Skandali lepe Julije

Protivnici Julije Timošenko tvrde da ona ima planiran bar po jedan mali incident za svaki dan do izbora u Ukrajini. Da li je tako, tek će se videti, ali kampanja za vanredne parlamentarne izbore, koji će se održati 30. septembra, započela je upravo skandalom – Centralna izborna komisija (CIK) odbila je da registruje jednu od najvećih partija u Ukrajini, Blok Julije Timošenko (BJUT), objašnjavajući svoju odluku neispravno popunjenim dokumentima. Pre toga je rukovodstvo partije upozoreno da ispravi grešku – pored imena kandidata nisu bile upisane adrese. Odgovor je bio kategorično “ne”, adrese su date u nekom odvojenom dokumentu koji nije predviđen pravilima. CIK je na to reagovao odbijanjem da registruje partiju, a Julija Timošenko je brže-bolje iskoristila najjači argument koji ima, zgradu Centralnog izbornog komiteta opkolile su njene pristalice tražeći da se partija registruje. Usledila je tužba sudu, izjava da je reč o političkoj osveti i želji vlasti da partiju bivše predsednice vlade isključi iz predizborne trke. Ukrajina je ponovo u svom elementu – optužbe lete na sve strane, svi nešto dokazuju – jedni da CIK nije pogrešio, drugi da nema potrebe da se ponavljaju adrese u izbornom spisku kad već postoje u biografijama kandidata... Predsednik Viktor Juščenko je zamolio CIK da popusti i registruje partiju, a najjača ukrajinska partija, Partija regiona Viktora Janukoviča, takođe traži da se učini ustupak – izbori bez Julije Timošenko bili bi nepotpuni, da i ne govorimo o tome koliko bi bili dosadni. Članovi komisije tvrde da niko, pa ni predsednik i premijer, ne mogu da ih nateraju da krše zakon... Iako je malo verovatno da tako velika partija neće biti registrovana, situacija je svima dobrodošla kao povod za dodatni PR. Komunisti skreću pažnju biračima da je Julija Timošenko spremna da onemogući legitimne izbore samo zato što članovi njene partije ne žele da objave svoje adrese. Kao što, uostalom, drže u tajnosti i svoje prihode, koje prema novim, izmenjenim zakonima, više ne moraju da objavljuju. - Osnovna krilatica BJUT-a je “skandal svakog dana” – smatra kandidat propredsedničke Naše Ukrajine Valerij Konovaljuk. Prema njegovom mišljenju, takva situacija je stvorena namerno da bi se privukla pažnja. Partija regiona Viktora Janukoviča “otkriva” javnosti planove Julije Timošenko da u toku predizborne kampanje organizuje putovanja mladih plaćenih aktivista u Donjecku oblast (koja tradicionalno glasa za proruske partije) sa zadatkom da provociraju konflikte i tuče za koje treba da budu optuženi domaćini. Usput se podvrgavaju oštroj kritici i sve predizborne akcije Julije Timošenko. Referendum za izmenu Ustava predviđen za 30. septembar Partija regiona smatra tehnički neizvodljivim. Komentarišući inicijativu opozicije za ukidanje poslaničkog imuniteta Raisa Bogatirjeva, šef frakcije ove partije u Vrhovnoj radi smatra da će kandidati BJUT-a, pošto će ponovo biti u opoziciji, prvi odustati od ideje – nikad neće dopustiti da budu lišeni imuniteta. Sergej Tolstov, direktor ukrajinskog Instituta za političku analizu i međunarodna istraživanja, smatra da BJUT na ovaj način pokazuje biračima da blok ima poseban status i da može na taj način da razgovara s vlašću, pa i sa CIK-om. Cilj postupka je da se izazove narodno nezadovoljstvo. Julija Timošenko kao da potvrđuje tu izjavu, preti da će, ako partija ne bude registrovana, izvesti na ulice nove desetine hiljada ljudi... I tako, u Ukrajini stanje redovno – svi protiv svih. Zanimljivo je da partija regiona uopšte ne kritikuje Našu Ukrajinu Viktora Juščenka. I to je sasvim razumljivo. I jedni i drugi su svesni da neće moći sami da formiraju vladu. Ponovo će biti neophodno praviti koalicije – a Juščenkovo iskustvo s Julijom Timošenko govori da je saradnja moguća samo onda kad je ona glavna. A na ustupanje položaja u ovom trenutku nisu spremni ni premijer ni predsednik Ukrajine. Prema mišljenju politikologa, verovatnoća da će se napraviti koalicija između Naše Ukrajine i Partije regiona iznosi 75 odsto. Naravno, o konačnom odnosu snaga danas je veoma rano govoriti. Teoretski, sve kombinacije su moguće, ali jedne su logičnije od drugih. I upravo one su najmanje verovatne. Takva je oranž koalicija – između BJUT-a i Naše Ukrajine, starih saboraca u narandžastoj revoluciji. Manje je logična, ali verovatnija, koalicija između BJUT-a i komunista. Istina, komunisti bi radije s Partijom regiona, ali veliki biznismeni, koji finansiraju Janukoviča, nisu oduševljeni mogućnošću povratka komunista na vlast... Istina, čuju se i glasine da je moguće da je celu igru sa registracijom zamislio predsednik Juščenko koji već na samo pominjanje imena Julije Timošenko dobija ospice. To je, ipak, malo verovatno jer niko bolje od njega ne zna kakav pakao je lepa Julija spremna da napravi ako se ne udovolji njenim željama. Samo ona može da na ulice izvede desetine hiljada ljudi, a onda nikakvi zakoni ne pomažu – radi se ono što traži masa. Vrela ukrajinska jesen je počela. Sasvim je sigurno da ovaj skandal, ma kako se završio, neće biti poslednji. A šta ako je on isprovociran samo da bi se stvorio presedan – da CIK promeni svoju odluku na zahtev predsednika i (ili) premijera? Ko može da garantuje da se takav zahtev neće pojaviti i posle izbora da bi se dobili željeni rezultati?