Nizak vodostaj svesti

Srbiji, posle tromesečnog pomora riba u rekama, preti u najmanju ruku onakav isti karantin pod džinovskom kupolom od neprobojnog stakla koji je zadesio američki grad Springfild iz Simpsonovih na filmu. Planetarna američka vlast bi, možda baš na čelu sa crtanim predsednikom SAD a i šire – Arnoldom Švarcenegerom, ponovo imala opravdanje za humanitarnu misiju u Srbiji, a nama bi bilo mnogo teže nego žiteljima Springfilda, jer, ruku na srce – oni, zasad, imaju samo jednog Homera Simpsona, koji je u stanju da u springfildsko jezero baci silos prepun prasećih fekalija. Bez šale, posle Gruže, Svrljiškog i Belog Timoka, Vlasine, Beljanice, Begeja, Dunava, Despotovice, Turije, Kolubare i Toplice, Srbija je usred ekološke katastrofe. Ko je kriv i ima li nam pomoći? Samo poslednjeg vikenda, od petka (17. avgusta) do nedelje (19. avgusta), dogodila su se tri pomora ribe u Toplici kod Kuršumlije. U utorak, 21. avgusta, nekoliko stotina građana protestovalo je na ulicama grada zbog višenedeljnih trovanja reka i vazduha, problema sa vodosnabdevanjem i neizdržljivog smrada koji se sve više širi gradom. Građani Kuršumlije optužuju Šumarsko-industrijski kombinat „Kopaonik” za zagađenje i od nadležnih traže da ispitaju koliko je zagađena životna sredina. Samo za mesec dana u Toplici je uginulo dve tone ribe. Vesti sa terena su gotovo identične, celog leta samo se menjaju imena reka, gradova i sela i potencijalnih zagađivača, fabrika, bilo da je reč o termoelektranama, fabrikama drvne ili prehrambene industrije, javno-komunalnim preduzećima... I ovog puta su, dakle, uzeti uzorci reka Toplice i Banjske, kao i uzorci iz izliva ŠIK-a „Kopaonik”. I „Kopaonik” i hladnjača „Frigonais” dobili su privremenu zabranu obavljanja tehnološkog procesa zbog mogućeg štetnog uticaja na životnu sredinu, sve dok se ne dostavi dokaz o njihovom uticaju na kvalitet vode Toplice i Banjske. I protiv JKP „Komunalac” najavljena je prijava za privredni prestup, jer otpadne vode koje ispušta u Banjsku i Toplicu ne ispunjavaju kriterijume. Nikada se u istoriji srpskog ministarstva za zaštitu životne sredine nije dogodilo da bude zabranjen rad preduzećima za koje je postojala osnovana sumnja da su krivci za trovanje oko 20 tona klenova, belica, mrene i krkuša, kao što je to bio slučaj odmah nakon ogromnog pomora ribe u Svrljiškom i Belom Timoku, 1. jula. Nekoliko dana kasnije pritvoreni su, na 48 sati, rukovodioci i vlasnici tih preduzeća (vidite okvir). Ali, da li je to dovoljno? Saša Dragin, ministar zaštite životne sredine, kaže za NIN da se i ubuduće ovakve kaznene mere Ministarstva mogu očekivati, ali da i ostale nadležne institucije treba da urade svoj posao, kao pravosuđe, na primer: „Protiv odgovornih za zagađenje Timoka vodi se krivični postupak, a policija je odgovorne privela s pravom jer je živom svetu pričinjena nenadoknadiva šteta.” Ministarstvo zaštite životne sredine napravilo je preliminarni spisak od 243 preduzeća, potencijalnih zagađivača životne sredine, koji se može pronaći na sajtu Ministarstva. Sva ova preduzeća će morati da pribave integrisane dozvole za rad, koje će zapravo biti potvrda da preduzeće obavlja svoju delatnost tako da ne zagađuje vodu, zemljište ili vazduh. Sva nova preduzeća moraju odmah da dobiju tu dozvolu, dok je svima ostalima ostavljen prelazni rok do 2015. godine. Nekim industrijama, u zavisnosti od delatnosti, biće dat kraći rok za pribavljanje dozvole. Nažalost, sva ova zagađenja i pomor riba proteklih meseci nisu nimalo neočekivani. To su, kako bi rekao Vladimir Stakić, glavni i odgovorni urednik dvonedeljnika „Ribolov”, odavno poznata i redovna ispuštanja otpadnih voda po Srbiji i na osnovu dosadašnjih iskustava i po lokaciji fabrika u Srbiji država bi mogla da napravi mapu crnih tačaka: „Voda je zbog visokih temperatura bila toplija, pa je u njoj bilo manje kiseonika nego inače. Zagađivanje je isto iz godine u godinu, samo nas je sad priroda opomenula, zagađenje je postalo vidljivo svima zbog niskog vodostaja i visokih temperatura, pa je mnogo više ribe nastradalo nego proteklih godina.” Svake godine u preradi višnje ili drugog voća, strada riba u rekama u kojima fabrike za preradu voća tu ispuštaju svoje otpadne vode. U Vojvodini riba strada zbog prerade šećerne repe kada šećerane ispuštaju melasu, koja veže kiseonik. Kad se to dogodi, podseća Stakić, onda fabrike plate štetu udruženju ribolovaca, od tog novca se napravi neko takmičenje, skuva riblja čorba i to je sve. Svi ribolovci se slažu u jednom. Niske su novčane kazne koje industrijska i druga preduzeća više vole da plate nego što su zainteresovana za ugradnju skupih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Dalje, i oni koji imaju ta postrojenja, filtere po svim evropskim standardima, vole da ih isključe, kako bi smanjili troškove. Zato je, pored značajnog povećanja novčanih kazni, jedino rešenje da i u Srbiji zaživi propis po kojem kada neko dobije dozvolu da pravi fabriku, vodozahvat za postrojenje bude nizvodno od mesta gde fabrika ispušta otpadne vode. Nijednom vlasniku fabrike neće pasti na pamet da ne prečisti vodu koju posle treba da uzme za hlađenje postrojenja ili u proizvodnom procesu, jer tako doslovce sam sebe truje. Taj sistem (po ideji Edvarda de Bona, filozofa i kreativnog mislioca) poznat je od Kalifornije do Nemačke, koje su tako svojevremeno očistile svoje najzagađenije reke. Pri tom, neophodno je da fabrika bude locirana tako da bude uzvodno od vodozahvata za taj grad. „Radnik u fabrici, čiji šef, direktor ili vlasnik kaže – puštaj otrov, onda mirne duše otrči da ga prijavi jer mu on direktno truje dete”, reći će Stakić. Kombinacijom visokih kazni i ovakvih sistema, moguće je sprečiti privrednike u zločinu. Ministar Dragin priznaje da kazne jesu male, jer je maksimalna kazna za privredni prestup tri miliona dinara, i zato će „Ministarstvo zaštite životne sredine izmenama zakona o zaštiti životne sredine tražiti povećanje tih kazni”. „Kazne treba da budu veće kako bi potencijalnim zagađivačima bilo jeftinije da, na primer, ugrade filtere koji će smanjiti zagađenje, nego da plate kaznu”, siguran je Dragin, ali potvrđuje da je De Bonov metod veoma dobar i da je to ideja koja će svakako biti razmotrena. Nažalost, ne postoji sistemska borba protiv zagađenja i za očuvanje životne sredine, tako da kad mali zagađivač, recimo iz Kuršumlije, čuje da neko u Pančevu truje 100.000 ljudi ili dva miliona ljudi u Beogradu, on se i ne uzbuđuje mnogo što truje ribu. Da ne govorimo o hroničnim „burazersko-reketaškim” vezama između lokalnih vlasti i lokalnih tajkuna, uvezanih pri tom s lokalnim medijima, a istovremeno sa glavnim srpskim centrima moći. Dešavalo se da ribolovci prete po lokalu da će betonom zazidati ispusne otvore nekih fabrika pošto su se lokalne vlasti oglušile o njihove zahteve da direktore i vlasnike fabrika zakonskim merama nateraju da ne ispuštaju otpadne vode bez prečišćavanja. Ili kad ribolovačko udruženje nekom ekološkom inspektoru prijavi da „200 metara nizvodno od mlekare ni trava ne raste, jer surutka i otpadne vode od prerade mleka idu u kanal, pa u reku, inspektor kaže da je urađeno istraživanje i pokazalo je da nema trovanja”, kaže Stakić i pita: „Šta onda?” Spregu sa medijima on objašnjava ovako: „Najviše me je zgrozila situacija kad mi se pre oko godinu dana javio dopisnik iz jednog grada u Pomoravlju i molio me da ne pišemo o zagađenju, jer su ga zvale kolege iz lokalnog radija, znaju da on o tome piše, i kazale mu doslovce: Preduzeća, glavni zagađivači, poručili su nam da ako se o tome bude pisalo, bilo gde, neće se oglašavati kod nas, pa nećemo imati od čega da podelimo plate. Znači ucena, ako obznanite da trujemo vas i vašu decu, ili ako ne sprečite da se to obznani, nećemo dati pare od kojih primate platu. Dakle, ili da dobijete platu i da vas trujemo, ili nema plate.” Poznato je da je, recimo, Veliki bački kanal jedna od najzagađenijih voda u Evropi. Građani opština Kula, Vrbas i Srbobran su poslednjih meseci pokrenuli nekoliko peticija kojima traže da se Kanal očisti i da prestane njegovo stalno zagađivanje. Stakić kratko kaže: „U Vrbasu nema više podataka da je pobijena riba, jer tamo ni alge više ne rastu.” Jovo Šćepanović, v. d. direktora Industrije mesa „Karneks” iz Vrbasa, reći će za NIN da otpadne vode kompletne industrije iz Vrbasa i Kule odlaze u Veliki bački kanal, ali da obe opštine, i Vrbas i Kula, zajednički grade novi kolektor za prikupljanje otpadnih voda iz industrije: „Karneks će se svakako uključiti u ovu akciju. Naša inicijativa je da se formira poseban fond za čišćenje Velikog bačkog kanala jer je to zadatak od prvorazrednog značaja i mi hoćemo da budemo osnivači i prvi donatori.” Stanovnicima Vrbasa i Kule ostaje da sačekaju ispunjenje obećanja. A kakve to sve ima veze sa Homerom Simpsonom? Pa, on se iskreno pokajao što je silos pun fekalija bacio u springfildsko jezero. I kao pravi heroj – spasao grad. HRONOLOGIJA TROVANJA Od Timoka do Toplice 19. maj, reka Svrljiški Timok, Svrljig – mrtve ribe nađene u selu Niševac. 28. maj, reka Gruža, Knić – analiza Instituta za zaštitu zdravlja Srbije pokazala da je u tom delu reke uvećana koncentracija štetnih hemijskih materija. Koncentracija kalijum-permanganata je više od 200 puta veća od dozvoljene, gvožđa tri puta, mangana sedam puta, povećana je i koncentracija aluminijuma i bakra. Osumnjičeni zagađivač: hidrosistem “Tucački naper” kragujevačkog Vodovoda. 1. jul, reka Timok, Knjaževac – velika koncentracija amonijaka, do 16 puta veća od dozvoljene, dovela je do pomora 20 tona ribe u reci Timok, saopštio Zavod za javno zdravlje u Zaječaru. Osumnjičeni zagađivači protiv kojih se vodi sudski postupak su preduzeća: Yervin Kop Komerc (prerada višanja), Yersi (proizvodnja sira), Stokoimpeks (klanica), Venus (prerada i konzerviranje voća i povrća). 4. jul, reka Despotovica, Gornji Milanovac – zagađenje je po rezultatima laboratorijske analize dovelo do uništenja biljnog i životinjskog sveta reke Despotovice. Proglašena je opšta opasnost za stanovnike sela Brđani koji su tu vodu koristili za zalivanje bašta. Pošto su meštani sela Mlakovac, Brđani, Semedraž i Brusnica najavili blokadu Ibarske magistrale ukoliko im se ne saopšti ko je zagađivač, Ivanka Bogojević, šefica Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, 12. jula objavljuje: “PIK Takovo (proizvodnja čipsa).” Fabrici čipsa je odmah zabranjen rad, podneta prijava za privredni prestup... Takovo demantuje. 4. jul, reka Vlasina, Leskovac – zabranjeno kupanje u reci Vlasini zbog bakteriološke zagađenosti, prisustva bakterija fekalnog porekla, ešerihije koli i streptokoka. 9. jul, reka Beli Timok, Knjaževac – iz gradske kanalizacije u Knjaževcu ponovo ispuštena veća količina otpadnih voda neobično bele boje. Preostala riba u Belom Timoku je naglo isplivala na površinu u potrazi za kiseonikom. Analize su ponovo pokazale višestruko veće količine amonijaka od dozvoljenih. Između dva zagađenja Timoka, pritvoreni su i pušteni posle 48 sati rukovodioci i vlasnici preduzeća Yervin Kop Komerc, Yersi, Stokoimpeks i Venus. 16. jul, reke Turija i Kolubara, Lazarevac – uzrok uginuća ribe u Kolubari je izlivanje štetnih materija koje su u tu reku stigle iz Turije. Popustio je jedan od zidova u deponiji pepela Termoelektrane “Kolubara” u Velikim Crljenima, pa se otrovni mulj izlio u rečicu Turiju i njome stigao u Kolubaru. 17. jul, reka Toplica, Kuršumlija – voda izbacila više od 10 tona uginule ribe. Iz vode se osećaju fenol i amonijak. Ugroženo je i priobalje zato što meštani desetak sela koriste vodu iz bunara koji se nalaze u blizini zagađene reke. Uzročnici masovnog pomora riba u Toplici su nitrat i fenol iz otpadnih voda drvno-prerađivačkog preduzeća “Kopaonik” iz Kuršumlije. 23. jul, reka Cri Timok, Zaječar – 200 kilograma uginule mrene, ribe koja živi na dnu reka. 30. jul, reka Skrapež, Požega – mrtva riba je plutala po reci u dužini od pet kilometara od mosta kod Doma zdravlja u Požegi pa do ušća Skrapeža u Đetinju. Pomor ribe se dogodio na mestu gde se kanalizacija uliva u reku. U okolini nema ni fabrika ni proizvodnih pogona. 11. avgust, reka Lepenica, Mionica – do pomora ribe u Lepenici došlo je najverovatnije zbog štetnih materija koje su potokom Čađevac stigle do Lepenice, sa obližnjih seoskih farmi, živinarskih ali i farmi za tov junadi i svinja. Te farme imaju jame za sakupljanje otpada koje se prelivaju pa se njihov sadržaj izliva u okolne njive i livade. Ne isključuje se ni mogućnost da je neko od farmera pustio osoku u Čađevac i Lepenicu računajući na to da će pasti kiša i da osoka neće pričiniti ozbiljnije probleme. 17, 18, 19. avgust, reka Toplica, Kuršumlija – novi pomori ribe tri večeri zaredom. Sumnja se da je ŠIK “Kopaonik” ispuštanjem otpadnih voda izazvao pomor ribe u Toplici. Poslednji pomor se dogodio van poteza u kom su ranije bile ispuštane otpadne vode drvnog kombinata i prijavio ga je Slaviša Ristić, direktor preduzeća “Kopaonik”. Postoje sumnje da je njegovo preduzeće cisternama izbacilo otpadne vode uzvodno uz reku kako bi dokazali da nisu oni prethodne dve večeri uzrokovali pomor ribe. Javno-komunalno preduzeće iz Kuršumlije na nekoliko sati je stanovnicima isključilo vodu dok se ne ispitaju hemijska i bakteriološka ispravnost vode za piće.