Odnos prema žrtvama

Veoma uspešan pokušaj mr Srđana Cvetkovića da sublimira veliku istorijsku fresku srpske dvovekovne represije, i opiše je na šest NIN-ovih stranica. Naravno, žestokoj komunističkoj represiji posvećuje trostruko više prostora u odnosu na vreme trajanja, ali sasvim zasluženo, s obzirom na to da su naši komunisti bili najbolji đaci sovjetskih komunista, sa malom izmenom redosleda masovnih čistki – likvidacija svojih sunarodnika. Šta se dešava u Rusiji sedamdeset godina posle masovnih likvidacija? Svake četvrte nedelje po Uskrsu ruski patrijarh Aleksij Drugi služi pomen „mučenicima Butova”, masovne grobnice u blizini Moskve, gde je ukopano 20.000 likvidiranih uglavnom Rusa 1937-1938. godine. Ove godine je osveštao sagrađenu spomen - crkvu na ovom stratištu. Pre 15 godina postavljen je ispred sedišta FSB-a – funkcionalnog naslednika sovjetske tajne policije, spomenik-stena sa Soloveckih ostrva u Belom moru, gde je bio jedan od gulaga, kao stalna opomena sadašnjim službenicima da ne ponove zločin prethodnika. Što se Srbije tiče, do sada je jedino u Šapcu udruženje građana „Most” podiglo iz sopstvenih priloga spomen-crkvu pored starog mosta na Savi, gde je krajem 1944. godine izvršena masovna egzekucija „narodnih neprijatelja” i to je sve. Nijedna od tridesetak masovnih grobnica u Beogradu i preko sto u Srbiji nije obeležena. Primer Slovenije je poučan. Tu je pre 15 godina formirana državna komisija koja prikuplja građu o represiji posle 1945. godine, a pre četiri godine su počela topografska istraživanja i sondiranja masovnih grobnica. Računalo se da će biti 50-60 lokacija, ali se već pokazalo da ih je mnogo više, a Kočevski rog, Hrasnik, Tezno i Celje su pojedinačno veće od Srebrenice. Na kraju, dobro bi bilo da nam o odnosu prema nevino likvidiranim žrtvama iz sopstvenog naroda, posluži primer naših osvedočenih prijatelja Rusa, a što da ne i Slovenaca, naše „braće” iz bivše države, koji možda sve ovo rade pod pritiskom Evropske unije, ali svejedno. Slobodan Đurić, Beograd