Od dukljanina dukljaninu

Predrag Popović veruje da ponavljajući neke stavove doprinosi njihovoj verodostojnosti i istinitosti. Kad pokušava da polemiše, on to ne čini na temelju mojih celovitih iskaza. Reklo bi se da je njegova želja da te interpretacije prihvatim kao svoje ranije teze. Spomenuo sam principe državnosti koji važe još od Aristotelovog vremena. Wih su bili svesni, iako možda nisu ni čuli za Aristotela, tvorci naše države početkom 19. veka. Nažalost, na ove principe se nisu obazirali oni koji su stvarali i branili državnu zajednicu, ali ni svi oni koji tvrde da braneći Rezoluciju 1244 štite Kosovo, a istovremeno isključuju Albance iz odlučivanja o budućem ustavu Srbije. Popović spominje član 16 važećeg crnogorskog Zakona o državljanstvu, kojim je predviđeno automatsko brisanje iz crnogorskog državljanstva svih onih koji dobiju neko drugo državljanstvo. Siguran sam da u Crnoj Gori postoje hrabriji političari, spremni da se suprotstave nepravdi koju ovaj zakon nameće. Ipak, Popoviću je verovatno poznato da je članom 10 važećeg crnogorskog ustava predviđeno da „niko ne može biti lišen crnogorskog državljanstva...” G. Popović ne spominje da je član 16 zato neustavan, kao ni sramotu da je Narodna stranka bila u vlasti kada je takav zakon izglasan! Popović tvrdi da sam „glasnogovornik gospođe sa Interpolove poternice (Mirjane Marković)”. Razlog ovoj oceni je činjenica da o Zakonu o državljanstvu Republike Srbije imam slične stavove onima za koje se zalaže Srpska narodna stranka, koja je pre osam godina podržavala vladu Momira Bulatovića. Popoviću, međutim, ne smeta što je danas u koaliciji sa strankom SNP, čiji je Momir Bulatović bio osnivač i predsednik. Takođe, ne spominje da je voljeni DSS u to vreme podržavao Srpsku narodnu stranku. Narodna stranka je, koliko mi je poznato, jedina stranka u Crnoj Gori koja je bila u koaliciji i sa DPS-om i sa SNP-om. NS se raspala u vreme kada je pomagala Đukanovića u sukobu sa Bulatovićem. Većina članova smenila je tadašnjeg predsednika, ali demokratska procedura nije poštovana, pošto su nadležne ustanove Đukanovićevog režima potvrdile legitimitet manjini. Popović mene – Srbina iz Beograda – naziva „dukljaninom”, a njegov se nekadašnji predsednik danas diči svojim mestom u „dukljanskoj akademiji”. Drago mi je što sam u prilici da ovim prekinem besplodnu diskusiju sa g. Popovićem. Čedomir Antić