Ovacije Glogovcu

Rade Šerbedžija i njegova supruga, rediteljka Lenka Udovički, napravili su pravu završnicu ovogodišnje sezone Kazališta Uldžsses na Brionima. Predstava „Pijana noć 1918” već je u najavi zagolicala pažnju. A sada, posle premijere održane dve noći zaredom, 10. i 11. avgusta, ne prestaju unisoni hvalospevi u medijima, pisanim i elektronskim. Junak cele ove priče, koja je već i mund reklamom obišla sve pozorišne krugove bivše nam domovine, jeste glumac Nebojša Glogovac u ulozi pukovnika Vesovića. O njegovoj glumi govori se u superlativima nezabeleženim iz pera kritike. Šta se to zapravo događa u scenski upriličenom, istinitom događaju u kojem je učestvovao mladi i gnevni 25-godišnji Krleža, a mnogo godina kasnije ga zabeležio? U vreme odlaska Austrougarske carevine u ropotarnicu istorije, Hrvatima je ponuđena Kraljevina SHS, pa su dame iz zagrebačkog Ženskog demokratskog društva u čast srbijanskih oficira priredile čajanku. Čajanka je, naravno, uz šljivovicu postala pijanka u kojoj su padale nagodbe i profiterska dodvoravanja. Među njima je Krleža (Sreten Mokrović) iz prikrajka motrio kada će Mate Drinković i Svetozar Pribićević predložiti srbijanskom potpukovniku Simoviću (Branislav Lečić) da potpukovnik Slavko Kvaternik (Sven Medvešek) postane prvi hrvatski general u novoj državi Srba, Hrvata i Slovenaca. Krleža se tome usprotivio znajući za licemerje, jer je Kvaternik, pre toga, za austrougarsku vojsku vešao Srbe na Terazijama. Posle njegove čuvene rečenice “Dolje Kvaternik!”, Krleža je gotovo linčovan i polugo izbačen na ulicu. Tako se završava prvi, Krležin deo teksta drame. Drugi deo napisao je Ivo Štivičić. U tom drugom činu, uhapšenog Krležu dovode pred pukovnika Vesića koga igra Nebojša Glogovac. Sledi razgovor između njih dvojice, razgovor o čoveku koji se može naći čas na jednoj, čas na drugoj strani, a opet zadržati vlastiti i dosledan politički stav. E, tu je Glogovac sve oborio s nogu. Kamere nacionalnog HRT-a su snimile, a novine zabeležile ovacije, ponajviše Glogovcu. Uostalom, evo nekih citata. Već sutradan “Glas Istre” u tekstu “Snoviđenje jednog vremena” koji potpisuje Bojana Ćustić-Juraga u podnaslovu stoji: “Nove obzore otvorio je Nebojša Glogovac, koji iskreno i emotivno duboko ‘živi’ pukovnika Vesovića. Veličina njegove glume doslovno je zapanjila publiku. Dok je on na sceni, više od šeststo ljudi „gradi nevjerojatno svečanu tišinu”. U tom drugom delu predstave je „scenska raskoš ustupila mjesto čistoj i veličanstvenoj teatarskoj riječi i – glumi”. U Vesovićevu kancelariju u kojoj je samo sto, ulazi pisac i nastaje dijalog. “U verbalnom duelu dva velika čovjeka” – stoji dalje u kritici – “vojnika i književnika, o politici, središnja je tema čovjek. Bez maski. Bez krinki. Bez laži. Snažan i dojmljiv drugi čin na trenutke priziva i teatarska prisjećanja na ‘Karamazove’ s početka 80-ih u režiji LJubiše Ristića”. „Novi list” donosi tekst „Čovjek u sudaru idealizma i razuma” sa velikom fotografijom Glogovca i Mokrovića. Ne znam što mi se baš u tom trenutku vratio u sećanje incident koji se Glogovcu dogodio posle gostovanja sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem u januaru ove godine u Zagrebu. Pripisao je taj ispad grupici žestokih momaka kojima je zasmetao kao zvezdaš, vratio se, i ponovo dokazao svoju veličinu. Ima petlju taj Glogovac! A “Vjesnik” pod naslovom „Ovacije brijunskom ansamblu”, na celoj strani donosi prilog Saše Brnabića koji piše da su drugog premijernog dana i publika i glumci bili mokri zbog kiše koja je, na sreću, brzo stala. Citira i utiske „krležologa” Velimira Viskovića za koga je predstava „prilično živo napravljena”, kao što se dopala i poznatom reditelju Petru Vičeku, mada bi on „skratio prvi deo i igrao bez pauze”, ali nastavlja: „Oduševio me Glogovac, a i Mokrović u ulozi Krleže je fantastičan.” Za tiražni „Jutarnji list” Tomislav Čadež piše: „Uspjela predstava o zbrkanom Krleži”, takođe na čitavoj stranici novina, sa dve fotografije i međunaslovom: “Glogovac najbolji glumac”. Smatra da je nastup Josipe Lisac sasvim nevezan s imaginarnim telom predstave, iako je njen glas savršen. Čadež nastavlja u sličnom tonu: „Osnovna je pogreška predstave, u kojoj sjajno u drugom dijelu glumi gost iz Srbije Nebojša Glogovac, usuđujem se reći najbolji glumac u svojoj generaciji na prostoru bivše Jugoslavije, to što je lik Krleže pobrkan u vremenu i prostoru.” Kaže da je ulogu Krleže trebalo dati mladom glumcu, pankerske buntovnosti. Za Branislava Lečića napisao je da „ležerno” igra potpukovnika Simovića. To i nije, saznajemo, neki veći glumački zadatak. Oglasio se i „Glas Slavonije”. Naslov ogromnog teksta opet na celoj stranici, sa dve velike fotografije od kojih je na jednoj naš Glogovac, „fantastično uprizorena svenarodna blesavost”. Pošto tekst potpisuje, kao i za “Glas Istre”, ponovo Bojana Ćustić-Juraga, držala se svojih ocena, pa je prepisala doslovce ceo onaj hvalospev o našem Glogovcu. Pošteno. Svi su ocenili da je ovo najbolja brionska predstava Lenke Udovički. Predstava zahtevna za glumce, sa dosta koreografije, u kojoj se peva i igra uz muziku Najdžela Ozborna. Ima međumurskih napeva, srpskih kola i „budnica”. Ima i zvuka trube. „Marš na Drinu” razleže se brionskim prostorom! Sve je strpano u ovu dvoipočasovnu predstavu, u kojoj se priča o zanosima i iluzijama, o tome kako smo svi mi ipak braća. Posle premijere je bio veliki prijem ali, kažu, nije bilo političara. Nebojša Glogovac, glumac Krleža i na Bitefu Naravno da mi prijaju veliki aplauzi i povici iz gledališta. Možda neki misle da je ovo posebna prilika, ali za mene je to bio pre svega veliki glumački izazov – kaže popularni glumac i najavljuje da će beogradska publika videti „Pijanu noć 1918” na Bitefu, 29. i 30. septembra Protagonista tridesetak filmskih i televizijskih ostvarenja, kao i mnogih pozorišnih predstava, glumac Nebojša Glogovac (38) u ovoj godini beleži veliki uspeh kao tragični junak filma Klopka Srdana Golubovića, a 10. avgusta imao je na Brionima i premijeru “Pijane noći 1918” u produkciji teatra Uldžsses, a u režiji Lenke Udovički. Bio je to još jedan trijumf ovog, kako neki kritičari u hrvatskoj štampi kažu, najboljeg mladog srbijanskog glumca i najboljeg glumca ove predstave koju je Ivo Štivičić uradio po motivima istoimenog teksta Miroslava Krleže. Štivičić to zove “dramskom freskom o noći uoči stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”. Nebojša Glogovac se pojavljuje u drugom delu ove predstave koja traje duže od dva sata, i igra pukovnika Vesića koji na sceni ima dugi dijalog sa mladim Krležom. Publika ga za to nagrađuje snažnim i dugotrajnim aplauzom. Predstava “Pijana noć 1918” igraće se od 10. do 20. avgusta svake večeri, osim 15. avgusta (praznik Vela Gospa). Beogradska publika videće ovu predstavu na ovogodišnjem Bitefu, 29. i 30. septembra, a ovih dana sa mnogih strana stižu i pozivi za gostovanja. Sa Nebojšom Glogovcem razgovaramo telefonom, nekoliko dana posle premijere, i na početku saznajemo da je ovo njegov prvi glumački susret sa rediteljkom Lenkom Udovički i sa delom Miroslava Krleže: - Nisam do sada igrao ovog pisca, a o njegovom delu sam uglavnom znao iz srednjoškolske literature. Pripremajući se za ovu ulogu, pročitao sam brojne biografske podatke o njemu. Tako sam saznao da je bio dobrovoljac na Bregalnici, ali su ga uhapsili jer pri sebi nije imao dokumente, a i bio nešto sumnjiv jer je govorio četiri-pet jezika! Proveo je 17 dana u zatvoru. Kad je o Lenki reč, imamo zajedničke prijatelje, znao sam da je lepa, plemenita i pametna, i bilo je pravo zadovoljstvo da radim s njom. Koliko vam je bio prepoznatljiv lik junaka koji tumačite? – Koliko sam saznao o Krleži, bio je čovekoljubiv, dizao je glas protiv moćnika i manipulatora, pokušavao je narodu da otvori oči kad je reč o vlastodršcima, o njima koji su čas na jednoj, čas na drugoj strani, čas su nacionalisti, čas internacionalisti... Umeo je dobro da prozre taj svet i da to predoči običnom čoveku. Ta Krležina istina je vrlo sočna i vrlo bliska svakome ko se usudi da je prepozna i ko ima pošten stav prema sebi i prema drugima. Stoga nisam imao problem sa Krležom niti sa njegovim junakom. Jer, Krleža pre svega navija za čoveka i to je ono što je veoma vredno, pametno i tačno u njegovom delu. Koliko ste razmišljali o tome, kada ste prihvatili ovu ulogu, da ćete biti srpski glumac u hrvatskoj predstavi i da to nije baš normalan radni zadatak u našim uslovima? - To je jedan stereotip kojeg sam morao u startu da se oslobodim. Qudima uvek prilazim kao čovek i kada dobijem isto uveravanje, onda je sve u redu i nemam problem sa tim ko je ko i odakle je. Svuda mogu da vam se dogode neprijatnosti, ali u ovom slučaju sam bežao od svake predrasude, jer mislim da svi mi to želimo. Svi bismo da živimo kao ljudi koji ravnopravno rade, komuniciraju, druže se. I u ekipi je vladala prijateljska atmosfera i kolektivni rad i duh. Ovaj teatar je prošao kroz brojne neverice i sumnje, radilo su uz mnogo odricanja i verujem da se to isplati. Kroz tu muku došlo se i do uspeha. Takva ideja mnogo više zbližava ljude od onih stvari kojima lakše podležemo u nekim dnevnopolitičkim odnosima. Da li ste imali tremu uoči premijere? - Pre bih to nazvao pojačanom odgovornošću. Dok smo radili predstavu, bio sam na meti javnosti kao glumac koji dolazi iz Srbije, koji je poslednji došao na probe, a i njih ima samo uveče, kao neko ko je prethodno uspešno gostovao sa predstavom u Zagrebu... Sve je to na neki način bilo teret, ali i obaveza jer se od mene očekivalo. Trudio sam se da se pre svega toga oslobodim i samo me je zanimala uloga. Na kraju se pokazalo da smo napravili dobru predstavu, a to je najvažnije. Pokazalo se i to da je publika posebno oduševljena vašom igrom? - Možemo to i tako nazvati s obzirom na velike aplauze i povike iz gledališta, što mi, naravno, prija. To je ono što glumca ispunjava u svakoj prilici. Možda neki misle da je ovo posebna prilika, ali za mene je to bio pre svega veliki glumački izazov. R. S.