Makijaveli u Starom dvoru

Nakon što smo potrošili skoro celu prvu polovinu godine na izbor vlade i premijera, kao najuticajnije političke ličnosti u Srbiji, u drugoj polovini godine bi trebalo da slede izbori za drugu i treću najvažniju funkciju u državi: predsednika Republike i gradonačelnika Beograda. Formalno, funkcija gradonačelnika glavnog grada nije toliko značajna. Međutim, u zemlji gde se Narodna skupština sistematski marginalizuje, i u kojoj se razlika između centra i unutrašnjosti samo povećava, prvi čovek Beograda, s obzirom na resurse koje neposredno kontroliše treća je politička funkcija u Srbiji. Osim iz velikog gradskog buyeta, snaga gradonačelnika proističe i iz njegove nezavisnosti jer ga direktno biraju građani. A pri tom ova pozicija je najbolja odskočna daska za one dve, bitnije, funkcije u državi, predsednika Republike i predsednika vlade. Zato je politička utakmica za čelno mesto u Starom dvoru jedna od najznačajnijih i najzanimljivijih. I u njoj, videćemo, stranke će biti spremne da urade sve da bi pobedile. Da krenemo redom. Pitanja su: kad, ko i kako. Kada je, krajem prošle godine, Srbija konačno dobila demokratski Ustav, dogovorom tri najveće stranke je odlučeno da se lokalni izbori održe do kraja ove godine. Međutim, za izbore u Beogradu neophodan je zakon o glavnom gradu, kojeg još nema ni u najavi, ili da se bar novim zakonom o lokalnoj samoupravi definiše način izbora izvršnih organa u gradovima. Samim tim, već se govori da bi lokalni izbori mogli samo da budu raspisani do kraja ove godine a održani tek u martu ili aprilu iduće godine. U takav scenario veruje i politički analitičar Milan Nikolić. „Još uvek je puno nepoznanica i mnogo će zavisiti od šire igre, političke trgovine oko podele mesta u upravnim odborima i donošenja zakona, ali najrealnije je da predsednički izbori budu raspisani do kraja godine a onda nekoliko meseci kasnije i lokalni izbori”. To bi bio ustupak Demokratske stranke DSS-u jer zbog jakog predsedničkog kandidata DS-u bi više odgovaralo spajanje lokalnih i predsedničkih izbora. Da je on gotovo već napravljen govori i intervju Dragana Đilasa „Blicu”. „Želim da rad lokalnih DS funkcionera, pa i mene kao predsednika beogradskih demokrata, građani ocenjuju realno, a ne da se sakrijemo iza uspešnosti i popularnosti Borisa Tadića”, izjavio je Đilas, koji je u istom intervjuu procenio i da lokalni izbori neće biti tako brzo. Šta bi DS mogao da traži za ovaj nemali ustupak? Na ovaj način „kupljeno” je vreme koje bi moglo biti iskorišćeno za pisanje zakona po kojima bi se na lokalu biralo po većinskom principu (što odgovara jedino DS-u i Velji Iliću) a DS bi mogao da se izbori i za to da stranke koje su u vladi u celoj Srbiji nastupaju u jednoj koloni, sa „demokratama” kao dominantnom strankom. Na taj način, veruju u DS-u, mogli bi da se vrate na stanje iz vremena DOS-a kada su imali gotovo apsolutnu vlast na lokalu. I na kraju, najvažnija stvar: da se izglasa zakon kojim bi se u gradovima ukinuo direktan izbor za gradonačelnika, već bi se prvi čovek grada ponovo birao u Skupštini. I to pre svega zbog Beograda. Naime, za sada jedini siguran kandidat za gradonačelnika je generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić. Pre tri godine, uprkos plebiscitarnoj podršci ostalih kandidata Bogdanoviću, Vučić je za malo izgubio. U međuvremenu na republičkim izborima radikali su prvi put pobedili u Beogradu a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi Vučić lako mogao da postane treća najbitnija politička figura u Srbiji. Prema podacima koje je objavio dnevni list „Press”, a baziraju se na istraživanju jedne prestoničke agencije, izuzev Borisa Tadića niko iz Demokratske stranke ne bi mogao da pobedi Vučića u Beogradu. U tom eventualnom duelu sa gensekom radikala Dragan Đilas bi dobio svega 32 odsto glasova a Dragan Šutanovac samo 25 odsto. U agencijama koje je NIN kontaktirao kažu da su istraživanja rađena ali za potrebe klijenata, pa ne mogu da objave rezultate, ali nezvanično saznajemo da i njihova ispitivanja pokazuju da je Vučić u velikoj prednosti. Po mišljenju Vučića, razlog visokog rejtinga radikala i njega lično u Beogradu je taj što gradska vlast za prethodnih deset godina nije uradila nijedan od kapitalnih projekata. „Uređenje grada se svodi samo na šminkanje i pranje para. Pa, četiri puta su menjani pločnici na Autokomandi. Meni su govorili neki grčki i austrijski investitori da bi u njihovim zemljama zbog takvih stvari izbile demonstracije. A kod nas oni smatraju da će narod bez obzira na sve i dalje da glasa za njih. Pa, neće.” Hoće li? Da li je moguće da je čitav tzv. demokratski blok došao do toga da u Beogradu nema nikoga ko bi pobedio drugog čoveka radikala? Ko se uopšte pominje kao mogući kandidat za gradonačelnika? Kao ljudi koji bi mogli da uđu u direktnu trku sa Vučićem pominju se Dragan Đilas, Dragan Šutanovac, Srđan Šaper i Nebojša Krstić iz Demokratske stranke, Aleksandar Popović i Milan Parivodić iz DSS-a i Čedomir Jovanović, lider LDP-a. Politički analitičar Slobodan Antonić, u slučaju da na snazi ostane direktan izbor za gradonačelnika, očekuje da kandidat DS-a bude Dragan Đilas. „Wegova ambicija je usmerena na to. Mislim da ako iko može da uđe u trku sa Vučićem, to je Dragan Đilas. Ja nisam od onih koji smatraju da je pobeda Vučića gotova stvar i mislim da bi uz dobru kampanju Đilas imao ozbiljne šanse”. I Milan Nikolić misli da bi Đilas bio najbolji protivkandidat Vučiću jer trenutno vodi atraktivno ministarstvo i najlakše bi mogao da napravi pozitivan imiy. I sam Đilas nedavno je u intervjuu NIN-u rekao da bi radije ušao u borbu za mesto gradonačelnika ako bi izbori bili neposredni. Pored Đilasa, kao kandidat se jedno vreme pominjao i Dragan Šutanovac, međutim sadašnji ministar vojni ipak ne namerava da menja (n)ovo radno mesto. Za razliku od njega, bivši „Idoli”, sada najbliži saradnici predsednika Tadića – Nebojša Krstić i Srđan Šaper – navode se kao moguće ličnosti na čelu Beograda ali, kako kaže Milan Nikolić, oni su vidljivi na jedan drugi način, nemaju tu političku težinu i u direktnim izborima ne bi imali mnogo šanse. U javnost se u jednom trenutku pomenulo i ime Aleksandra Vlahovića, nekadašnjeg Đinđićevog ministra finansija, ali s obzirom na snažan utisak da Boris Tadić izbegava Vlahovića na važnim mestima, nije verovatno da mu DS poveri ovako važnu poziciju. Što se tiče kandidata DSS-a, kad god dođu bilo koji izbori odmah se pominje ime Aleksandra Popovića. Ministar energetike i rudarstva kaže da se trenutno bavi grejanjem u Zrenjaninu i da ne zna ništa o njegovim navodnim kandidaturama za gradonačelnika Beograda ili čak predsednika Republike, kao što se najavljuje u štampi. Slobodan Antonić kaže da će DSS nastojati da nađe kandidata koji bi trebalo malo da povuče stranku, kao Drakulić na prošlim izborima, i da bi to mogao da bude Popović, ali da su minimalne šanse da sada bude kandidovan. „Aleksandar Popović je dobro, nepotrošeno lice DSS-a i njega stranka čuva za mnogo značajnije funkcije; čak mislim da se on vidi kao mogući naslednik Vojislava Koštunice. S obzirom na trenutne stranačke odnose u Beogradu, teško je očekivati da bilo koji kandidat DSS-a bude ispred kandidata DS-a i zbog toga Popović neće biti kandidovan”, smatra Antonić. Po njegovom mišljenju, znatno veće šanse da bude kandidovan ima Milan Parivodić. Međutim, doskorašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom kaže da je u stranci već razgovarano o njegovoj eventualnoj kandidaturi i da je on to odbio. „Poslednjih nekoliko meseci vodio sam dva ministarstva i malo sam se umorio od rada u vanrednim okolnostima. A i kada čovek provede dve i po godine u državnoj službi, on se neumitno birokratizuje i udaljuje od struke a to ne želim da mi se desi.” Parivodić kaže da DS i DSS treba da idu na izbore sa jedinstvenim kandidatom. „Treba da nađemo kvalitetnog čoveka koji nije suviše ekstreman nego će biti prihvatljiv i za DS i za DSS pa i za LDP, pošto su oni prilično jaki u Beogradu. U tom slučaju, ne možemo da izgubimo.” Kad smo kod LDP-a, njihov vođa Čedomir Jovanović bio bi vrlo zanimljivo lice u trci za funkciju gradonačelnika. U slučaju nešto lošijeg kandidata vlade (ili dva nešto lošija kandidata) Jovanović bi mogao da značajno digne stranku pa čak i da napravi iznenađenje eventualnim probojem u drugi krug. Antonić smatra da je vrlo moguće da se Jovanović kandiduje i tako pokuša da se „opere” od brojnih letošnjih afera u kojima je bio glavna meta, ali da smatra da je svaki iole pristojan kandidat DS-a nedostižan za Čedomira Jovanovića. Ali, da ima jakog kandidata vladajuća koalicija bi verovatno već zakazala izbore. Ovako, eventualna bruka za njih i duel u drugom krugu Vučića i Čede i plus gubitak Beograda i velikog gradskog buyeta na neodređeno vreme, preveliki su ulozi da bi se vlada kockala. Da bi sačuvali živce i pare vladajuće stranke su, izgleda, spremne da opet isprljaju obraz. Jer, prilikom donošenja Ustava radikali su se zalagali da se predsednici opština i gradonačelnici biraju u skupštinama, ali su dve demokratske stranke insistirale da se biraju na neposrednim izborima. Na kraju je u Ustavu napisano da Skupština opštine odlučuje o izboru izvršnih organa opštine, dok se izbor izvršnih organa gradova i grada Beograda uređuje zakonom. Ustav, dakle, dozvoljava da stranke za godinu dana potpuno promene mišljenje. Da li će se to desiti? Jesu li stranke koje se zaklinju u demokratiju kadre da praktično nekoliko meseci pre zakazivanja izbora promene izborni zakon? Milan Nikolić smatra da jesu. „Kod nas je previše taktičke a premalo strategijske inteligencije. Naša politička elita gleda unapred samo nekoliko meseci, najviše godinu dana. Sa izuzecima premijera Koštunice i predsednika Tadića tu više nema ljudi koji bi bilo šta dugotrajno promislili. Zbog toga mislim da su kadri i da sada promene način izbora.” Po Nikolićevom mišljenju, više posrednih izbora dovodi do udaljavanja demokratije od naroda i značajnog gubitka legitimiteta i zbog toga ne bi bilo dobro da se sad menja način izbora. „To bi nanelo veliku štetu našoj demokratiji.” I Slobodan Antonić smatra da je promena načina izbora gradonačelnika verovatna. Da li je to legitimno? „Sigurno će se susretati sa takvim pitanjima ali će nastojati na svaki način da pacifikuju ta nezgodna pitanja”, kaže Antonić. Milan Parivodić kaže da je njegovo lično mišljenje da su razmišljanja o promeni izbornog sistema defetistička i da tome ne bi trebalo pribegavati. „Treba izaći na direktne izbore i razvaliti Aleksandra Vučića. Samo tako, mi ćemo mu pokazati da je njegova politika prošlost. A nikako smišljanjem načina da se zaobilazno, na manje legitiman način ostane na vlasti”, kaže Parivodić. A šta o tome misli Vučić? Hoće li biti direktnih izbora i koga očekuje kao glavne protivnike? „Ja sam siguran da oni neće smeti da idu na direktne izbore jer nemaju čoveka koji može da pobedi. Takođe, oni međusobno jedni drugima ne veruju, tako da će nastojati da sasvim obezvrede funkciju tako što će postaviti nekoga ko će tu da bude pion i koji će verno donositi pare u stranačku kasu”, smatra Vučić. Dragan Đilas? „Ne verujem da će on da bude kandidat. Postoje tri opcije: to su ovaj direktor direkcije gradskog građevinskog zemljišta (Boris Ranković, prim. G.P.), Krstić i Šaper. Trenutno, Tadić njima najviše veruje i probaće nekog od njih da postavi na to mesto”, otvoren je Vučić. Genseka radikala podsećamo da se baš SRS zalagala za posredan način izbora gradonačelnika. „Da, mi s tim nemamo problema jer smatramo da bi tako opštine funkcionisale efikasnije, ali kako će oni da objasne svojim biračima što su se predomislili. Iz straha? Mi smo opozicija i igramo po pravilima vlasti. A oni ako misle da su ljudi klikeri i da će menjanjem pravila promeniti njihovo mišljenje, greše”, kaže Vučić. Aleksandar Popović, kao neko za koga će i Aleksandar Vučić reći da ga veoma ceni, lično smatra da se ovaj sistem lokalne samouprave pokazao kao neuspešan i da ga treba menjati. Ali i da je primedba zašto se menja u ovom trenutku, više nego opravdana. I tu je naša vladajuća politička elita pred velikim izazovom. Da li će pokazati odgovornost ili će još jednom pred građanima demonstrirati da je srpska politika blato u kojem je sve dozvoljeno i u kojem je sve moguće. Osim da se ostane neukaljan.