Arhiva

Krleža u zagrljaju Šerbedžije

Mirjana Radošević | 20. septembar 2023 | 01:00
Nema ni jednog pozorišta na svetu kao što je Kazalište “Ulysses” na Brijunima. Na njegove se premijere ne stiže crvenim tepihom, već brodićima. Ova sedma sezona posvećena je Miroslavu Krleži (1893-1981). Dakle, nikakva prigodna obljetnica. Jedino je njegov veliki poštovalac Rade Šerbedžija, koji mu je bio čest gost na Gvozdu u Zagrebu, ovog, 26. jula, napunio 60 godina. Šerbedžija se prisetio tih susreta i dugih razgovora, uz omiljeni francuski konjak, kada mu je na pitanja o socijalnim, političkim i istorijskim kretanjima zemalja evropskih prostora, Krleža rekao da je on o svemu tome već pisao, samo –“niko, nažalost, ne čita!”. Uz već oformljeni repertoar ovog teatra koji oživi svakog leta, ove godine je održan simpozijum znamenitih krležijanaca na temu „Krleža danas”. Objavljena je i knjiga tih referata i studija (izdavač Kazalište Ulysses, urednici Marina Vujčić i Velimir Visković, tiraž 1.000 primeraka, cena 100 kuna, oko 1.000 dinara). Rade Šerbedžija je obnovio svoju dugovečnu monodramu “Moj obračun s njima” u režiji Dina Radojevića, prikazan je dokumentarni film Eduarda Galića “Predvečerje puno skepse” a 18. jula i s nestrpljenjem očekivana premijera nezaobilaznog Krležinog poetskog remek –dela “Balade Petrice Kerempuha”. Koliki je intelektualno-fizički napor podneo Šerbedžija, dovoljno je reći da je uoči premijere tri večeri zaredom igrao tročasovnog Kralja Lira! Ipak, u “Baladama..“’ Šerbedžija je više reditelj, malo pevač, glumac koji iz prikrajka, krajičkom oka, najčešće za šankom na “sceni” ,drži pod kontrolom predstavu koja izmiče žanrovskim odrednicama. Šerbedžiji je u muzičkom delu pomogao iskusni Darko Rundek, sa svojim ekscentričnim prijateljem iz Pariza, violinistkinjom Izabel. Tu je i ekipa koja glumi, peva, svira i igra, Vili Matula, Mladen Vasari, Maja Posavec, Peđa Gvozdić. Naravno, i Mostarska simfonijeta i grupa “Putokazi” koji izvode orkestraciju songa (Nigel Osborne) “Goreči čerleni mak”. Predstava se za razliku od “Lira” koji se izvodi na Malom Brijunu u tvrđavi Minor, prikazuje u Prosperovom vrtu, ispred hotela “Franina” na Velikom Brijunu. Pošto smo stigli brodićima, nas oko 400 premijernih gledalaca posedali smo na drvene klupe imaginarne nekakve “hrvatske krčme”. Ispred nas pozornica, desno šank i rublje koje se suši. Iz dubine, s mora, izronio je iz mraka splav sa glumcima. Nad nama lete još neusnuli galebovi, nebo purpurno. Prednosti otvorenog prostora ovde na Brijunima, što uz sva čula imate još i čulo mirisa, mirisa borova i mora! Sa prvom numerom, sa scenom u kojoj svi učesnici sviraju, pevaju i igraju, razvejane su sve sumnje da će biti problema pratiti Krležin tekst. Jer, on je u “Baladama Petrice Kerempuha” tog “grabancijaša i skitnice” inkarnacija čoveka iz naroda, nosioca narodne mudrosti i duha, sabrata Tila Olenšpigela, izniklog iz seljačkih buna feudalne Hrvatske, stvorio sopstveni jezik kojim je ionako težak kajkavski još više udaljen unošenjem latinskih idioma, mađarskog, nemačkog, italijanskog. To nije ni spev, ni poetska drama, “Balade...” su i duboko nacionalno ali i univerzalno delo, “mitografija tragičnog ljudskog kosmosa”. Svašta se dešava pred gledaocima koji su pratili radnju s nesmanjenom simpatijom, uz česte aplauze, upućene bilo virtuoznom kazivanju bilo igri i dobroj muzici. U jednom trenutku “krčmar” Šerbedžija deli gledaocima slaninu i hleb, baca vezice mladog luka u publiku, peva duet sa lepom i talentovanom mladom Majom Posavec koju na kraju i nagradi – dugim, dugim, pravim filmskim poljupcem! Bio je, čini nam se, duži od propisane minutaže. I tako, sat i po brzo prođe. Priča o Petrici, predstava je sa elementima mjuzikla i kabarea ali i rok-opere, čiju scenu, svetlo, izbor kostima i kostime potpisuje Željko Zorica. Predstava kao što je efektno počela dolaskom glumaca na splavu, tako se i završila: splav sa glumcima odlazi u noć, uz oblake pirotehničkog dima uz baladu “Goreči čerleni mak”, i naravno dugog aplauza gledalaca. Zatim smo prešli na prijem na kojem su služene jevtine kobasice sa senfom, a jevtino piće se – plaćalo. Bilo je mnogo značajnih faca, “Danke Dojčland”, “Lijepa naša”... Najavljeno je da će predstava na jesen gostovati u Zagrebu, ali verujemo da to neće biti “to’’, jer nema šmeka mora ni borova, bez čega cela priča mora biti osiromašena. Na ovih pet izvođenja videlo ju je više od 1.500 gledalaca. A za koji dan, ponovo na Brijunima, poslednja premijera u ovoj “Ulyssovoj” sezoni. Lenka Udovički režira dramski predložak koji potpisuje Ivo Štivičić, prema jednom od najpoznatijih Krležinih tekstova “Pijana novembarska noć 1918”.Iz naslova predstave izbačeno je “novembarska”, a u brojnom ansamblu, čitamo, igraju i Nebojša Glogovac i Branislav Lečić, ali i Josipa Lisac! Ova sjajna pevačica, bez roka trajanja, održaće i solistički koncert 24. avgusta, čime će biti i završena sedma sezona teatra koji, slučajno ili ne, duguje ime delu Yejmsa Yojsa, koji je i sam, pre više od jednog veka, otkrio lepotu ovih ostrva.