliskog istoka i poništiti tekovine progresivnog kemalizma. Za Erdoganove glasače bio je to adut za njega. U našoj štampi neretko se islamska marama netačno naziva feredžom. Feredža je zapravo “dugački ogrtač od crne ili modre čohe koji se nosio s tamnom koprenom na licu”, kako je to tačno definisano u šestoj knjizi Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske iz 1976. godine. A pomenuta tamna koprena na licu se pravilno zove ne feredža (od arapske reči farag uteha), već jašmak (turski veo), deo nikaba. Supruga turskog ministra Gula, istini za volju, ne nosi ni feredžu ni jašmak, već hidžab (u Turskoj se zove i turban), kojim je pokriven vrat i glava, i kosa na glavi osim na čelu. To je danas većinska nošnja žena u muslimanskom svetu, a često se viđa i na ulicama Sarajeva. Korak dalje u pokrivanju ženskog lica, uobičajen u Persijskom zalivu, je nikab: ženi se vide samo oči. Potpuno pokrivena glava i lice, bez proreza za oči, najčešće tamne boje, je burka, s tim da žena gleda svet kroz mrežicu; to je tipična nošnja žena u najortodoksnijim islamskim zemljama. Nije lako razabrati se u naizgled protivurečnim parolama umerenog islamiste pobednika Erdogana, političara koji zagovara istovremeno islam, demokratiju i ulazak u Evropu. Po njemu je nošenje hidžaba pitanje slobode žena u demokratskom društvu, a za vojsku simbol poništavanja tekovina kemalizma. Sura koja u Kuranu (glava Trideset treća, 53) nalaže hidžab glasi: “O vjerni! Ne ulazite bez dopuštenja u kuće prorokove, izuzev kad vam se dopušta da objedujete sa njim, neočekivano. A kad ste pozvati, uđite, i odmah, pošto ste objedovali, rastanite se i ne počinjite suviše prisna razgovora, jer je to njemu dosadno... Ako imate što da ištete neku stvar u njihovijeh žena, ištite je kroz veo, takvijem će se načinom vaša i njihova srca sačuvati u čistoti.” (Koran, prevod Miće Qubibratića Hercegovca, Biograd, 1895, Štamparija Državne štamparije Kraljevine Srbije).