Tražimo hrvatski entitet

Univerzitetski profesor Dragan Čović je na čelu jedne od dve frakcije HDZ-a u BiH, onoj sa većim poverenjem biračkog tela, ali nešto daljoj od zagrebačke centrale. Nije sklon prejakim rečima i prevelikoj galami, uglađen, pa baš i nije tipičan predstavnik političkog establišmenta u BiH. Za NIN je nešto otvoreniji nego obično, a razgovor počinjemo analizom najnovijih bosanskohercegovačkih prilika: “Upali smo u jednu krizu iz koje BiH ne nalazi put. Bojim se da su nadvladari, predstavnici međunarodne zajednice, navikli ovdašnje političare da umesto njih donose odluke. I sad kad oni imaju nameru da prestanu proizvoditi odluke našli smo se u nekakvom međustanju, jer deo domaćih struktura vlasti još veruje da ćemo rešenja dobiti sa strane. Krajnje je vreme da se cela međunarodna zajednica ovde postavi isključivo kao partner, uostalom gotovo sve ključne zakone su nametnuli, i da mi preuzmemo odgovornost. Samo tako možemo ubrzati svoj put u evropske integracije”. Kako se osećaju Hrvati u ovakvoj BiH? - Kao kolektivitet prilično turobno. Nezadovoljni smo svojom ustavno-pravnom pozicijom u BiH. Prostor za naš identitet i iskazivanje sve je uži. Postoji strah. Od čega ili od koga? - Pa, strah od majorizacije postoji još od Dejtona. U tom pregovaračkom procesu i samom dokumentu prepoznati smo kao narod drugog ili trećeg reda. Recimo, da uzmemo entitet Federaciju BiH, gde mi težišno ostvarujemo svoje interese, ne participiramo u meri u kojoj mi mislimo da trebamo biti. Od sedamnaest članova vlade tog entiteta imamo pravo na pet ministarskih pozicija. Iz toga proizlazi mnogo čega drugog. Postoji strah od jedne totalne majorizacije pa imamo osetno iseljavanje Hrvata, pogotovo mladih i obrazovanih ljudi. Zbog toga mi ne vidimo drugu mogućnost nego da krenemo na unutrašnju reorganizaciju BiH. Kako? - Uskoro će sve hrvatske stranke koje deluju ovde izaći sa jednom usaglašenom deklaracijom o ustavnim promenama. Ali, već sad je izvesno da ćemo predložiti organizaciju BiH sa tri nivoa vlasti – lokalne zajednice, središnji nivo i na kraju država. Sva tri nivoa, ovo je veoma važno, moraju imati zakonodavnu, izvršnu i pravosudnu vlast. Šta je, po vama, taj “srednji nivo”? - Svima je to najinteresantnije. Mi mislimo da BiH treba da bude sastavljena od četiri federalne jedinice. Jedna je Sarajevo, kao posebno uređen distrikt, ako želi biti glavni grad. Stvar je pregovaračkog procesa da utvrdimo kako trebaju izgledati ostale tri federalne jedinice, ali ako Srbi i srpski političari žele da zadrže Republiku Srpsku, a žele, onda na istim načelima treba urediti i ostale dve. I još, mislim da bi trebao biti i princip da te federalne jedinice ne moraju a i ne trebaju imati teritorijalni kontinuitet. Da li je to na onom tragu da svako već ima “svoje teritorije” na kojima je u devedeset odsto većina? - Da, priča je baš na tom tragu. Moram, međutim, naglasiti da bi svaka od tih federalnih jedinica imala multietničku dimenziju koja bi se videla kako u strukturama vlasti tako i u svemu drugom, ali u svakoj od njih bi jedna nacija bila u većini. I još jednom, federalne jedinice bi imale jasnu zakonodavnu, izvršnu i pravosudnu nadležnost na svojoj teritoriji. Šta bi u toj situaciji bila BiH, koje bi bile njene nadležnosti? - Pa dobar deo tih nadležnosti je postavljen u Dejtonu, a i kasnijim izmenama tog dokumenta. U svakom slučaju BiH bi imala parlament, predsednika ili predsedništvo i vladu. Mogući su tu različiti modeli, ali jedno je sigurno – morala bi se na tom nivou obezbediti apsolutna jednakopravnost konstitutivnih naroda i to mehanizmima pariteta, konsenzusa i rotacije. Samo bi tako mogli obezbediti da oni odražavaju BiH kao celinu. Ako bi to narušili dobili bi situaciju da brojniji mogu obezbediti prevlast a to bi, na ovaj ili onaj način, osudilo BiH na propast. Stvar je, dakle, u tome da dobijemo jednu upravljivu, racionalnu državu po meri njenih građana, pre svega po meri njenih konstitutivnih naroda. Prilikom nedavnog susreta premijera RS Milorada Dodika i kardinala Vinka Puljića u Banjoj Luci, Dodik je rekao da će Hrvati “ako zatraže treću federalnu jedinicu” imati podršku RS ako to ne ugrožava njen integritet, a kardinal je to prokomentarisao u stilu da hrvatski političari to rade prilično sporo i nejasno. Vaš komentar? - Uzoriti kardinal ima pravo na svoje mišljenje. Predstavnicima verskih zajednica je danas mnogo lakše da govore o budućnosti BiH zbog poznatog ambijenta u kojem živimo i delujemo. Setite se koliko je samo predstavnika srpskog i hrvatskog naroda smenjeno samo zato što su naglas razmišljali o budućnosti BiH. Što se, pak, tiče Dodika, mi o ovoj stvari slično razmišljamo, kao uostalom još jedan broj srpskih političara. Ima i Bošnjaka koji shvataju da je ovakav koncept jedna realna budućnost BiH. Ne misle, međutim, tako dva ključna političara kod Bošnjaka, Haris Silajdžić i Sulejman Tihić, koji predlažu ukidanje sadašnjih entiteta i umesto njih četiri do sedam “multietničkih regija”? - Ja razumem da Bošnjaci imaju svoje interese. Ali, šta znači praviti regije koje nemaju zakonodavnu, izvršnu i pravosudnu vlast. Tu se ipak radi o jednom prelaznom rešenju da bi se stiglo do unitarne BiH. Ako vole BiH, kako to često naglašavaju, onda moraju biti realni i uvažiti mišljenje i srpskog i hrvatskog naroda. Unitarna i centralizovana BiH, zasnovana na građanskom konceptu, po mom vjerovanju, nije moguća. Ipak, ovde se ništa ne događa bez onih koje podrazumevamo pod pojmom “međunarodna zajednica”. Prema onome što je zabeležila u svojoj knjizi Biljana Plavšić, a rekli su joj, tvrdi, neki važni ljudi iz sveta da Evropa neće čistu muslimansku državicu, pa makar to bio samo poseban entitet u okviru BiH. Nešto slično se moglo čuti i od predsednika Hrvatske Stjepana Mesića. Šta kažete na jednu ovakvu argumentaciju? - Pre dvanaest godina nastala je ovakva BiH, sastavljena od jedne republike i jedne federacije. Neki čak ne žele reći da je to dvoje zajedno jedna država. Jedno ovakvo hibridno rešenje je mešavina različitih interesa, verovatno od svega pomalo od onoga što ste vi rekli. Ali dugoročno, ovo rešenje nije održivo, mora se dorađivati i to tako da deo upravljačkog aparata mora biti na nivou države koja će biti snažno decentralizovana. Ukoliko nije decentralizovana i to na principima o kojima sam govorio, ona nema budućnost. Možda se možemo ugledati na Belgiju ili Švajcarsku. Gotovo svi, u stvari svi koji su hteli, Hrvati u BiH imaju i državljanstvo Hrvatske, pa je zbunjujući bio nedavni pokušaj Ministarstva inostranih poslova BiH da to pravo ospori Srbima koji žele biti i državljani Srbije. Kako vi gledate na to? - Takav potez je povučen bez i jednog ozbiljnog razloga, toga se moramo u BiH brže rasterećivati. Ne može se, bez obzira na granice, deliti nešto što je nedeljivo, a ja mislim da se ne može deliti srpski narod, uostalom kao i hrvatski. Granica je uvek bilo i biće, ali one blede kad uđete u neku veću asocijaciju, recimo Evropsku uniju. Dakle, dvojno državljanstvo je jedna odlična mogućnost, civilizacijsko dostignuće. Događaj o kojem govorite bio je nepotreban i štetan. Kosovo i Metohija kao regionalni problem, da li ga vi tako doživljavate ili pripadate onima koji misle da situacija u BiH i taj problem se ne mogu povezivati? - Ja sam često govorio da Kosovo pripada drugoj državi i da se mi moramo okrenuti sebi i rešavanju ovdašnjih problema. Ali, moram priznati da sam tako govorio da bih relaksirao odnose u BiH. Kosovo je ipak isuviše blizu i ono u jednoj dimenziji ide ka nekoj vrsti rešenja. Kakvo god rešenje bude to će se, hteli mi to ili ne, odraziti na opšte prilike u BiH tako da sam prilično zabrinut šta može nastupiti u kasnu jesen ili ranu zimu u regionu.