Zakucani moskitosi

U Srbiji se bar naredne dve godine neće igrati ozbiljna košarka. Bar ne ona reprezentativna. Dno koje je konačno dotaknuto posle poraza od Izraela ne znači samo oproštaj od ovogodišnjeg evropskog prvenstva, već i od naredne Olimpijade. A moraćemo da igramo kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, što je u poslednjih dvadesetak godina za našu reprezentaciju bilo nezamislivo. A kako je i Izrael postao prejak za nas, ko zna na koju ćemo „silu” u tim kvalifikacijama naleteti. Selektor Slavnić će se naći prvi na udaru javnosti. On je odgovoran za rezultate. Ali njegova krivica je u celoj priči verovatno najmanja. Prihvatio je da radi posao koji niko nije hteo. Ako se pogleda spisak igrača koji je izdiktirao na prestavljanju pred novinarima, videće se da je u glavi imao sasvim drugi tim od onog koji je vodio u Španiju. Jedina stvar koja se Moki direktno može zameriti je što nije ispunio jedno obećanje, da će Srbi biti najbrža ekipa na prvenstvu – moskitosi. A naša igra je izgledala tako sporo. Himna „Bože pravde” je skraćena za strofu jer traje duže od propisanih 85 sekundi. Taman toliko je trajala borbenost naših košarkaša. Dok su slušali himnu pred prvi meč sa Rusijom, sa tri prsta na srcu. Recept sa tri iskusna igrača na liniji plej-krilo-centar i sa devet perspektivnih pokazao se kao loš. Igrači koji je trebalo da čine osnovnu polugu pokazali su da i pored zavidne biografije u nacionalnom timu nisu dovoljno raznovrsni da bi bili prave vođe na terenu. Gurović je bio fantastičan 2002. kada je kao treći napadač punio koševe. Ali šta je mogao u Španiji kada su stalno po dva igrača na njemu, a niko od igrača nema hrabrosti da uputi loptu na koš. Iako je često promašivao slobodna bacanja, pa i u presudnim trenucima, Gurović se zaštitio od svake kritike samim odazivanjem da igra iako se pre nekoliko meseci „definitivno” oprostio od reprezentativne košarke. Pored mlađih, snebivao se da šutira i NBA igrač Marko Jarić. Sa sporim prevođenjem lopte i tek po jednim do dva šuta na utakmici, može se postaviti pitanje koja je bila njegova uloga u ovoj koncepciji igre. Jarić je mogao da prođe kad je trebalo da se stane na loptu, ako su pre njega po terenu jurcali Vujanić i Rakočević. Poslednje godine koje proveo uglavnom statirajući u ekipi Minesote, načinile su da izgleda kao da je zaboravio da igra pravu košarku. Centar Darko Miličić je posebna priča. Znalo se da će biti usamljen pod košem i da će uspeh pod košem zavisiti od toga kako se snađu mlade „četvorke”. Ali protiv Rusije je imao katastrofalan procenat šuta pod košem, a i u odbrani Rusi su u našem reketu radili šta su hteli. Protiv Grka je usledila potpuno druga priča. Dominirao je i kada je za Grke igrao Carcaris i kada je igrao Papadopulos. Mada, za igrača koji je bio drugi pik na NBA draftu, i najbolji centri u Evroligi bi trebalo da budu lak zalogaj. Miličić je pokazao da osim nestabilne igre ima i nestabilan karakter. Dovoljni dva loša napada ili loša odluka sudija da se potpuno izgubi. Zoranu Ercegu, koji je trebalo da bude drugi centar nije trebala nikakva odluka sudija; on je sve vreme bio izgubljen. Iako ima sjajnu ruku i izvanredan šut za tri poena mladi Novobečejac nije smeo da šutira ni kada je bio potpuno sam. Strah koji je okovao naše mlade igrače najočiglednije se iskazivao na Ercegu. Za razliku od Ercega, Veličković i Labović su pokazali borbenost, ali od igrača koji su rezerve u svojim klubovima, nije se ni moglo očekivati da ponesu tim do pobede. Očekivanja su jedino ispunili Miloš Teodosić, koji je možda ponekad i previše uzimao igru na sebe, i mlađi igrač prvenstva Stefan Marković, koji je sa malom minutažom pokazao da je njegov trener Muta Nikolić bio u pravu kada je rekao da je najbolji odbrambeni igrač Evrope. Sada da pričamo o utakmici protiv aktuelnih prvaka Evrope, u kojoj su nas Grci uz veliku pomoć sudija pobedili, bez ikakve je svrhe. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što posle poraza od Izraelaca ispadamo u svakom slučaju. Sada će uslediti preispitivanja u odgovarajućim strukturama košarkaškog saveza. Da li će se pitati gde su oni koji su najviše odgovorni? Oni koji su ovog leta imali važnija posla od reprezentacije.